Francusko-nemacka inicijativa o specijalnom statusu Kosova

Behljuj Becaj: Specijalni status treba shvatiti kao oroceni prelazni period u kome ce se uz neposrednu pomoc i angazovanje medjunarodne zajednice stvarati optimalni uslovi za miran politicki izlazak Kosova iz jurisdikcije Srbije i za formiranje odgovarajuce demokratske i politicke infrastrukture koja bi obezbedila ravnopravan tretman Kosova u nekoj buducoj zajednici ravnopravnih naroda i drzava.

Milan Protic: Treba jasno reci odakle dolazi sve to sto se desava na Kosovu. S jedne strane, ocito je da su aktuelna vlast u Srbiji i njen prvi covek najzasluzniji za stanje na Kosovu, a, s druge strane, albanski politicki predstavnici ne zele da ucestvuju u promeni vlasti u Srbiji sto bi neminovno dovelo i do olaksanja stanja na Kosovu.

Omer Karabeg: U danasnjem Mostu razgovaracemo o nedavnoj inicijativi Francuske i Nemacke da Kosovo dobije specijalni status, a nasi sagovornici su u Pristini Behljuj Becaj, politikolog, a u Beogradu Milan Protic, istoricar i direktor Centra za srpske studije. Gospodine Proticu, kako vi gledate na predlog koji su ministri inostranih poslova Nemacke i Francuske izneli u pismu predsedniku Jugoslavije Milosevicu. Da li misite da je ideja o specijalnom statusu mogucna osnova za pregovore?

Milan Protic: Mislim da je suvise rano o tome govoriti. Po mom sudu, najvaznije je regulisati stanje ljudskih prava u citavoj Srbiji ukljucujuci i Kosovo, pa tek onda postepeno otvoriti dijalog o statusu. Po mom misljenju, status nije kljucna stvar. Kljucna stvar su ljudska prava. Tek kada se ona u ovoj zemlji budu postovala do kraja i u potpunosti, moci ce da se otvori dijalog o bilo kom pitanju, pa i o pitanju statusa Kosova. Ljudska prava su sustinski i najveci problem i zahtev danasnjeg sveta, a pitanje statusa jedne regije ili jedne oblasti, nazovite to kako god hocete, je politicko pitanje i ne zadire u ljudska prava, nego cak moze i da im bude suprotstavljeno. U svakom slucaju to su dva razdvojena pitanja i dobro bi bilo da se razdvojeno i tretiraju, s tim sto, naravno, primat moraju imati ljudska prava. Mi ovde nismo rascistili te osnovne pojmove, pa se oni zato vrlo cesto brkaju. Zato i smatram da je greska medjunarodne zajednice sto prvo insistira na resenju statusa, a ljudska prava ostavlja po strani. Jer, vrlo je lako zamisliti Kosovo, cak i kao nezavisnu drzavu, u kojoj ce ljudska prava biti negirana na slican nacin kako je to do skora bilo, recimo, u Albaniji, ili kao sto je to u Srbiji. S druge strane, mogucno je zamisliti Kosovo kao sastavni deo Srbije ili zajednicke drzave Srbije i Crne Gore s najvisim stepenom zastite ljudskih prava svih gradjana. Prema tome, umesto da se krene od onoga sto je primarno, krece se od onoga sto je sekundarno. Koliko mene znanje sluzi ni predstavnici Albanaca na Kosovu, a jos manje vlasti u Beogradu, nemaju istinski demokratski legitimitet, jer su i jedni i drugi proizisli, slozicete se sa mnom, iz u najmanju ruku sumnjivih izbora ili izbora organizovanih na nedovoljno demokratski nacin. Ja ne volim i ne bih bio saglasan s tim da se u pregovorima izmedju Milosevica i, recimo, Rugove, ili bilo kog drugog, odlucuje sudbina miliona ljudi. Kao sto ne bih voleo da se to desava mome narodu, tako ne bih voleo da se takve sustinske i sudbonosne odluke donose i za druge narode. Dakle, ne verujem u to da odluke treba da donose uska rukovodstva jednog i drugog naroda, vec demokratski predstavnici i jedne i druge zajednice u necem sto bih ja najpre nazvao ustavotvornom skupstinom.

Behljuj Becaj: Ako se zeli stvarna demokratizacija Srbije, onda se samo po sebi podrazumeva da ce i Albanci uzivati sva politicka prava. Zar ne gospodine Proticu?

Milan Protic: Apsolutno.

Behljuj Becaj: Ukljucujuci, dakle, i pravo na politicko samoopredeljenje. Ako je to krajnji smisao i cilj demokratizacije Srbije, onda zasto u startu Albancima ne priznati to pravo i na osnovu toga urediti medjusobne odnose na ravnopravnoj osnovi? Ali se ja bojim da se iza ove cesto spominjane floskule o demokratizaciji Srbije skriva vec nekoliko puta vidjena predstava u kojoj Albanci zbog svog dosadasnjeg negativnog iskustva ne zele ucestvovati. Jer, kako, recimo, objasniti reci jednog vaseg znacajnog opozicionara, koji toboze treba da predstavlja demokratsku Srbiju, kad kaze da se Albanci pribojavaju demokratizacije Srbije jer znaju da bi tada ostali u Srbiji. Doticni gospodin, dakle, a priori odbacuje pravo Albanaca na samoopredeljenje. Ja ovim, gospodine Proticu, ne zelim reci da ce Albanci koristeci ovo pravo sigurno izaci iz preostale Jugoslavije. Ne. Ja samo zelim da konstatujem da se ne moze govoriti o demokratizaciji Srbije, ukoliko se Albancima uskracuje pravo na politicko samoopredeljenje. Albanci se, dakle, ni u kom slucaju ne pribojavaju procesa demokratizacije u Srbiji, naprotiv. Ali oni su ubedjeni da je Kosovo preci problem od demokratizacije Srbije. Tu je, po meni, kljucni spor.

Milan Protic: To je jedno par exellence politicko pitanje kome ja ne oduzimam znacaj, ali ga samo definisem kao politicko pitanje i to sporno politicko pitanje. Zato sto na jednoj strani postoji, kao sto vi kazete, interes Albanaca da dobiju pravo na samoopredeljenje i mogucno odcepljenje od Srbije, dok je za srpsku stranu to sporno. Dakle, ta stvar nije jasna, ne zasniva se na pravu nego na interesima. Na jednoj strani je interes da se Kosovo odvoji, a na drugoj strani je interes da se ne odvoji. Prema tome, to je jedno sporno politicko pitanje.

Behljuj Becaj: Da li to znaci da mi oprecno shvatamo i sustinu specijalnog statusa? Da li to znaci da Albanci i Srbi mogu oprecno, cak dijametralno suprotno, da shvataju sustinu specijalnog statusa?

Milan Protic: Apsolutno, zato sto specijalni status nije ustavnopravna kategorija i pod njim se mogu podrazumevati razliciti oblici samostalnosti ili autonomije.

Behljuj Becaj: Ali drugog oblika kompromisa, osim ovog koji je ipak, mislim, dosta osnovan, za sada nema, je li tako?

Milan Protic: Ja smatram da ne mozemo ni vi, ni ja, niti bilo koji pojedinac pronaci kompromis, jer mi nemamo pravo da govorimo u ime sopstvenih naroda. Mi mozemo samo da se sporazumemo o dve stvari. Prvo, o tome sta su prava a sta su interesi i drugo, mozemo da se sporazumemo o metodima i putevima kako doci do resenja. Ja se ne slazem s time da sudbinu Kosova razresavaju Milosevic i Rugova, ili bilo koja druga dva nazovi predstavnika Srba i Albanaca, vec smatram da do resenja treba da dodjemo kroz jednu demokratsku proceduru slobodno izabranih predstavnika i jednog i drugog naroda. Onda bismo zaista mogli da znamo sta je istinska volja i na jednoj i na drugoj strani. Vi meni kazete sta hoce Albanci, ali ja u to nisam uveren zato sto ne znam sta je istinska volja Albanaca, kao sto ne znam sta je istinska volja Srba. Jer, ni na jednoj, ni na drugoj strani, do sada nismo imali slobodne, demokratske i ravnopravne izbore. Tek posle takvih izbora moci cemo da znamo sta je istinska volja i na jednoj i na drugoj strani i onda bismo mogli da pokrenemo taj proces.

Behljuj Becaj: Ali Albancima je to pravo uskraceno. Medjutim, s obzirom da se slazemo oko toga da treba tragati za metodama i putevima resavanja kosovskog problema, ja bih hteo reci da je upravo specijalni status jedan od tih oblika na osnovu kojeg moze doci do nekog valjanog kompromisa. Ja mislim da bi sve relevantne politicke snage na Kosovu i u Jugoslaviji predlog dve mocne drzave, kao sto su Nemacka i Francuska, da Kosovo dobije specijalni status trebalo da prime sa nekim olaksanjem, ako nista drugo. Jer, posle svega sto se poizdesavalo Srbija, gospodine Proticu, ne zna sta ce sa Kosovom, dok Albanci sa ovakvim oblikom i sadrzajem politickog organizovanja ne mogu da ostvare to sto zele. Zato ovaj projekat dozivljavam, s jedne strane, kao spoj prava Albanaca da zive slobodno i trenutne nemoci da budu nezavisni i, s druge strane, nesposobnosti Srbije da silom resi kosovsko pitanje. Kada ovo kazem, mislim da ovaj prvi korak Nemacke i Francuske verovatno nece biti i poslednji. Jer, kao sto znate, ministri ovih drzava rekli su u svom obracanju da nezavisnost Kosova, ali i danasnje stanje ne mogu biti osnova za dugorocno resenje ovog problema. U svakom slucaju, raspolozenje Albanaca povodom ove inicijative je dvostruko. Pretezan broj Albanaca, koji na svojoj kozi najvise osecaju posledice politike koja za sedam godina nije dala ocekivane rezultate i zbog toga se nalaze na rubu egzistencije, najverovatnije ce se prikloniti ovoj inicijativi, jer kao alternativu imaju samo obecanja koja se ne ispunjavaju. Na drugoj strani ce verovatno ostati pristalice kosovske nezavisnosti koji ce biti uporni u realizaciji ovog prava. Medjutim, ja ipak verujem da ce dominantni politicki faktori prihvatiti inicijativu kao dobru polaznu osnovu do definitivnog resenja, dok ce snage otpora ciniti suprotno. Zasto mislim da ce albanske relevantne snage prihvatiti inicijativu? Osnovni razlog je taj sto Albanci shvataju da je kod medjunarodnih faktora sve jasnije opredeljenje da resenje polozaja Kosova treba traziti izvan vladavine Srbije Kosovom, ali u okviru politickog prostora sadasnje Jugoslavije, sto podrazumeva radikalno preispitivanje odnosa na ovom prostoru, iako samo predlagaci ove inicijative znaju koje konkretne sadrzaje podrazumeva ovaj specijalni status. Za Albance specijalni status ima smisla samo ukoliko sadrzi ostvarivanje teznji albanskog naroda za slobodom i ukoliko obezbedjuje zastitu interesa i prava i drugih naroda, o cemu i vi govorite, dakle i Srba i Bosnjaka i Turaka i ostalih. Zato mislim da specijalni status treba shvatiti kao oroceni prelazni period u kome ce se uz neposrednu pomoc i angazovanje medjunarodne zajednice stvarati optimalni uslovi za miran politicki izlazak Kosova iz jurisdikcije Srbije i za formiranje odgovarajuce demokratske i politicke infrastrukture koja bi obezbedila ravnopravan tretman Kosova u nekoj buducoj zajednici ravnopravnih naroda i drzava. Ali, gospodine Proticu, mislim da je u ovom trenutku najvaznije da mi naucimo da zivimo makar sa privremenim kompromisima, jer rat, kao sto smo videli, ne resava situaciju.

Milan Protic: Ja sam samo zabrinut zbog toga sto se ceo dijalog, ne samo vas i mene, nego uopste izmedju predstavnika Albanaca i Srba vodi o politickim pitanjima. Ta politicka pitanja su, po mom misljenju, to sam malopre rekao, pa sada ponavljam, sekundarna. Primarno pitanje je kako cemo mi ovaj prostor, nazovite ga kako kod hocete, dovesti do stepena civilizovanosti odnosa medju ljudima. A to nisu politicka pitanja. Potpuno je nebitno ko u kakavom drzavnom obliku zivi, ali je vrlo bitno kakva prava uziva i na koji nacin su mu ta prava zasticena. Dakle, umesto da razmisljamo o tome kako cemo se leciti, kakvu cemo skolu uciti, koliko cemo biti emancipovani...

Behljuj Becaj: Gospodine Proticu, ja sam ziveo u Beogradu, da sam tamo ostao, iako sam Albanac, mozda bih mislio slicno kao i vi. Mislim da je nezahvalno pokusavati arbitrirati sa distance, kao sto vi sada pokusavate. Voleo bih da znam koliko ste puta bili na Kososvu za poslednjih sedam godina? Da li ste uopste nekada pokusali da stupite u kontakt sa vasim albanskim kolegama, a ne da nas, recimo, Radio Slobodna Evropa spaja. Tesko da vi iz Beograda mozete osecati tezinu naseg tereta.

Milan Protic: Tacno, ali cini mi se da treba jasno reci odakle dolazi sve to sto se desava na Kosovu. S jedne strane, ocito je da su aktuelna vlast u Srbiji i njen prvi covek najzasluzniji za stanje na Kosovu, a, s druge strane, albanski politicki predstavnici ne zele da ucestvuju u promeni vlasti u Srbiji sto bi neminovno dovelo i do olaksanja stanja na Kosovu. Moji albanski sabesednici uglavnom mi kazu: "To je vasa unutrasnja stvar i mi u to ne zelimo da se mesamo". Policijska represija koja vlada na Kosovu ne dolazi od Srba, nego dolazi od odredjenog rezima koji je nametnut i Srbima, kao sto je nametnut i Albancima. Prema tome, ukoliko vi u tome ne ucestvujete, onda ne mozete da se bunite zbog toga sto vam se to desava, jer nista ne cinite da se to promeni. Vi tvrdite da to ne moze da se promeni, jer bilo koja srpska vlast da dodje, isto ce da radi. Ali onda nemate ni nekog velikog izbora. Razlika izmedju vas i mene je u tome sto ja tvrdim da su u celoj Srbiji ugrozena elementarna ljudska prava, moja koliko i vasa, mog deteta koliko i vaseg deteta. Cak bih mogao da kazem da su prava mog deteta ugrozenija od prava vaseg deteta, jer vase dete moze da bira izmedju dva sistema skolovanja, Milosevicevog i vaseg. Moje dete mora da ide u Milosevicevu skolu, bez obzira sta ja o toj skoli mislim.

Behljuj Becaj: Ja se slazem sa vasom konstatacijom da ovaj rezim nije samo antialbanski, nego i antisrpski, ali je cinjenica da su Albanci u funkcionalnom smislu van sistema, a u prakticnom smislu zrtve hegemonistickog sistema i ideologije. Stvorena je drzavna i pravna anarhija gde vlada zakon jaceg, gospodine Proticu, gde su bezmalo ugrozeni svi, ja se slazem i sa tom konstatacijom.

Milan Protic: Hajde onda da nesto uradimo da to popravimo.

Behljuj Becaj: Ali za Albance je nemoguce da priznaju legitimitet srpskog parlamenta koji donosi diskriminacione zakone, dok u isto vreme ne postoji kosovski parlament koga je srpski suspendovao.

Milan Protic: Ko je to sve uradio?

Behljuj Becaj: Valjda i vi i ja dobro znamo ko je to uradio, ali za mene je zabrinjavajuca stvar ne samo misljenje srpske opozicije i inteligencije, mene zabrinjava i ono sto se naziva nacionalnom svescu kod Srba zbog cega se nece moci sprati ljaga saucesnistva u Milosevicevoj politici prema Albancima. Zbog te nacionalne svesti, gospodine Proticu, opozicione snage nisu nikada, ni u jednom slucaju, cak kada se radilo i o najdrasticnijim krsenjima ljudskih prava, nisu javno digle glas i rekle da zbog politickog neprijateljstva sa Albancima Milosevic nema pravo da ih ubija.

Milan Protic: Ali on ubija i Srbe, gospodine Becaj, ne samo Albance.

Behljuj Becaj: Mi sada govorimo o specijalnom statusu koji se odnosi na Kosovo, a ne na Srbiju.

Milan Protic: Kako vam nije jasno da je sustina stvari uvek ista. Milosevic je prvo tukao, prebijao demonstrante u Beogradu i po Srbiji, pa tek onda na Kosovu. Prema tome, sustina je ista. Ne mozete vi da ocekujete da ce vam covek koji nasilnim putem sprecava demonstracije u Beogradu omoguciti demonstracije u Pristini.

Behljuj Becaj: Ali prelazni period za Albance postaje nepodnosljiv. Umesto poboljsanja i unapredjenja, ukupno stanje se pogorsava i visestruko retardira sa tendencijom da zavlada potpuna samovolja i bezakonje u svim oblastima. Gospodine Proticu, vi znate da je jula 1990. godine donet takozvani zakon o delovanju republickih organa u posebnim okolnostima na Kosovu. Vi u Srbiji nemate takav zakon.

Milan Protic: Mi imamo vanredno stanje od samog pocetka.

Behljuj Becaj: Ugrozavanje ljudskih prava i sloboda Albanca u Srbiji je pretvoreno u pravo. Tu je problem. Zbog toga Albanci ne vide resenje samo u domenu ljudskih prava, za sta se vi zalazete, nego i u politickom procesu i odnosima.

Milan Protic: To je ono sto je sustina stvari. Ja imam utisak da predstavnici albanskih politickih stranaka nisu toliko zainteresovani za poboljsanje i postovanje ljudskih prava i da su cak spremni da zrtvuju ljudska prava svojih sunarodnika da bi eventualno ostvarili odredjeni politicki status. To je osobina koja je zajednicka i albanskim politicarima i ovima ovde u Srbiji. Oni zaista ne brinu o interesima sopstvenih naroda.

Behljuj Becaj: Ja bih voleo da stvari ipak svedemo na ono zbog cega smo zapoceli ovaj dijalog. Nemacko-francuski projekt uvazava teznju albanskog naroda za slobodom, a cinjenica je da uvazava i interes srpskog naroda i Srbije, uvazava se i aktuelno medjunarodno pravo da se granice ne menjaju jednostrano. Zbog toga taj projekt moze da posluzi kao dobra podloga za dijalog o politickim pitanjima. Dakle, ja se ne slazem da se ovaj razgovor svede samo na domen ljudskih prava.

Milan Protic: Mislim da su suvise naivni i lakoverni oni Albanci koji misle da ce pod medjunarodnim pritiskom Milosevic popustiti i obezbediti nesto sto njima u ovom trenutku odgovara. Pitanje Kosova na dugu stazu moze se razresiti, kao sto sam rekao, samo kroz demokratski dijalog demokratski izabranih predstavnika obe strane. Dok god se bude ocekivalo da ce to Milosevic uraditi onda kad ga Holbruk, ili neki drugi njemu slican, pritera uza zid, nece biti nikakvog poboljsanja niti resenje o kojem Albanci sanjaju.

Behljuj Becaj: Ja mislim da bi bilo opasno ako bi se angazovanje medjunarodne zajednice, a povodom specijalnog statusa o kome govorimo, shvatilo na nacin kako to, cini mi se, shvata gospodin Protic. Dakle, da je cilj angazovanja medjunarodne zajednice mirna integracija Kosova u okviru srpske drzave. Mislim da takav ishod ne bi bio prihvatljiv za albanski narod. To bi odlagalo resenje kosovskog pitanja i, po mom sudu, dalo povoda zagovornicima radikalnog resenja kosovskog pitanja da Kosovo pretvore u novo zariste Balkana.

Ja mislim da Albanci ne zele lose niti Srbima, niti srpskoj drzavi. Albanci nemaju nameru da ugrozavaju srpsku drzavu. Oni jednostavno zele da se konstitucionalno odbrane od drzave i rezima koji ih ugrozava i to neprekidno. Dok aktuelni srpski establisment zivi u zabludi da ce represijom uspeti dugorocno pacifikovati Kosovo, upravo najnovija zbivanja na Kosovu, cinjenica da su predstavnici oslobodilacke vojske Kosova uprkos enormnoj koncentraciji policije i vojske javno prisustvovali na jednoj sahrani, dokazuju koliko je rezim, i ne samo rezim nego i opozicija i kompletan milje, od Srpske akademije nauka do Pravoslavne crkve, pogresno definisao srpske interese na Kosovu.

Milan Protic: Na zalost, niko nije definisao srpske interese na Kosovu...

Behljuj Becaj: Memoradum Srpske akademija nauka ih je definisao...

Milan Protic: Neki u tome saucestvuju iz naivnosti, neki iz interesa. Ali mislim da je nepravedno stavljati u isti kos i vlast i opoziciju u Srbiji, jer opozicija, ma sta govorila, na dogadjaje nije imala nikakvog uticaja ili je to bio minimalni uticaj. Za sve ono sto se desava i u Srbiji i na Kosovu odgovornost snosi iskljucivo vlast. Prema tome, teror nad gradjanima ove zemlje nije ogranicen samo na Kosovo, nego vlada u citavoj Srbiji. Razlika je samo u tome, dragi moj gospodine, sto se mi ovde protiv toga borimo svim sredstvima koja imamo, ko vise ko manje, ali u vama nemamo istomisljenike. Vi to gledate sa strane i optuzujete Milosevica za to sto se desava, ali ne zelite da ucestvujete, da pomognete da se to promeni. To je kljucna stvar. Da su Albanci izasli na izbore jos 1990. godine, mi bismo s ovim rezimom izasli na kraj i do sada bi se u dobroj meri pitanje Kosova smirilo.

Behljuj Becaj: Vi znate da je od poslednjeg zabljackog ustava Kosovo u potpuno inferiornom polozaju. U tom kontekstu svako nase ucestvovanje u srpskom politickom zivotu bi zapravo znacilo samo prihvatanje politickog mazohizma, a ja mislim da bi to bio i jedan veliki korak unazad. Mozete li reci koliko je srpska opozicija, ako nista drugo, dala predloga da se poboljsa stanje ljudskih prava na Kosovu, buduci da samo o tome govorite kada je u pitanju Kosovo. Koliko je samo puta bio ismejan i taj jedini Albanac u predjasnjem sastavu skupstine Srbije kada je govorio o stanju ljudskih prava Albanaca u opstinama koje je predstavljao - u Medvedji, Bujanovcu i Presevu. Cak i Madjari koji daju svoj doprinos, kako vi kazete, demokratizaciji Srbije nisu u politickoj i pravnoj situaciji da izaberu glavnog i odgovornog urednika svog lista "Madjar so". Vi mislite da bi bilo korisno da Albanci ucestvuju u srpskom politickom zivotu da resavaju pitanje vodovoda i kanalizacije, dok u isto vreme ne mogu da odlucuju o vaznim stvarima, jer imaju dijametralno suprotan ustavni polozaj u odnosu na onaj koji su imali pre.

Milan Protic: Ja sam rekao da sam ja ocekivao i da jos uvek ocekujem da se Albanci ukljuce u borbu protiv ovog rezima, da se on promeni, smeni, skine s vlasti cime bi se otvorila mogucnost, sansa, prilika za poboljsanje stanja na Kosovu. Zbog toga bi nekako bilo logicno da oni u tome ucestvuju. Niko nije govorio o tome da se ovaj rezim poboljsava, nego da se ovaj rezim skine s vlasti.

Behljuj Becaj: Gospodine Proticu, mislim da predlog Francuske i Nemacke upravo ide u tom pravcu. Ja pod tim podrazumevam nekoliko elemenata. Prvo, mislim da ce specijalnim statusom medjunarodna zajednica potvrditi granice Kosova koje nece biti medjunarodne, ali ce biti granice koje je Kosovo imalo po Ustavu iz 1974. godine. Drugo, mislim da bi trebalo izvrsiti odgovarajucu demilitarizaciju Kosova. Trece, mislim da bi bilo korisno da Kosovo dobije parlament, vladu, ustav, administraciju kao sto je to nekada imalo. I cetvrto, mislim da Kosovo treba da dobije pravo da se udruzi u neku novu zajednicu drugaciju od ove.

Pazite, mislim da se iz beogradskih salona veoma tesko moze sagledati stvarnost na Kosovu i politicka realnost. A realnost je da dva miliona Albanaca, dakle kao cetiri Crne Gore, ne zele vise da zive pod srpskom jurisdikcijom i to je cinjenica, gospodine Proticu. Od vas se ne trazi da podrzite Albance, ali u ozbiljnom, strucnom pristupu mora se poci od ove realnosti i traziti uzroke, a ne a priori se pozivati na neke sekundarne razloge koji bi mozda na nekim drugacijim nivoima bili uverljiviji, ali kad je u pitanju Kosovo, to nije dovoljno jasna i jezgrovita orijentacija.

Milan Protic: Vi i dalje mislite tako kako mislite, ali nemojte onda da se cudite zasto tako rdjavo prolazite. Vi sedam godina niste uradili nista, vas se narod nalazi u gorem polozaju nego ikada, pa nastavite tako, oslanjajte se na to da cete dobiti neku crkavicu i neku privilegiju od Milosevica pod pritiskom medjunarodne zajednice. Ja cu to posmatrati uglavnom sa zaloscu. Politika koju vodite nije dobra. Ja vas u tome ne sprecavam, jer ja nisam nikakva vlast i, hvala bogu, necu nikad ni biti. Ja sam samo aktivni posmatrac.

Mislim da medjunarodna zajednica jos jedanput pravi gresku sto pokusava da spoljasnjim uticajima izdejstvuje promenu stanja, a ne pokusava da utice na promenu uslova u kojima je jedan problem nastao. Specijalni status Kosova je jedna legitimna mogucnost za resenje tog problema i u principu to nije nesto o cemu ne bi moglo da se razgovara, ali bi to moglo da dodje na dnevni red tek posto se, kao sto sam rekao, promene politicki uslovi u kojima se problem Kosova razvio do tako neslucenih razmera.

Behljuj Becaj: Ja mislim da specijalni status podrazumeva privremenu, ali neobjavljenu obustavu rata, ukidanje visegodisnjeg vanrednog stanja na Kosovu, uspostavljanje osnovnih javnih funkcija i delatnosti, garanciju ljudskih prava i sloboda, otvaranje procesa izgradnje medjusobnog poverenja, odustajanje od maksimalistickih platformi i sa jedne i sa druge strane, obnovu civilnog zivota po medjunarodnim standardima, i sve to uz medjunarodni nadzor ili cak upravitelje. Faza specijalnog statusa bila bi priprema za ono glavno - konacno politicko resenje. Ono se moze postici na dva nacina. Referendumom na teritoriji na kojoj postoji specijalni status ili pregovorima dve sukobljene strane. Ja mislim da se to ne moze iskljuciti. Mozda to za sada izgleda nerealno, ali u nekim promenjenim okolnostima to sto danas izgleda nerealno moze sutra biti realnost.