Posle nemacko-francuske inicijative i Bonske deklaracije
Odluka u koferu za put u Bon
Cinjenica je, medjutim, da osim Jugoslavije, koja bi definitivno morala da pokaze mnogo vecu spremnost da resi ovo
kljucno pitanje za mir i stabilnost na jugu Balkana, mnogo vecu fleksibilnost morao bi da pokaze i lider kosovskih
Albanaca Ibrahim Rugova
Bahri Cani
Ima jedna losa i jedna jos gora vest. Prvo, srpska i albanska strana u proteklih sedam-osam godina nisu mogle same da
se dogovore kako da sednu, da pregovaraju, a kamoli da rese kosovsko pitanje. Druga vest je da su, na zalost, na
Kosovu neka od pravila, hteli to da priznamo ili ne, pocele da "odredjuju" najradikalnije snage. Najbolja potvrda ove
konstatacije je cinjenica da je na Kosovu za vrlo kratko vreme smtrno nastradalo dvadesetak ljudi, a da policija nije
mogla, htela, zelela da ih spreci.
Ima jos jedna losa vest: jugoslovenska delegacija napustila je Bonsku konferenciju Saveta za primenu Dejtonskog
mirovnog sporazuma. Nije mogla da proguta da se Nemacka, Amerika, Francuska, Velika Britanija... s kojima se
slozila i Rusija, mesaju u "unutrasnja pitanja" Srbije i Jugoslavije. Da podsetimo to je sastav Kontakt grupa, s kojom
jugoslovenska drzava i te kako saradjuje i zeli, barem verbalno, da ima dobre odnose.
Bukvalno prevedeno, ovakav postupak jugoslovenske delegacije, odrazava nemoc jugoslovenske strane da ubedi
zapadne drzave da je Kosovo zaista unutrasnje pitanje Srbije i Jugoslavije. Odrazava takodje i "odlucnost"
jugoslovenske strane da se nece "saginjati" i da "Srbijom nece upravljati tudja ruka".
Tesko je poverovati da je sef jugoslovenske delegacije, direktor Ministarstva inostranih poslove Dragomir Vucicevic,
samostalno doneo odluku da napusti bonsku konferenciju. Pre ce biti da je odluku da bude odlucan poneo u koferu za
put u Bon, ili mu je saopstena prilikom neke ad hok konsultacije. Svejedno, neki su ovakvu "odlucnost" i
"principijelnost" - najprecizniji je bio Zak Klajn - odmah povezali s "odlucujucim" drugim krugom predsednickih
izbora u Srbiji.
Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije
Status kvo - neodrziv
Nakon inicijative ministara inostranih poslova Nemacke i Francuske, jasno je da, sa stanovista medjunarodne zajednice
i Ujedinjenih nacija, na Kosovu ne moze da ostane status kvo. To nam je bilo jasno i pre toga, jer mora se razmisljati o
nekom resenju koje nece biti kao sadasnje. S druge strane, postoji albanska strana koja se zalaze - uz manje-vise
modifikacija - za nezavisnot Kosova, ako ne danas, onda sutra. Ne znaci, medjutim, da pored zahteva za specijalni
status i nezavisnost, ne postoji neko trece resenje.
Resenje za Kosovo i Metohiju bi moglo da se nadje u regionalizaciji Srbije. Decentraliztacijom Srbije uspostavila se
neka vrsta ravnoteze izmedju njenih sastavnih delova - regiona. Regionalizacija Srbije ne bi bila u koliciziji sa
stavovima medjunarodne zajednice, a otklonila bi nedostatak.
Specijalni status predstavlja resenje s elementima kvazidrzavnosti sto bi vodilo zahtevima za otcepljenje. Za resavanje
tog pitanja, prvo je neophodan srpsko-srpski dijalog i konsenzus. Mnogo je bolje da se pitanje Kosova i Metohije resi,
bez posrednika, ali sto vreme vise odmice, bice teze da se to resi bez trece strane. Mi imamo mnogo ozbiljnih
problema koje nismo mogli da resimo bez posrednika, sto samo pokazuje da s ovakvim rezimom ne moze da se
postigne dogovor.
Redosled stvari u Srbiji trebalo bi da bude prvo demokratizacija Srbije pa onda resavanje tog pitanja. Problem je
medjutim sto se rezimu nude neke dobiti ako se pocne resavati kosovsko pitanje, a demokratizacija je stavljena na
poslednje mesto. To je pogresan redosled prioriteta, jer u Srbiji je mnogo veci problem to sto je vecina gradjana
obespravljena.
|
Ako se, do sada, mozda i moglo govoriti o tome da medjunarodna zajednica - pre svega zemlje Kontakt grupe - imaju
razumevanja za unutrasnje probleme Srbije i Jugoslavije, sve je ociglednije da ona vise ne vodi racuna o tajmingu kada
ce predloziti neku inicijativu i da li ce Zoran Lilic, Milan Milutinovic ili Vojislav Seselj od toga profitirati.
Tako su, "smrtni neprijatelji" i "tradicionalni prijatelji" Srbije i Jugoslavije, Nemacka i Francuska, odnosno ministri
inostranih poslova Kinkel i Vedrin, pred prvi krug predsednickih izbora poslali pismo predsedniku Slobodanu
Milosevicu i "sugerisali" da se Kosovu da specijalni status. Neki partneri medjunarodne zajednice su im dali primedbu
da nisu izabrali bas najbolji tajming - upravo zbog izbora. Ovaj put se dogodilo da se s bonskim dokumentom, cime se
u Dejtonski paket svrstava i Kosovo, sloze i svi ostali ucenici Konferencije. Naravno, sem Jugoslavije, koju, kako rece
Vucicevic, nece obavezivati ovakav zakljucak. Rusija nije imala nista protiv ovakvog dokumenta.
Koliko ce medjunarodna zajednica ostati dosledna svojim zakljuccima, ostaje da se vidi. Do sada su se clanice Kontakt
grupe slozile, tako bar deluje spolja, u nekoliko bitnih odrednica determinisanja kosovskog problema: status kvo je
neodrziv, Albancima treba omoguciti sva prava, za Kosovo treba naci politicko resenje (ma sta to znacilo), a i
albanskoj strani je mnogo puta poslata jasna poruka da nece podrzati nasilno menjanje spoljnih granica Jugoslavije.
Ministar inostranih poslova Jugoslavije i jedan od dvojice glavnih pretendenata na predsednicko mesto Srbije Milan
Milutinovic kaze da je pitanje Kosova prakticno reseno - po postojecem Ustavu Srbije i Jugoslavije. Za njega,
Vucicevica, Radmila Bogdanovica i druge celnike SPS i Srbije, problem je "sacica" ili deo Albanaca koji slede
separatiste i ne zele da koriste svoja prava. S ovakvim stavom se ne slazu, cak, ni pojedini pripadnici njihovih
koalicionih partnera.
Cinjenica je, medjutim, da osim Jugoslavije, koja bi definitivno morala da pokaze mnogo vecu spremnost da resi ovo
kljucno pitanje za mir i stabilnost na jugu Balkana, mnogo vecu fleksibilnost morao bi da pokaze i lider kosovskih
Albanaca Ibrahim Rugova. Njegov prevashodni zadatak bi morao da bude angazovanje na smirivanju tenzija i - ako
uopste moze da utice na to - suzbijanju teroristickih akcija.
Ukoliko stvar u ruke ne budu preuzele radikalne struje s jedne i druge strane, utisak je da za dijalog i politicko resenje
problema i dalje nije kasno. Ljudi bliski vrhu srpskog rezima tvrde da medjuprostora za dogovor izmedju stava zvanicne
srpske strane da je pitanje reseno po pozitivnim propisima i albanske strane za drzavnost Kosova - ima.
Paskalj Miljo, ministar inostranih poslova Albanije
Kosovo Dejton II
Mi smo protiv rebunkerizacije Albanije vec smo za njeno otvaranje i integraciju u Evropu. Albanija za svoje susede nije
sama izabrala ni Srbiju, ni Grcku, ni Makedoniju, ni Crnu Goru, vec su to fenomen i sudbina koje nam je odredila
istorija. U uvodnom delu spoljno-politickog dela programa nase vlade stoji da je nacionalno pitanje u prvom planu nase
spoljne politike. Mi smo za nacionalno ujedinjene, za rusenje svih granica koje dele Albance, ali to ne zelimo ratom vec
mirom i dijalogom. I balkanske granice, sto znaci i one koje dele Albance, mogu pasti onako kako su pale granice
unutar Evropske unije. Oslobodilacka armija Kosova moze imati ciste ideale i ciljeve, ali nije vreme za oruzane akcije.
Mi i dalje verujemo u mogucnost resenja kosovskog pitanja politickim sredstvima i zbog toga ce, bez daljeg, za Kosovo
biti organizovan Dejton broj dva. Poslednja francusko-nemacka inicijativa kojoj ce se sigurno pridruziti SAD i Kontakt
grupa vodi u ovom .
(Izvodi iz izlaganja sa sastanka s predstavnicima albanskih asocijacija i udruzenja u Austriji.)
|
Goran Svilanovic, portparol Gradjanskog saveza Srbije
Kaskadna procedura
Jasno je da se s resavanjem tog problema mora poceti. Ima mesta i za razgovore o buducem statusu Kosova, ili za
varijantu resavanja problema korak po korak. Kroz taj paralelni rad na obe varijante doci ce se do iskristalisanja
plodotvornije opcije. Insistiranje albanske strane da se samo razgovara o statusu ne resava problem, ali problem ne
resava ni insistiranje srpske strane da ostane status kvo - kaze za "Nasu Nedeljnu Borbu" portparol Gradjanskog saveza
Srbije Goran Svilanovic.
Komentarisuci nemacko-francusku inicijativu, Svilanovic tvrdi da treba razgovarati i o specijalnom statusu, kao i o
zahtevima da li ce se Kosovu dati autonomija ili republika. U kakvoj ce se formi i statusu definisati taj problem, kako
kaze, odlucice razgovori.
Nema razloga da se ne prihvati treca strana, kao medijator, ukoliko se pokaze da bi to moglo pomoci. Na tvrdnje
rezima da je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije i Jugoslavije, Svilanovic kaze da su mnoge stvari bile unutrasnje pitanje,
pa su onda sami predstavnici rezima zvali predstavnike medjunarodne zajednice (primer Gonsalesove komisije) "Srbija
i Jugoslavija jesu deo Evrope, prema tome ne treba izbegavati da pri resavanju problema budu prisutni i pomognu i
predstavnici OEBS-a, UN...", navodi Svilanovic.
"Stav da je Kosovo unutrasnje pitanje", prema njegovom misljenju, neki predstavnici rezima su shvatili kao "mogucnost
da rade sta hoce, da pobiju 50 ili 500 ljudi, sto ne moze da bude tako". Svilanovic smatra da, ipak, ima medjuprostora
za dogovor. Jednu od mogucnosti vidi i u primeni "kaskadne procedure", a osnovni preduslov je da se ne ide na stetu
jedne ili druge strane. Nakon krajnjeg dogovora oko buduceg statusa, tvrdi Svilanovic, i medju Srbima i medju
Albancima, trebalo bi da se organizuje referendum cime bi se takvom resenju dala legitimacija.
|
Ratomir Tanic, savetnik predsednika Nove demokratije
"Specijalan status" - nezgodan termin
Sam termin "specijalan status" je mnogo nezgodan i treba ga izbaciti iz dalje komunikacije. Njegova politicka
konotacija implicira povlascen polozaj za Albance, a bez njihove adekvatne odgovornosti. Inace, ako se izbaci taj
termin, stav Evropske unije za Kosovo je siroka autonomija. To znaci resavanje statusa Kosova unutar Srbije i
Jugoslavije, uz adekvatnu meru izmedju prava i odgovornosti albanske nacionalne zajednice. Pre svega, to podrazumeva
odgovornost za ucesce u legitimne institucije Srbije i Jugoslavije i suzbijanje albanskog terorizma. Ne smatramo da je
neko iz Demokratskog saveza Kosova organizator terorizma, ali su oni duzni da ucine sve kako bi ga suzbili. U
suprotnom, nije moguc nikakav dijalog.
Odluka jugoslovenske delegacije u Bonu je bila opravdana, ne samo zbog toga sto to predstavlja pritisak na Jugoslaviju
nego i zbog toga sto se to pitanje pokusalo vezivati za mirovni sporazum.
Nije dobro da se pitanje Kosova vezuje za postdejtonski paket, jer to moze da dovede samo do radikalizacije albanskih
stavova kao i zloupotrebe toga od strane nacionalisticke srpske opozicije. Radikalizacija, pak, moze da ugrozi
stabilnost i suverenost Srbije i Jugoslavije.
|
Fehmi Agani, potpredsednik DSK
Kosovo - federalna jedinica SRJ
Tacno je da francusko-nemacka inicijativa ne podrzava nezavisnot Kosova, vec insistira na prevazilazenju sadasnjeg
teskog stanja, otpocinjanju dijaloga i trazenju resenja za Kosovo unutar specijalnog statusa. Sadrzina specijalnog statusa
trebali bi biti odredjena u pregovorima. Polazeci od medjunarodnih opredeljenja, pocev jos od Karingtona, da entiteti,
poput onog kosovskog, imaju vlastite zakonodavne, izvrsne i sudske organe, statusa koje je nekada imalo Kosovo, i
koji je bio blizak republikama; promena prouzrokovanih raspadom Jugoslavije; kao i od nove realnosti stvorene
albanskim referendumom na Kosovu, za verovati je da ce specijalni status kao forma relativnog osamostaljivanja od
Srbije biti slican a mozda i identican polozaju postojecih federalnih jedinica Srbije i Crne Gore.
Za albansku stranu je tesko da pocne pregovore o statusu u okviru Jugoslavije bilo kakav on bio. Ali, ona je
zainteresovana za pocetak dijaloga, za promenu danasnjeg stanja na Kosovu i otvaranje procesa koji ce na kraju dovesti
do nezavisnosti. Srbiji je jos teze da otpocne ove pregovore. Pregovori bi, svakako, imali medjunarodnu formu i
definitivno bi razbili srpsku iluziju da je Kosovo unutrasnje srpsko pitanje.
|
|
