Politicke z(m)urke

Trio Fantastiko u etno-parku

Kokardasi i Petokrakasi ce pre ili kasnije naci nacina da se dogovore i podele plen. Pravo pitanje glasi sta ce biti sa ostalim prezivelima gradjanske Srbije. A to je ona koja, ipak, preferira da bude u civilu...

Teofil Pancic

Jedina stvar koja je strasnija od predsednickih izbora u zemlji Srbiji su "odjeci i reagovanja" na doticne; to narocito vazi za ono sto sami akteri - i njihovi bliski saradnici - imaju da izjave na tu temu, nakon sto se takmicenje (bar za njih) zavrsi. Tako je bilo i ovaj put: oni koji su ispali u pretkvalifikacijama imaju citav niz celomudrenih obrazlozenja zasto se takva neprijatna stvar - inace, nesumnjiva tragedija sa dalekoseznim negativnim posledicama po vaskolikii srpski narod, a i sire - desila. Jedan misli da su za sve krivi televizija i Sluzba (dal' sto ga je saplitala, ili ga je na pogresan nacin podrzavala, ostaje nejasno), drugi smatra da je brutalno pokraden za citavih dvanaest hiljada glasova, inace ko zna sta bi bilo, treci je ubedjen da je njegov problem u tome sto je previse dobar i pametan za ovaj i ovakav narod, cetvrti rezonuje da bi sigurno bio izabran, samo da je narod imao prilike da sazna za njegovo postojanje, a peti se zove Vuk Draskovic. Preostalu dvojicu cemo imati (ne) prilike da gledamo i slusamo jos dve nedelje, da bi na kraju ispalo da nismo nista pametniji nego prosli put - verovatno ponovo nece biti dovoljno glasaca raspolozenih da potraze srecu za sebe i svoje bliznje u radikalskoj kiosk-republici ili u losoj beskonacnosti socijalistickog kontinuiteta. Naravno, nije iskljuceno ni da se Milosevic ovaj put ozbiljno pobrine da covek s kojim rado sedi i caska uz pice i mezetluk po boljim pozarevackim kafanama postane njegov Namesnik Za Srbiju, pa da se opuste k'o ljudi... Gotovo da bi i ostatku Srbije laknulo, dotle je doslo nase zasicenje. Naravno, bila bi to iskljucivo ona vrsta "porodjajnog" olaksanja koju coveku-nevoljniku donose purgativi, ako znate na sta mislim... Nicega novog i kreativnog tu nema. O tome se, medjutim, vec "sve zna", sto ne znaci da nas opet nesto nece iznenaditi, zapanjiti, preneraziti... naravno, ne u pozitivnom smislu. Originalnost i imaginacija ljudi koji se ovde zovu politickom elitom funkcionisu iskljucivo u destruktivnim aktivnostima. Ono sto je mnogo zanimljivije od pretresanja planova i izgleda onih koji i dalje prete da budu predsednici nase male, ali zato neugledne drzave, ili od ritualnog sahranjivanja politickih zombija koje od statusa "drzavnika" deli tek banalni izostanak dobre volje jos nekih milion - milion i po glasaca, jeste rekapitulacija stanja politickog zdravlja onih koji su se samoiskljucili iz aktuelnih izbornih odmeravanja. Pretpostavljam da se citaoci s natprosecnim pamcenjem jos uvek secaju da je Srbija Pre Trijumvirata bila bogata politickim strankama gradjansko-demokratske orijentacije, od kojih su neke imale i svoje predstavnike u nacionalnom i federalnom parlamentu. Od svega je ostala samo uspomena (i gomila potrosenih dnevnica), a politickim liderima kakvi su Zoran Djindjic, Vesna Pesic ili Vojislav Kostunica predstoji duga i teska borba za opstanak u politickoj areni. Naime, kako god se rasplele aktuelne zvrcke oko predsednickih izbora i formiranja nove vlade Srbije, jasno je da ce vlast, uticaj i pare biti rasporedjeni izmedju pulena Gazda Slobe, Cica Draze II i Kuma Hiljadu Kioska. Zalosni ostaci koalicije "Zajedno" verovatno ce jos neko vreme odrzavati lokalnu vlast po gradovima u unutrasnjosti Srbije - makar zato da bi SPO drzao jednu nogu u vratima i tako ucenjivao socijaliste - ali ta stvar je, na iole duzi rok, osudjena na propast. Bojkotom parlamentarnih izbora - ako ne uspe "iznudjivanje" vanrednih, pod povoljnijim uslovima - ove stranke su se upustile u vise nego rizicnu igru, koja mozda i mora da donese profit, ali postoji opravdana bojazan od pojave sindroma dijalektickog odnosa magarca i zelene trave. To je ono kad baldisalo zivince lipse pre nego sto se nekako dotegli do bujne livade.

Nije mi, naravno, stalo do politicke sudbine ovih ljudi: njihove pare, njihovo vreme, njihova roba. Svako rizikuje da zatvori ducan ako mu prodja na politickom bazaru ne bude dovoljno dobra, i dobro je da je tako. Radi se, medjutim, o nasoj kozi. Cinjenica je da je ogroman deo onoga sto se moze nazvati gradjanskom Srbijom u najboljem smislu te reci - a sto, iz ovih ili onih razloga (jos uvek) nije uhvatilo maglu negde u pravcu Zapada - bojkotovao i parlamentarne i predsednicke izbore. Iako je Trijumvirat za ove prve nategao nekakav mrsavi (aritmeticki) legitimitet, a mozda ce mu poci za rukom da to ucini i s predsednickim, vec je i lucidnijim rezimskim analiticarima jasno da postoji neki sustinski legitimacijski problem sa ovom izbornom turom u Srbiji. To ce moci najlakse da se "unovci" ako socijalisti budu dovoljno tvrdokorni, radikali dovoljno radikalni, a "sepeovci" dovoljno alavi da ne uspeju da se bratski dogovore oko podele postizbornog plena. U tom slucaju, eto novih izbora, i moguce je da centraska opozicija koja - kakva je, takva je, uglavnom nikakva - ipak nekako predstavlja gradjansku, proevropsku Srbiju, onu koja ne ide u politicke dvoboje ni s decjim pasosima ni s telefonskim imenicima i tudjim krstenicama, profitira tako sto ce iskoristiti priliku da "proturi" ravnopravnije izborne uslove, onako kako je crnogorska opozicija kapitalizovala raskol u DPS.

Nisam pametan kako bi se stvar mogla odvijati ako se Trio Fantastikus ipak dogovori; verovatno sledi ono sto smo predvidjali jos kad je ideja o bojkotu prvi put plasirana: gradjansko-liberalni opozicionari ce ponovo "degenerisati" u status disidenata iz jednopartijskih vremena, sto moze jos vise obeshrabriti one koji se jos uvek tvrdoglavo nadaju da bi se Srbija mogla u dogledno vreme - pre sredine sledeceg veka - vratiti na maticni, evropski kontinent. Podozrivi interesni savez-po-mentalitetskoj-srodnosti "levih" i "desnih" politickih zamlata - dizajniranih po uzoru na "pozitivce" i "negativce" iz bombasticnih filmskih epopeja Veljka Bulajica - tako bi trajno marginalizovao one koji, ipak, preferiraju da hodaju svetom u civilu, i koji nisu bas entuzijasticni po pitanju "pluralizma" koji se sastoji u slobodi izbora izmedju Kadinjace i Ravne gore. Oni, naime, vise vole asfalt, a ta tvar je deficitarna roba na mitskim planincinama ideologizovane Srbije. Po njemu ne moze da se gaca, sto kokardase i petokrakase cini nesigurnim. Nigde sume da se sakrijes kad prigusti! Jednom ce i ovi izbori proci, i Srbija ce dobiti predsednika, osim ako ga ne dobije. Sta mari, ionako nije sporno da pravi Gazda vise ne stanuje ovde. Eno ga cak tamo, u SR Jugoslaviji, predsedava covek. I ne misli u tom pogledu nista da menja jos bar cetrnaest godina, a deca nek' se igraju na Andricevom vencu. Iako bi, doduse, voleo da to ipak bude njegovo dete. Nikad se ne zna. Gradjani Srbije koji jos nisu odustali od zivota (u Srbiji) svedeni su na status posmatraca politickog turnira levo-desnog Trijumvirata, koji voli da se igra po svojim pravilima. Ako u dogledno vreme ne uspeju da izmene ta pravila i ukljuce se u igru, mozemo svi da beremo kozu na siljak. Ovde ce, definitivno, zavladati etno-park, pa ce dokoni stranci s Polaroidima dolaziti u buljucima da nas vide i ovekovece, dok nismo izumrli. Mozda dodje i Veljko Bulajic da snimi film. Ovaj put - dokumentarac... !

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /