Izmedju dva kruga predsednickih izbora u Srbiji

Ni u Ustavu, ni u izbornim propisima ne pise decidirano sta se dogadja u situacijama kada su, i posle drugog kruga, izbori neuspesni. To daje dovoljno manevarskog prostora socijalistima da odredjuju termin novih izbora za sefa drzave prema sopstvenom nahodjenju

Milica Torov

Kazu: "Treci put Bog pomaze". Medjutim, ni u poslednjem, trecem ovogodisnjem izvlacenju, Srbija nije dobila premiju - sefa drzave. I Bog se, valjda, uzjogunio, ili, naprosto, preracunao - nikako da "namakne" onih nedostajucih par stotina hiljada glasova kandidatu "levice" Milanu Milutinovicu (koji vodi ispred radikalskog vodje Vojislava Seselja za dobrih 432.700 glasova). Gradjani Srbije bice prinudjeni da, i po cetvrti put ove godine, izadju na biralista.

To ce, u kratkom vremenskom razmaku od dva i po meseca, biti drugi put drugi krug, s jos manjim izgledima da uspe, posto je na biralista, u decembarskom pokusaju, izaslo manje gradjana nego u prvom krugu prethodnih izbora. Stoga je realno ocekivati da u drugi krug, 21. decembra, izadje manje od 50 odsto glasaca, koliki je zakonski minimum da bi izbori bili valjani.

Sve analize ukazuju na to da u neko dogledno vreme Srbija nece dobiti predsednika Republike. Pojedini strucnjaci su uocili da je Ustav Srbije do te mere neprecizan da se moze tumaciti zavisno od potreba. Ni u Ustavu, ni u izbornim propisima ne pise decidirano sta se dogadja u situacijama kada su, i posle drugog kruga, izbori neuspesni. To daje dovoljno manevarskog prostora socijalistima da odredjuju termin novih izbora za sefa drzave prema sopstvenom nahodjenju.

Nigde ne pise ni koliko moze da traje v. d. funkcija predsednika Republike, koju, trenutno, obavlja novi-stari predsednik parlamenta, dok se ne izabere novi sef drzave; to samo potvrdjuje da su i Ustav i propisi krojeni po meri jednog coveka, odnosno vladajuce partije.

Najzad i narod se, izgleda, zamorio od zivota "od izbora do izbora". Skupa obecanja tokom produzene predsednicke kampanje ispraznila su drzavne fondove. Na to ukazuje sve manje predizbornih predstava poput mitinga i svecanih presecanja vrpci. Nekada je izborima prethodilo otvaranje novih pogona. Kako je krenulo, uskoro ce zatvaranje fabrika postati glavni predizborni modni hit. Naprosto, nema vise sta da se otvara.

Kitnjasta birokratska retorika po kojoj su posmatraci OEBS navodno "ocenili da su protekli izbori bili toliko fer i demokratski da im mogu pozavideti i iskusniji Englezi, Francuzi i Holandjani", nije zbunila Gonsalesove izaslanike u Beogradu. Istog dana kada se Republicka izborna komisija javno pohvalila nevidjenom kolicinom "demokraticnosti na birackim mestima", OEBS-ovi posmatraci javno su to demantovali, izrekavsi takve ocene od kojih bi se normalan svet postideo. Nisu, medjutim, mogli ni da slute kojim su se sve pravnim manipulacijama vlasti sluzile ne bi li eliminisale veliki broj prijavljenih kandidata, kako se ne bi rasipali glasovi. Jos pre izbora Republicka izborna komisija je, navodno tvrde odbaceni, propustila sve zakonske rokove da izda resenja o valjanosti njihovih kandidatura, cime su automatski otpali. Na neke je vrsen takav pritisak da su bili prinudjeni i sami da odustanu.

Vrhunac cinizma predstavlja cinjenica da su zalbe na rad RIK resavale, sudije Vrhovnog suda Srbije na celu sa predsednikom Suda Balsom Govedaricom. Ne bi to bilo nista neobicno da oni nisu, istovremeno, i clanovi te iste RIK, ciji je predsednik, da paradoks bude veci, sam predsednik Vrhovnog suda! Ono sto, valjda, ni OEBS nije uocio to je nacin na koji su izborni propisi krseni. Tek dan nakon isteka predsednicke kampanje - u petak 5. decembra - sedmorici koji su usli u predsednicku trku uplacen je novac koji im, po zakonu, sleduje za kampanju!

Naime, po Zakonu o finansiranju politickih stranaka, Ministarstvo finansija bilo je duzno da im, u roku od 10 dana od utvrdjivanja liste kandidata, uplati ukupnu sumu novca od 784.000 dinara, koja se deli "na ravne casti". Svaki od sedam kandidata trebalo je, dakle, da dobije 112.000 dinara i to najkasnije do 1. decembra, buduci da je konacna lista kandidata zvanicno objavljena 21. novembra.

Vece stranke, poput SPS, SRS i SPO to, mozda, nisu ni osetile, sto se videlo i po minutazi na TV. Predstavnici tri manje stranke i jedne grupe gradjana dobili su pare u vreme izborne cutnje, ocito "za utehu" sto su ovim manevrom, prakticno, unapred izbaceni iz trke. Nikad se nece saznati, nisu li, recimo, javnosti od ranije poznat predsednicki kandidat Demokratskog centra, Dragoljub Micunovic, ili Socijaldemokratije - Vuk Obradovic, mozda mogli da pridobiju i vise glasaca, da su imali vise finansijskih mogucnosti da sebi prirede kampanju kakvu su imali kandidati "levice", SRS ili SPO, cija popularnost pociva, dobrim delom, bez sumnje, i na ekonomskoj snazi njihovih stranaka.

Istina, uzurpiranje TV stanice Studio B nije pomoglo Draskovicu da bar zadrzi glasace iz prethodnog izvlacenja. Bukvalno ih je rasterao svojom nedoslednoscu, pocepavsi usput clanstvo, ciji jedan deo osniva novu stranku. On je u ovoj trci najveci gubitnik, ali se na njegovom primeru pokazalo da narod i nije toliko potkupljiv praznim obecanjima, koliko se misli.

Utisak je da socijalisti, i pored skepticnih prognoza, ne odustaju. Na to ukazuju neki novi trendovi i u samoj Republickoj izbornoj komisiji. Brzina kojom je saopstila konacne rezultate prvog kruga decembarskih predsednickih izbora ostavila je bez reci i domace i strane novinare koji su se pripremili za duze cekanje. Bili su iznenadjeni bar onoliko koliko ih je, pre dva i po meseca, zatekla sporost i inercija RIK.

Pod izbogovorom da su "izborni organi tokom minulih izbora stekli izvesno iskustvo koje im je omogucilo bolju organizovanost, pa i vecu efikasnost", te da se "treba pripremati za ponovne izbore", RIK je, saopstavanjem konacnih rezultata u utorak, dva dana nakon izbora, prakticno prekrsila izborni zakon po kome rok istice tek u cetvratak u 20 casova. Time je, bukvalno, prekoracen zalbeni rok od 48 sati.

Ovolikoj zurbi ne bi se imalo sta prigovoriti da je, zaista, sve teklo onako kako tvrde portparoli RIK. Cinjenica je medjutim, da opozicione stranke i OEBS pricaju sasvim drugu pricu koja ukazuje da je, suprotno tvrdnji RIK, prigovora na pretek. Ako je tako, onda je RIK pogazila sve svoje "principe" iz septembra meseca, koji se svode na to da je ona "ozbiljan drzavni organ" koji ne moze sebi da dozvoli da daje prevremene rezultate poput politickih stranaka.

Kako je krenulo, trka izmedju Milutinovica i Seselja bice zesca nego ikad, nagovestavajuci, ako ne konacnu pobedu, a ono, bar, da se ni socijalisti, ni radikali, nece lako predati. Postoje, istina, izvesne sanse da neko od njih pokupi Draskoviceve i, eventualno, glasove preostale cetvorice koji su ispali iz trke, ukoliko antiizborni blok ne ubedi birace da bojkotuju glasanje.

Seselj je rasprodao dovoljno zemunske teritorije da bi se dodvorio glasacima. Ostalo mu je vremena da, do drugog kruga, predje na Vojvodinu. Milutinovic je, sa svoje strane, pokazao da ume da misli svojom glavom, i da se ne da lako zbuniti kad ga novinari zaskacu provokativnim pitanjima. Da je imao vise vremena za neposrednije druzenje s narodom, mozda bi mu bile nesto vece sanse. Ovako mu je, posle "Slobe", cije su kampanje neprevazidjene, ostao daleka i bleda licnost.

Srecom, tu su mediji da pripomognu. Iznenadili su, valjda, i samu Srpsku akademiju nauka kad su, naprasno, otkrili da jedini pravi Milutinovicev protivkandidat, Vojislav Seselj, nema ni trunke srpske krvi u sebi, nego da je cist Hrvat, i da takav ne moze biti predsednik Srbije. Za ocekivati je da je, tokom minulih godina, i SANU uznapredovala u nekim svojim saznanjima, te da ce se, mozda, i ona svakog casa oglasiti sa novim "dokazima" o "pravom" Seseljevom poreklu. Naravno, ukoliko SPS resi da, uz ista izborna pravila, lansira novog "Slobu". Druga je mogucnost da se opredeli za promenu nedostiznih izbornih uslova.