Selim Beslagic, tuzlanski gradonacelnik i predsednik Unije bosanskih socijaldemokrata

Potrebno je samo, kad bi to moglo, kod Srba Republike Srpske i Hrvata koji su zadojeni Herceg-Bosnom, stvoriti spoznaju da su oni fakticki gradjani Bosne i Hercegovine. Samo toliko. Da im to udje u glavu i da kazu: mi jesmo Srbi, ali mi smo Srbi u Bosni i Hercegovini. To bi bilo dovoljno da BiH za godinu dana postane jedna od najprosperitetnijih zemalja u Evropi

Misa Brkic
Dragan Banjac

Gradonacelnika Tuzle - grada koji je, zajedno sa svojim predsednikom, valjda, vise od svih drugih sacuvao zajednistvo - njegovi sugradjani uglavnom zovu "nacelnik" ili, da bi mu se sto vise priblizili samo imenom - Selim. To je ime godinama vec u gradu i regiji sinonim za coveka posebne vizije Tuzle, BiH i demokratije i ime koje izvan Bosne, posebno na Zapadu, znaci, mozda, vise od svih ostalih sa bosanske politicke pozornice. Ovo je samo deo dugog razgovora vodjenog nedavno u Tuzli, neposredno posto mu je u Americi urucena (zajedno sa Vesnom Pesic, predsednikom Gradjanskog saveza Srbije i dr Zlatkom Kramaricem, gradonacelnikom Osijeka) Harimanova nagrada, sesto vece priznanje od kako je pocetkom ove decenije ovaj Tuzlak "zalutao u politiku".

- Priznanja mogu i da zaplase jer se ponekad pitam mogu li nositi teret obaveza kojih se, inace, ne plasim. Prva nagrada koja je za mene bila moralna, to je nagrada grada Vajmara (Vajmarska republika) koncem 1994. godine, iako bi ispred nje mogla stati nagrada Instituta za mir iz Zeneve (za ljudska prava), treca je stigla od Lige humanista, nagrada "Libertas", nagrada Kurta Valdhajma i dosta zahvalnica medju kojima moram spomenuti izjavu-podrsku Vijeca Evrope gradu Tuzli, meni veoma znacajna jer je stigla kao izraz priznanja za mir, nacionalnu toleranciju i ljudska prava. Osim ovih sedam-osam velikih priznanja, treba reci da je isto tako veliko i znacajno i samo moje nominovanje za Nobelovu nagradu i ulazak medju sest kandidata. Medjutim, nikad se za to nisam borio, nije ni ovaj grad.

Postoji i jedno pitanje koje se namece i na koje sam slucajno dobio odgovor prilikom posete multikulturalnoj i multinacionalnoj Americi. To je - sta bi bilo kada samo jedan dan ne bi vazili zakoni SAD? Vi biste, rekao sam im, imali gori rat nego ovaj sto je bio u BiH. E, sad, kad se uzme to stanje i prenese na Bosnu onda dobijes ovako: 1990. godine kad su bili izbori pa kad su "ovi" dosli, od tog trenutka vise za SDS, HDZ i SDA nisu postojali zakoni drzave Bosne i Hercegovine.

Problem ustrojstva drzave?

- Jeste, bas to! Jednostavno SDS je rekao - ti zakoni za nas ne vaze, to su komunisticki zakoni (iako su svi bili najveci komunisti prije toga), HDZ je rekao da su to bili zakoni "koji su bili u Jugoslaviji", a SDA je pokusala te zakone implementirati, pokusala. To je objektivno, medjutim, kako im to ovi nisu priznavali pokusali su primjenjivati svoje zakone koje nisu uspjeli da nature ostalima. I, sta - dobili ste drzavu bez zakona. Da smo mi imali osnovni zakon, Ustav BiH, mi bismo veoma brzo ustrojili Bosnu i Hercegovinu.

Da li su zbog svega bili, na tom planu posebno, veliki otpori?

- Tako je. I tu je odgovor na sve nase muke. Da imamo policiju i sudstvo koji postuju zakone, mi bismo danas imali vec uhvacene ratne zlocince i sve kriminalce, i sve one koji su osumnjiceni, kao i ove koje sumnjice, recimo, neke novine. To mora da izazove sudstvo i da ono potom postavi pitanje, jer drzava, koliko god je duzna da stiti drzavu, duzna je da stiti i gradjane drzave, a to po meni znaci da ako postoji optuznica da sam ja takav i takav, sud bi, po logici stvari, ako je nezavistan, trebalo da radi svoj posao. Prema tome, nikad nisam bio protiv toga da mene, petog, desetog, osude, ali ne - prije nego me se ispita. E, tu je ta razlika. I sad kad gledam, u cemu je sve Tuzla specificna?

Mislite li da je osnovna razlika upravo u postovanju zakona?

- Upravo u tome i jeste nasa posebnost, u tome sto smo postovali zakone drzave BiH, koje su mnogi drugi smatrali nevaznim. To nas je spasilo. I mi smo mogli da izbacujemo ljude iz kuca bez kazni, da obijamo radnje a da ne hvatamo lopove, jer ratno je stanje, boze moj. Medjutim, kod nas se nije moglo desiti da se obije, a da se ne uhvati lopov. Mi smo imali mnogo manje kriminala u ratu u odnosu na druge gradove i taj princip sam najvise provjerio kad su ljudi, bjezeci iz Srebrenice, provalili u privatne kuce Muslimana, Srba i Hrvata. Kad sam ja insistirao da se vrate te kuce, a predsjednik (Izetbegovic - p. a.) mi je odgovorio da "sve sto je zakon ne mora biti pravda i da ce narod pravdu praviti po svom" - bilo mi je jasno da je neko pravio sebi zakone, odnosno da nije postovao zakon. Izdrzali smo na principu zakona i to se pokazalo kao ispravno jer su sve te kuce vracene vlasnicima. Naravno, onima koji su bili tu. To je to.

Tuzla se dokazala, ali postoji li mogucnost da se ovaj "virus" u Bosni plasira preko regija, mozda preko Banjaluke?

- Mi stalno to pokusavamo. U Tuzli su prije nekoliko dana bili ljudi iz Vojvodine, kompletna delegacija, od stranacke (reformista Vojvodine, a njihov rejting se tamo zna) do privredne delegacije koja je posjetila Privrednu komoru. Mi smatramo da zivot treba graditi na principima ekonomije, a svako neka odgovara za svoje postupke. To su cinjenice, sve drugo je farsa. Idemo mi na to, razgovaramo o otvaranju pruga, oni kazu "Tuzla-Zvornik-Doboj-Ploce!" Medjutim, pruga za Banjaluku moze da se koristi vec odmah. A sto ne radi?! Jednostavno zato sto se ne mogu dogovoriti tzv. strukture, zbog politike, koji grb ce staviti na voz. Ma, idite, batalite grb, stavi EZ i - furaj! Neka ide. Ako ne bude to islo mi cemo se obratiti SFOR-u, neka stavi svoju lokomotivu i nek vuce. Nama treba ugalj za koksovanje, nama su potrebne hemikalije da pokrenemo hemijsku industriju... I zasto bih ja drzao "na leru" ili bez posla 20.000 ljudi ako mogu raditi.

Radi li hemijski kompleks?

- Skoro da ne radi. Radi TE sa 30 odsto kapaciteta, radi ponekad Cementara, proizvodi se HCl, ali nama treba poliuretan koji od jedne tone daje sto tona kiseline. Mi trazimo proizvod na svjetskom trzistu, a ja sada i Srbiju i Hrvatsku smatram svjetskim trzistem. Sve se ionako kupuje za devize, kao i ranije, na trzistu koje smo mi zbog sasvim drugih razloga zvali svjetsko. Najvaznije je da su u pitanju ekonomske cijene koje su konkurentne na Zapadu - nisu valjda blesavi da kupuju od mene ako to isto u Madjarskoj mogu dobiti jeftinije. Razumije se, ja govorim o pogonima koji na svjetskom trzistu mogu apsolutno poslovati, ali njih nema na tom trzistu bez pokretanja svih komunikacija, prije svega zeljeznickog saobracaja.

Sve, reklo bi se, polako dolazi na svoje mesto?

- Ide, samo sto je nekome trebalo pet godina da mu dodje iz zadnjice u glavu. Plus, to je kostalo mnogo zivota.

Tuzla se drzi, a lagano se menja i okolina?

- Ide, ide. Imate Lukavicu koja je sada fifti-fifti, u Srebreniku je isto tako, a bila je 80 odsto za SDA. To je skok. U Zivinicama smo na 35 odsto, Kalesija, gdje se to nije moglo ni zamisliti sada je 30 odsto, da kazem, ovih gradjanskih - opcija. Pazite, pa i u SDA i Koaliciji za Bosnu imate snage koje su daleko od ekstremnih nacionalistickih. Sve u svemu, to ide, samo je pitanje sto smo mi nestrpljivi. Narod ne moze cekati. Na zalost, nacionalizam je nesto sto se vrlo brzo rasplamsa, ali se sporo gasi.

Cesto se, pa i Vama, postavlja pitanje - je li Amerika kasno "usla u rat" u Bosni?

- Kad me to pitaju, mislim se, sta god kazem - pogrijesicu. Mogu se prevariti. Ako kazem kasno ste usli, reci ce - suti, spasili smo vas, a ako kazem... pobili, oni - pa, jebi ga, vi ste se sami pobili. A onda im ispricam pricu o relativitetu, Ajnstajnovom. Znate, kad je on to izumio, svi su mu se divili, iako niko nije imao pojma o cemu se radi. Jedina koja je bila iskrena, njegova kucna pomocnica, rekla mu je: Gospodine Ajnstajne, svi vas hvale i kazu da razumiju, a ja, pravo da vam kazem, nista ne razumijem. Sta je to zakon relativiteta. On joj je rekao: Znate sta, milostiva, to cu ja vama vrlo lako objasniti. Kad biste gole guzice sjeli na vrucu pec, a ja vas posmatrao sa strane, vi biste brze skocili nego sto ste sjeli. Znaci, to je jedan desetohiljaditi deo sekunde, a za vas - to je vjecnost! Prema tome, za nas je vrijeme "ulaska" Amerike bila vjecnost. Sta je to za Ameriku. Pa BiH je imala ukupno 4.200.000 stanovnika. Danas se slobodno moze reci da Bosna i Hercegovina ima dva miliona prognanih, od cega milion i po napolju, je li, a evo oko milion unutar BiH. To znaci da sada nema ukupno dva i po miliona ljudi ovdje, ako se uzme da je oko 300.000 poginulo. Sta vam je, ljudi bozji?! Njujork jedan samo, sa osam miliona stanovnika, treba nekakvu americku pomoc, i da oni nisu htjeli pomoci Bosni mogli su reci - necemo davati za Bosnu, dacemo ovima u Njujorku, hocemo da pomognemo dva miliona njujorskih klosara i tako dobijemo socijalne bodove. Druga je stvar njihova zvanicna politika prema BiH.

Mislite na stav SAD da definitivno - nema podele BiH?

- Zvanicna njihova politika jeste da nema podjele Bosne. Nema nestanka Bosne. Jasno i glasno to kazu. Mi smo bili prisutni na Kongresu gdje Gelbard brani Dejton, odnosno podnosi izvjestaj Kongresu. Jer imate one koji su za to da se povuku americke trupe i na drugoj strani njegov stav - nema povlacenja! Oni se, dakle, bore i sada, i kada bi ove nase budale... Potrebno je samo, kad bi to moglo, kod Srba Republike Srpske i Hrvata koji su zadojeni Herceg-Bosnom, stvoriti spoznaju da su oni fakticki gradjani Bosne i Hercegovine. Samo toliko. Da im to udje u glavu i da kazu: mi jesmo Srbi, ali mi smo Srbi u Bosni i Hercegovini. To bi bilo dovoljno da BiH za godinu dana postane jedna od najprosperitetnijih zemalja u Evropi. Ovako, kako oni hoce, to nece ici. I Seseljeva izjava ovih dana da on ne priznaje granice Hrvatske, da to od Karlobaga i Zadra nije hrvatsko, to ce jos potrajati.

Pomenuli ste Seselja o kome, kazete, razmisljaju mnogi na Zapadu. Kako tumacite izjavu Dusana Mihajlovica, treceg Milosevicevog koalicionog partnera, koji kaze da Seselj "nikad nece biti predsednik Srbije"?

- Pa zato je, valjda, i pocelo istrazivanje. Do mene je dosla i izjava gospodina Mirka Tepavca koji je rekao, da je u Srbiji "dosta lazi", i da "nije spremna na istinu". Samo je pitanje koliko ce to dugo moci da se odrzi, odnosno dokad ce narod moci da trpi. Opet Ajnstajn. Fantasticno poredjenje.

Gospodine Beslagicu, posle skoro svakog Vaseg istupa u javnosti, javljaju se, kako ste to vise puta vec rekli, novi "svedoci" o toboz Vasem velikom grehu prema mladim vojnicima JNA, s pocetka rata u Tuzli?

- Jasno mi je, ali to su sve same budalastine. Da smo mi htjeli to raditi, sutradan, ili dva dana posle dogadjaja o kome govorite, isla je kolona sa aerodroma i - nije se desilo nista! Da nije bilo utakmice Zvezda-Partizan, cini mi se, ne bi bilo nicega. Citavu noc su oni pili i ujutru krenuli pucati po balkonima, napadati ljude, pljackati. Na kraju krajeva, kada bi se ja morao braniti rekao bih, mozda, da nisam izdao naredjenje, vec neko drugi. Medjutim, ja sam bio predsjednik Ratnog predsjednistva i stoga ako sam kriv - kriv sam ja, a ne taj i taj. Ali, na kraju krajeva, u tu ludost ne bismo ulazili, jer smo na celu, kao i na kraju kolone, imali svog covjeka da bismo bili sigurni. A oni su nam uzeli ljude za taoce. Na kraju, da li ja treba da odgovaram zato sto mi je neko stavio embargo na zakonsko pravo na odbranu!?

Kako komentarisete tvrdnje o mogucem bosanskom jedinstvu?

- Objektivno, tome se ne moze predvidjati vrijeme. Potrajace. Vidite, radi se o tome da je, ne zavisi to od nas - ono sto od nas zavisi tice se samo da li zelimo brze ili sporije - jer je svijet odlucio - da Bosne ima! Kada bismo to, svi, danas shvatili, za godinu dana moguc je ogroman napredak.

Tako brzo?

- Samo da se kaze da je Bosna drzava. Da se zna zastava, grb, policija, tablice, osnovni elementi drzave. Drugim rijecima, zakon, Ustav (u kome se kaze da ratni zlocinci bez obzira iz kog su naroda moraju odgovarati za svoja djela, odnosno nedjela), da svi kriminalci odgovaraju. To zavisi od dobre volje svih strana. Svijet je rekao - idemo sistemom edukacije. Zar ne vidite da svake godine jedan do dva odu iz baklje. Samo sto zavrsis s jednim, onaj drugi te udari. Rat je prestao, nemate vise straha, prijetnji, pogotovu onog tipa - ako ne budes glasao za mene neces dobiti humanitarni paket. Osim toga, i narod je ponesto vec ukapirao i shvatio da su njihova obecanja samo prazne price. Nema dileme. I polako se ljudi opredjeljuju za program a ne za nacionalno. Narod je poceo razmisljati, ali bi bolje bilo ako lopovi ne bi mogli biti rukovodioci. Mozda ce oni, ovi nacionalni, jos jednom dobiti nesto na izborima. Ali ovi stranci toliko uvrcu ruke da ce svaki sledeci izbori biti drukciji.

Menjaju se i "ovi", kako ih Vi zovete?

- Izjave su HDZ, Hrvata i Tudjmana da oni svoje Hrvate nece slati u Hag, pa onda, odjednom, izrucenje - njih deset! Zar vam to ne govori o necem drugom? Jer, kad "ovi" nece, onda svijet kaze - dobro, nema problema, ali vam nema ovo, nema ono...

Ostali ste veliki protivnik svakog nacionalizma?

- Popice oni svoje, pa neka svako prevodi kako zeli. Imate onaj galopirajuci rak koji naglo dodje i odnese covjeka, i onaj dobrocudni koji stalno pomalo razjeda ljude pa umiru u teskim mukama. Ja mislim da njima svakako sleduju teske muke. To je propala politika. Od velike Srbije imate sada malu nahiju, od velike Hrvatske nemate nista, iako se oni jos toga drze. I nema vise iskakanja. Kako sad "velikom ocu" hrvatskog naroda priznati da se preracunao, kako Milosevic, veliki igrac, da kaze da je Srbija bila agresor. Ili, sta reci o peticiji beogradskih profesora koji traze da se ne sudi Radovanu Karadzicu, sa, u vrhu, potpisom patrijarha srpskog.

Ima li izlaza?

- Stalno se pitam zasto se sve ovo moralo desiti na ovom Balkanu? Da li sto smo bili zaostali, neobrazovani, daleko od demokratije koju je svijet odavno usvojio... Pa, ljudi, mi i danas imamo tri jednopartijska sistema ovdje u BiH, ali mi se cini kao da mi necemo da nam vec jednom bude bolje. Ali, pored svega, optimista sam.