Tri predsednika o prikljucivanju u NATO

Ceska Republika, Madjarska i Poljska se ove zime pripremaju za pocetak razgovora o detaljima pristupanja u NATO. Stav mnogih komentatora je da se alijansa siri ka Istoku, ali predsednici tih zemalja smatraju da se istocna Evropa zapravo vraca Zapadu i onoj polovini zajednicke kulture od koje je odvojena Sporazumom sa Jalte 1945. godine.

Redakcija medjunarodnog casopisa "Tranzicije" ponudila je priliku predsednicima Vaclavu Havelu, Arpadu Gencu i Aleksandru Kvasnjevskom da obrazloze svoje stavove o ekspanziji NATO zamisljenom auditorijumu Senata SAD, koji ce po svoj prilici predstavljati najozbiljniju prepreku na putu ka konacnoj ratifikaciji punog clanstva tri zemlje u NATO 1999. godine. Sva tri predsednika smatraju da je potrebno ispraviti nepravde sa Jalte i da je ekspanzija NATO u sustini ekspanzija slobode i zastite zajednickih demokratskih vrednosti. Predsednici Ceske Republike, Madjarske i Poljske pri tom isticu da prvenstveni motiv prikljucivanja njihovih zemalja alijansi nije strah od potencijalnog neprijateljstva Rusije, vec strah od nestabilnosti u regionu.

Demokratski narodi moraju da saradjuju u osvajanju trajnog mira pre nego sto prilika bude propustena

Pise:Vaclav Havel

- Prelazak centralne i istocne Evrope ka demokratiji 1989. godine doveo je do propasti glavnu pretnju koja je do tada ugrozavala citav demokratski svet: pretnju koju su predstavljali Sovjetski Savez i komunizam. Mnogi su zato stekli utisak da se opasnost evropskog ili globalnog rata moze skinuti sa liste potencijalnih buducih dogadjaja. Iako je takvo verovanje moglo da bude razumljivo u vreme euforije iz 1989. i 1990. godine, ono se tesko moze opravdati posle sokantnog iskustva rata u bivsoj Jugoslaviji.

Istinu govoreci, priroda opasnosti se promenila. Slobodni svet vise nije izlozen pretnji dzinovskog strateskog suparnika, kao sto je to bio slucaj u doba hladnog rata. Umesto toga, suoceni smo sa nebrojenim novim pretnjama, u formi nacionalnih ili lokalnih sukoba u kojime ne postoji jasna razlika izmedju rata, terorizma i organizovanog kriminala.

Vise puta je receno da je za Zapad i demokratiju, nakon sto su pobedili hladni rat, od sustinske vaznosti da osvoje i mir. Osam godina posle pada komunizma, ja sam duboko uveren da ce osvajanje mira biti mnogo tezi zadatak. Mnogo puta smo bili svedoci cudne nesposobnosti demokratskih snaga da izvuku pouku iz istorije ovog veka. Mnogo puta one su pokazale nesposobnost da shvate kako je razmisljanje vodjeno zasebnim interesima samoubistveno za sve demokratske narode, bez obzira na njihovu velicinu ili snagu, i nisu prihvatile da ce, ukoliko zajednicki ne izgrade novi bezbednosni poredak dok mogu, taj poredak izgraditi neko drugi.

Pretnje koje se danas nadvijaju nad nama mogu se izbeci samo ako uz obnovljenu snagu i duh svi postanemo svesni osecanja sopstvene odgovornosti za svet kao celinu i za njegovu dugorocnu buducnost. Izostanak solidarnosti izmedju demokratskih naroda sebi vise ne mozemo da dopustimo. Jednom i za svagda moramo da se oslobodimo iluzije da neprijatelji demokratije mogu biti zaustavljeni politikom popustanja. Iskustvo sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine trebalo bi da bude dovoljno upozorenje. Ludo verujuci da ce biti spaseni od ratne pretnje, zapadni saveznici su tada dopustili da demokratska Cehoslovacka postane plen nacisticke Nemacke i zato su ubrzo skupo platili.

Amerika se mora angazovati

I pored takvog istorijskog iskustva - i uprkos cinjenici da hiljade Amerikanaca sada zive u Pragu, a da su se mnogi ljudi ceskog porekla naselili u Sjedinjenim Drzavama - neki Amerikanci jos uvek smatraju da je njihovo mesanje u centralnoj i istocnoj Evropi skup, nepotreban i nepravovremen poduhvat. Evropa je, medjutim, povezana sa Amerikom hiljadostrukim vezama i karikama. Evropa je kolevka danasnje civilizacije, ali i rodno mesto dva svetska rata. Bez obzira na kulturnu, etnicku i ekonomsku raznolikost, evropski kontinent je oduvek bio i ostao jedno telo. Prvi put u svojoj istoriji, to telo sada ima sansu da izgradi sopstveni unutrasnji poredak - zasnovan na principu saradnje i jednakosti velikih i malih, snaznih i slabih - i da podeli zajednicke demokratske vrednosti.

To za Evropu znaci sansu da zaustavi izvoz ratova i nasilja za sva vremena i da postane model miroljubive saradnje. Ukoliko Evropa propusti ovu priliku, rezultat bi mogao da bude nova globalna katastrofa, verovatno gora od prethodnih.

Nove pretnje, nova resenja

Zivot je takodje dokazao da je NATO sposoban da se efikasno nosi sa novim vrstama pretnji. O tome svedoci prisustvo Ifora u Bosni i Hercegovini. Zemlje kojima je u Madridu ponudjeno clanstvo u alijansi do sada nisu bile samo konzumenti bezbednosnih zaliha, kako to tvrde neki neobavesteni kriticari prosirenja NATO. Te zemlje su potpuno svesne sopstvenog dela odgovornosti u ocuvanju mira i zastiti evroatlantskih vrednosti. Ceska Republika je poslala bataljon u Bosnu i Hercegovinu o svom trosku; ta jedinica je sada deo kontingenta Sfora. Takodje, ceski vojnici su ucestvovali u jednom broju medjunarodnih misija, rame uz rame sa partnerima iz NATO. Podseticu vas na Persijski zaliv kao primer.

Odluka iz Madrida predstavlja jedinstvenu istorijsku sansu da se dovrse bezbednosni aranzmani. Ta odluka je postovala slobodnu volju naroda centralne Evrope i njihove politicke predstavnike koji zele da se ukljuce u organizacije koje su zasnovane na zajednickoj privrzenosti clanica istom sistemu vrednosti. Dok je Evropska unija usredsredjena na politicku i ekonomsku integraciju, NATO predstavlja nezamenljivi instrument za kolektivnu odbranu tih vrednosti.

Takodje, NATO je otvorio prostor za saradnju kojim su uklonjeni stari sporovi i mrznje i koji je ojacao poverenje izmedju zemalja clanica. Prosirenje NATO zato znaci prosirenje sfere mira i stabilnosti. To naravno ne iskljucuje partnerstvo sa demokratskim vlastima Rusije, sa kojima ce clanice NATO u buducnosti podeliti mnoge zajednicke zadatke.

Ukoliko velikom procesu ujedinjenja Evrope ne bude dopusteno da prosiri bezbednosne dimenzije i ukoliko bude zaustavljen na kapijama NATO, trenutno jedinog delotvornog odbrambenog saveza u Evropi, taj proces ce verovatno doziveti neuspeh. Pogubne posledice takvog neuspeha - kakav god bio njihov oblik i bez obzira na to da li ce nas pogoditi za pet ili petnaest godina - konacno bi mogle da nas kostaju mnogo vise nego oba svetska rata zajedno.

Vaclav Havel je predsednik Ceske Republike od 1993. godine. Od 1990. do 1992. bio je predsednik Cehoslovacke.

Prosirenje alijanse dopustice Madjarskoj da "izvozi" stabilnost susedima koji nisu njeni clanovi

Pise: Arpad Genc

Retorika koja prati prosirenje NATO sugerise da se alijansa pomera ka Istoku, na podsticanje sadasnjih 16 saveznika. Medjutim, dogadja se zapravo to da se zemlje istocne i srednje Evrope pomeraju ka Zapadu. Nakon sto su od zapadnoevropskih i evroatlantskih institucija bile odvojene 40 godina, te zemlje sada imaju slobodu i priliku da se pridruze institucijama kao sto su NATO, Evropska unija i Zapadnoevropska unija. San nekadasnjeg americkog drzavnog sekretara Dzordza Marsala konacno bi mogao da postane java: zemlje centralne i istocne Evrope prikljucice se slobodnoj, demokratskoj i ujedinjenoj Evropi.

Odlucnost Madjarske da postane clan alijanse nije motivisana strahom, vec zajednickim vrednostima i zeljom da pripada pozeljnom bezbednosnom okruzenju. Mi smatramo da ekspanzija NATO predstavlja prosirenje regiona bezbednosti i stabilnosti. Nas cilj je da postanemo deo tog regiona i da uzivamo u dobrobiti bezbednosnih garancija. Svima je takodje jasno da ce svojim pristupanjem alijansi Madjarska preuzeti obavezu doprinosa vecoj efikasnosti uzajamne odbrane i poboljsanoj bezbednosti i stabilnosti u regionu i Evropi kao celini.

Madjarska zeli puno clanstvo u NATO. To znaci da ona zeli da postane integralni deo politicke i vojne strukture alijanse. Evroatlantska integracija ne znaci samo prikljucivanje jednoj organizaciji, ona je deo krupnije transformacije: obavezivanju prema zajednickim vrednostima i zajednici demokratskih zemalja, jacanju stabilnosti i blagostanja. Prosirenje ne jaca samo bezbednost buducih zemalja clanica, vec i susednih zemalja koje ce, u duzem ili kracem vremenskom razmaku, ostati izvan alijanse.

Preventivna alijansa

U vreme bipolarnog svetskog poretka, nijedan vojnik NATO nije poginuo za drzavu koja je clanica alijanse. Za vise od cetiri i po decenije, alijansa je dokazala da je jedina organizacija koja je mogla i koja jos uvek moze da garantuje bezbednost i stabilnost citavog kontinenta.To je u interesu Sjedinjenih Drzava i svih drugih evropskih zemalja. Kao sto je to pokazala neshvatljiva ljudska tragedija u drzavama bivse Jugoslavije i Bosni i Hercegovini, evropski saveznici na kontinentu ne mogu sami da se nose sa krizom, bez aktivne uloge Sjedinjenih Drzava.

Uveren sam da je prosirenje NATO najefikasniji i najjeftiniji nacin da se garantuje bezbednost u Evropi i da se ojaca stabilnost na citavom kontinentu. Madjarska je mala i gotovo neodbranjiva zemlja, koju okruzuje sedam susednih drzava i njena je jedina zelja da izbegne sudbinu strazarskog mesta na periferiji Evrope. Zeleli bismo da svaki nas sused deli isti nivo bezbednosti i sigurnosti. Prema tome, mislim da se ne moze zamisliti saveznik koji je spremniji i vise raspolozen od Madjarske.

Sa druge strane, savez NATO neumorno radi na razvoju i jacanju saradnje sa nekadasnjim bratom po oruzju, a potom protivniku - Rusijom. Danasnja Rusija je vazan ekonomski i politicki partner NATO i Evropske unije kao i Madjarska.

Jedan za sve

Naravno, biti neutralan znaci da zemlja mora biti spremna da brani svoje granice - i sposobna da ih brani uspesno - od bilo kakve agresije i bilo koje sile. Pa ipak, biti naoruzan do zuba je privilegija bogatih zemalja, a to je suvise preskupo i neodgovarajuce za Madjarsku. Moramo da odaberemo kolektivnu bezbednost: svi za jednog i jedan za sve.

U razgovorima o pristupanju alijansi, Madjarska namerava da potvrdi svoje puno slaganje sa ciljevima, strateskim konceptom i bezbednosnom politikom NATO. Madjarska je spremna da preuzme sve obaveze koje proisticu iz Severnoatlantskog ugovora i punog clanstva u alijansi. Madjarska namerava da ucestvuje u jedinstvenoj vojnoj strukturi NATO i u procesu odbrambenog planiranja. Ona je spremna da obezbedi vojnike za kolektivnu bezbednost i za zajednicke aktivnosti alijanse. Nadam se da ce razgovori o pristupanju biti uspesno zakljuceni u relativno kratkom razdoblju i da ce protokol o pristupanju biti odobren i potpisan do kraja 1997. godine.Uporedo sa svojim sirenjem, NATO ce morati da promeni svoju strukturu i da se prilagodi i mi mozemo da damo svoj doprinos u tom naporu.

Novi clanovi ce morati da doprinesu sigurnosti i stabilnosti alijanse i ne smeju biti puki konzumenti bezbednosti. Iako je rizik od pretnje siroke skale godinama smanjen, ostaju rizici za evropsku bezbednost koji poticu od lokalnih kriza i sukoba, koji su svestrani i imaju vise pravaca, tako da ih je tesko predvideti i proceniti. NATO mora biti sposoban da odgovori na takve nove rizike i izazove dok su u razvoju, ukoliko zeli da sacuva evropsku stabilnost i bezbednost starih i novih clanica. Proces prosirenja NATO ne moze biti zamena za ekspanziju Evropske unije, niti mu je to svrha. Dve ekspanzije se zapravo uzajmano dopunjuju.

Svojim clanstvom u NATO, Madjarska ce biti u stanju da izvozi stabilnost susedima koji ne zele da se prikljuce alijansi ili jos nisu pozvani. Nasa politika je da sa njima podelimo iskustva koja smo stekli i da im pomognemo da postanu clanovi alijanse. U poslednjih nekoliko godina, uspeli smo da se saglasimo i potpisemo osnovne ugovore sa svim susedima, osim sa onima iz bivse Jugoslavije. Zato ne bi trebalo da postoji briga da cemo ulaskom u alijansu sa sobom doneti nove probleme.

Stalno se iznova postavljaju pitanja o reakciji Rusije na prosirenje NATO. Ruski ministar inostranih poslova Jevgenij Primakov je rekao: "Ovo je najkatastrofalnija odluka u istoriji alijanse". Dobro, ja bih voleo da sve katastrofe budu nalik na ovu. Moramo da postavimo pitanje:"Da li ce prosirenje stvoriti napetost izmedju NATO i Rusije, ili izmedju buducih novih clanova i Rusije?" Sasvim sam uveren da partnerstvo izmedju NATO i Rusije, otelovljeno u Osnivackom aktu o odnosima izmedju NATO i Rusije, cini ovu mogucnost krajnje neverovatnom. Reforme i razvoj demokratije u Rusiji najvise zavise od unutrasnje politike u zemlji. Demokratija ne moze da postoji bez dugorocnih demokrata.

Jedan od najvecih madjarskih politicara, Istvan Bibo, svojevremeno je napisao: "Biti demokrata znaci ne plasiti se". Mislim da bismo to trebali da imamo na umu kada govorimo o Rusiji. Takodje verujem da prosirenje nece direktno uticati na ruski stav o nuklearnom razoruzanju. Stavise, ruski predsednik Boris Jeljcin objavio je u maju da nijedan ruski nuklearni projektil vise ne cilja ka zemljama NATO. Rusija je vec pozvana da se pridruzi grupi Sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja, a uskoro ce biti obrazovan i Stalni zajednicki savet Rusije i NATO. Ove mere trebalo bi da ubede sve one koje brine mogucnost da Rusija bude iskljucena iz evroatlantske integracije. NATO je takodje potpisao povelju o posebnom partnerstvu sa Ukrajinom i time ce biti pruzen doprinos stabilnosti u istocnoj Evropi i na Krimu.

Madjarska je stupila u novu vrstu partnerstva sa Poljskom i Ceskom Republikom i tri zemlje se medjusobno podrzavaju kako bi razgovori o pristupanju bili uspesno zakljuceni. Nasa saradnja je do sada bila plodonosna i mi nameravamo da ona takva i ostane. Prosli smo kroz istu istoriju: ratove, olaksanja, ugusene revolucije i propustene prilike. Sada moramo imati istu buducnost.

Arpad Genc je predsednik Madjarske od 1990. godine

Amerika mora da ostane angazovana na evropskom kontinentu, ovog puta i u istocnoj i u zapadnoj Evropi

Pise:Aleksandar Kvasnjevski

Ideja, rodjena pocetkom 1990-tih, da se prosiri NATO i da se poveze ono sto je bilo razdvojeno ima svoje poreklo u zajednickim vrednostima, ali i u strahu da ce nastati uslovi koji bi mogli da se prertvore u pretnju miru. Garancija mira je do tada bila zasnovana na sistemu iz Jalte, na ravnotezi straha koja je podsticala neprijateljske odnose izmedju dva globalna sistema. Raspad Varsavskog pakta prouzrokovao je tri paralelna rizika; da ce se Rusija zatvoriti, u rvanju sa unutrasnjim problemima duboke transformacije; da ce zapadna Evropa postati izolovana i da ce se usredsrediti na sebe; i da ce drzave centralne Evrope ostati bez bezbednosnih garancija za svoje ponovo stecene suverenitete.

Srecom, NATO je gotovo odmah odbacio formulu nastavka neprijateljstva prema bivsim protivnicima. Umesto toga, promenio je strateski koncept i uspostavio institucionalne forme saradnje, kao sto su Savet za severnoatlantsku saradnju i Partnerstvo za mir.

Nove demokratije su prihvatile prilike koje su im se ukazale, u skladu sa svojim potrebama. Poljska je izabrala najbrzi moguci put za integraciju sa Zapadom, istovremeno ostajuci u dobrim odnosima s istocnom Evropom. Odlucujuci da se prikljucimo NATO, bili smo svesni troskova i spremno smo prihvatili cenu, imajuci na umu da ce clanstvo u alijansi otvoriti put ka institucionalnom povratku u Evropu. Bezbednost koju nam garantuje NATO pruza nam vise poverenja u nasem nastojanju da dobijemo clanstvo u Evropskoj uniji.

SAD kao evropska zemlja

Ka sebi okrenuta americka politika, iz vremena 1920. i 1930. godina, bila je posledica zrtvovanja hiljada americkih vojnika palih na bojistima Prvog svetskog rata. Amerikanci su dovodili u pitanje svrhu te zrtve. Pa ipak, da su Sjedinjene Drzave u to vreme ostale u Evropi, americka demokratija i ekonomija, kao i uspeh Nju dila, mozda bi uticali na evropsku i medjunarodnu politiku, a mozda bi zaustavili nemacki fasizam i zamah staljinizma? To nikada necemo znati.

Danas je sasvim ocigledno da izostanak Sjedinjenih Drzava s evropske politicke scane, u godinama koje su prethodile svetskim ratovima, nije bio najbolji nacin za odbranu vitalnih americkih interesa. Veoma visoka cena koja je placena ubedila je americki narod u istovetnost nasih bezbednosnih interesa. Mi jesmo zajednica, kao sto to govore fraze "evroatlantsko bezbednosno okruzenje" ili "evroatlantska zajednica".

Poljska je jedna od zemalja koje buduci sistem bezbednosti u Evropi prihvataju kao sistem evroatlantske bezbednosti zasnovan na trajnom politickom i vojnom prisustvu Sjedinjenih Drzava u Evropi. Prema tome, imajuci u vidu istoriju Poljske, a posebno istorijska iskustva vezana za uzroke i tokove oba svetska rata, mi smo protiv pokusaja da se marginalizuje prisustvo Sjedinjenih Drzava iz procesa ujedinjavanja Evrope. U tom duhu, nastavicemo da vodimo politiku u regionu i izvan njega.

Evropi je potrebna Amerika, a Americi je potrebna Evropa. Poucena lekcijama bolnog pada demokratije u Nemackoj i Italiji, Amerika je razvila model demokratije, koja je naoruzana vrednostima i zasticena odgovarajucim vojnim potencijalom. Taj model zasnovan je na pretpostavci pruzanja pomoci svima koji su spremni da brane njegove vrednosti. S tom idejom na umu, mi ucvrscujemo nasu sopstvenu demokratiju i osavremenjujemo nas odbrambeni potencijal.

Poljska se nalazi u Evropi. Pristupanjem NATO, ona zeli da odredi svoju ulogu saveznika time sto dodeljuje specijalan tretman prisustvu Sjedinjenih Drzava u evropskom sistemu kolektivne bezbednosti. Poljska je spremna da brani slobodu, demokratiju, postovanje individualnih prava i solidarnost svih naroda i drzava. Vece blagostanje na Vistuli, Vltavi ili Dunavu unapredjuje blagostanje na Potomku, Rajni ili Volgi.

Mi zelimo puno clanstvo u NATO. Realisticni smo i zelimo da preuzmemo svoje obaveze, da potvrdimo u praksi vrednosti koje delimo i da kao drzava pruzimo doprinos zajednickoj odbrani. U ovom casu, Poljska izdvaja 2,7 odsto bruto nacionalnog proizvoda u odbrambene svrhe. U Briselu smo izrazili spremnost da damo odgovarajuci doprinos zajednickim fondovima alijanse, civilnim, vojnim i investicionim. U Mastrihtu smo obavestili ministre odbrane zemalja NATO o svojoj nameri da povecamo budzet odbrane. Zelimo da zauzmemo svoje mesto u civilnoj i vojnoj strukturi alijanse, proporcijalno nasem doprinosu i nasoj strateskoj poziciji. Gajimo veliku nadu da ce unutrasnje reforme u alijansi omoguciti sporazum o novoj komandnoj strukturi, koja ce dopustiti puno ucesce svim saveznicima.

Zajednicki napori

"Prolece naroda" iz 1989. godine stvorilo je novu regionalnu politiku u centralnoj i istocnoj Evropi, zasnovanu na saradnji izmedju suverenih i demokratskih drzava. O obimu transformacije govori cinjenica da je broj susednih zemalja Poljske porastao sa tri na sedam, bez ijednog ispaljenog metka.

U to vreme, rodjena je ponovo ujedinjena Nemacka, a poljsko-nemacki savez je odmah potom odigrao ulogu stabilizatora u nedostatku bilo kakve vece regionalne stabilizacije. Doprinoseci stabilizaciji na tom delu kontinenta, Poljska je pruzila ruku pomoci drugim narodima. Ona je lako usla u novu eru i onoliko koliko je mogla platila je istorijski dug zapadnoevropskim zemljama koje su uzele ucesce u borbi za poljsku slobodu i demokratiju. Mi pridajemo veliki znacaj politickoj saradnji unutar NATO, na primer u formi vajmarskog trougla koji povezuje Francusku, Nemacku i Poljsku i stabilizuje centralni deo Evrope. Zeljni smo da pomognemo u procesu prilagodjavanja drugih zemalja koje zele da se pridruze alijansi, kao sto se Rumunija, Slovenija i balticke drzave.

To je jedini nacin da zatrpamo rovove hladnog rata.

Teska pitanja

Ali, da li se mi posebno plasimo Ruske Federacije? Ne, mi se ne plasimo naseg suseda, pod uslovom da se on nepokolebljivo drzi puta demokratskog razvoja i izbegavanja haosa, rodonacelnika najgorih revolucija. Haos u postsovjetskom prostoru bio bi neuporedivo opasniji nego bilo gde u Evropi. Kada se uzme u obzir gotovo sasvim miran raspad Sovjetskog Saveza (koji u svetlu sukoba u bivsoj Jugosslaviji zasluzuje duboko postovanje), mi smo uvereni u mudrost ruske politicke elite i sigurni smo da ce ona dati sve od sebe da spreci haos.

Pouzdana ruska ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Rusi ne smatraju da alijansa predstavlja pretnju njihovim bitnim interesima u Evropi. Ruski eksperti za bezbednost vide vecu pretnju u islamskom fanatizmu i kineskom ekspanzionizmu. Demokratska Rusija zna da nije ugrozena od strane slobodnog sveta i da je taj svet spreman da joj pruzi svoju pomoc. Medjutim, bilo bi kontraproduktivno ponuditi Rusiji mesto u NATO. Bio bi to lazan pokusaj da se kupi odobrenje Rusije za ekspanziju evroatlantske mreze bezbednosti, nudjenjem laznih garancija. Osim sto bi iskrsla tehnicka i organizaciona pitanja, to bi znacilo rekonstrukciju balansa moci iz vremena pre Prvog svetskog rata. Ukoliko, medjutim, istok Evrope postane rasadnik haosa, sto se za sada ne moze iskljuciti, bice potrebno upotrebiti odgovarajuci vojni potencijal.

Mi verujemo da ce Ruska Federacija i druge clanice Zajednice Nezavisnih Drzava nastaviti putem koji ce ojacati bezbednosni sistem u evroatlantskoj sferi. Ta nada ima korene u mehanizmima koji su omogucili da Rusija postane prijateljski partner NATO, u skladu sa arhitekturom novog bezbednosnog sistema.

Daleko od mogucnosti da destabilizuje region, prosirenje NATO ce doneti pozitivne efekte. Pre svega, ono ce uciniti da razgovori o "sivoj zoni bezbednosti" postanu izlisni. Te debate su opasne buduci da bi mogle da ohrabre antidemokratske snage u pokusaju rekonstrukcije Varsavskog pakta potkopavanjem legitimnosti demokratskih institucija ruske drzave. Sira sfera stabilizacije, blagostanja i mira pruzice ruskim reformistima vise vremena da prodju kroz tezak period promena strukture.

Najzad, posto je postavljeno tesko pitanje, postavimo i jedno lakse. Da li Poljska ispunjava vojne i sistemske uslove za clanstvo u NATO. Moj odgovor je nedvosmislen: Da.

Dokazali smo da smo spremni i sposobni da pruzimo svoj finansijski doprinos NATO. Civilna kontrola nad oruzanim snagama takodje vise nije problem; u poljskom Ustavu i zakonima polozena je osnova za to. Ja takodje ne gajim nikakvu sumnju da mi imamo dovoljan broj oficira, vojnika i civilnih sluzbenika koji govore engleski jezik i koji bi zato mogli da budu operativi u nasem sistemu i u sistemu odbrane NATO.

Aleksandar Kvasnjevski je predsednik Poljske od 1995. godine.