Jugoslovenske teme na londonskoj konferenciji o zlatu zrtava holokausta

Ucesnici konferencije trazili da Sveta stolica otvori arhive koje se ticu ovog pitanja. Generalni sekretar Svetskog jevrejskog kongresa optuzio je Vatikan da nije vratio 200 miliona svajcarskih franaka koje je dobio od ustaskih vlasti

Dragan Bisenic

Prva u nizu velikih rasprava o sudbini "jevrejskog zlata" tokom Drugog svetskog rata i sudbini ostalih opljackanih vrednosti, okoncana je u Londonu delimicnim uspehom. Cilj konferencije bio je, kako je rekao njen domacin britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk, da napravi veci pritisak na nacije koje su direktno ili indirektno ukljucene u poslove s nacistickim zlatom kako bi zrtve bile obestecene na odgovarajuci nacin. I u tom podrucju, kao i kod utvrdjivanja istorijske istine, nisu sve drzave bile preterano spremne na saradnju.

Vlade Ceske Republike i Poljske obecale su da ce otvoriti arhive. Nemacka asocijacija zlata i metala od vrednosti bila je kooperativna, ali to nije bio slucaj s Francuskom i Rusijom. One nisu pokazale narocitu zelju da saradjuju s drugim ucesnicima konferencije, ali jos upecatljivije to se odnosi na drzanje Vatikana. Izvrsni direktor Svetskog jevrejskog kongresa Ilan Stajnberg izrekao je o tome niz kritickih primedbi.

"Nije samo Svajcarska ta koja bi trebalo da odgovori na pitanja i da plati reparacije", rekao je poznati jevrejski lider u Britaniji i sef britanske delegacije lord Grevil Dzener. Lord je pokazao svoje razocaranje zbog toga sto jedan "moralni centar" poput Vatikana ne ucestvuje u radu konferencije na punopravnoj osnovi vec samo u statusu posmatraca.

Govoreci u ime 100.000 Roma koji su preziveli koncentracione logore u nacistickoj Nemackoj, Hrvatskoj i drugim zemljama, Donald Kenrik je podvukao paralelu sa sudbinom evropskih Jevreja, trazeci da se obestete preziveli navodeci da su zlato i druge vrednosti Roma, od kojih su mnogi stradali u Jasenovcu, zavrsile u Vatikanu. Povezanost NDH i Vatikana apostrofirana je cesto na samoj konferenciji, te su govornici tim argumentima ukazivali na neophodnost da vatikanski arhivi budu otvoreni pre nego sto prodje 100 godina koliko je Sveta stolica odredila kao rok za cuvanje tajnosti odredjenih dokumenata.

Kritika Vatikana s druge stran dosla je i od generalnog sekretara Svetskog jevrejskog kongresa Ilana Stajnberga. Stajnberg je naglasio da Vatikan nije vratio vise od 200 miliona svajcarskih franaka uzetih od "pronacistickog ustaskog rezima u Hrvatskoj tokom rata i angazmana u komercijalnim transakcijama s nacistickom Rajhsbankom na nacin koji je stetio saveznickim zemljama".

Hrvatska delegacija, koja je bila jedna od cetrdeset i jedne delegacije, ucesnice na konferenciji, istakla je da je zlato koje je oduzeo ustaski rezim kasnije bilo preuzeto od partizana, kako je to vec objavljivano u zagrebackoj stampi. Hrvatska je, medjutim, odlucila da ucestvuje u novostvorenom fondu za zrtve holokausta. Isto su odlucile i Argentina, Brazil, Grcka, Luksemburg i Poljska. Poljska je ponudila 500.000 dolara, ostale zemlje nisu objavile sume koje daju. Austrija je dala najvisu sumu - devet miliona dolara. Amerika je dala inicijalni ulog od cetiri miliona dolara, obecavajuci da ce on konacno iznositi 25 miliona dolara, dok je Velika Britanija prilozila 1,6 miliona dolara. Novcem iz tog fonda bile su obestecene zrtve iz istocne Evrope koje su takodje bile iskljucene iz kompenzacija tokom hladnog rata.

Uprkos cinjenici da je na konferenciji bilo oko 200 ucesnika, mahom istoricara, ne ocekuje se da ce rad i istrazivanje arhiva biti skoro okoncani. Podsekretar americkog Ministarstva trgovine Stjuart Ajzenstat, koji takodje vodi jednu od komisija koje rade na izucavanje arhivske gradje, izjavio je da ce se rad o ovim pitanjima preneti i u naredni vek.

Ucesce delegacija s prostora bivse Jugoslavije, kao sto se znalo vec unapred, bilo je obelezeno neistovetnim pozicijama u kojima su se nasle. Hrvatska se nasla na strani zemalja koje bi trebalo da polazu racune za drzanje tokom proslog rata i dovodjena je najcesce u kontekst s Vatikanom koji je, kao sto se vidi, bio jedna od strana kojoj su upucene kritike.

Problematizovanje ove veze pocelo je letos kada je na jednoj kablovskoj, a zatim na CNN emitovana vest s dokumentima kojima se pokazuje da je Vatikan primio na cuvanje zlato vredno 200 miliona svajcarskih franaka. Vatikan je odmah odbacio ovu optuzbu, a tim povodom oglasio se cak i americki predsednik Klinton koji je izjavio da ima garancije kako ce svi dokumenti biti uporedjeni s novim dokumentima koji tek budu pronadjeni u arhivima. "Nasa Borba" poseduje fotokopiju dokumenta koji je tada prezentovan kao dokaz za te tvrdnje, i taj dokument objavljujemo.

Zanimljivo je svedocenje kcerke Ante Pavelica, Visnje Pavelic koja je u zagrebackoj stampi potvrdila mogucnost da je deo zlata sklonjen preko Krunoslava Draganovica u Vatikan. Ona zna da je prilikom povlacenja 1945. noseno zlato, ali ne veruje da je rec o svoti koja se pominje. "U Rimu sam cula da je deo onoga sto je vlada odnela u Austriju dobio Draganovic. On je to pohranio u jednom samostanu u Austriji, navodno blizu Klagenfurta, a onda je preko Svicarske ono prebaceno u Vatikan. No, s tom transakcijom moj otac nije imao nikakve veze, nije za to znao, niti je to ikad vidio ili se okoristio time. Ta sredstva nikad nisu prebacena iz Vatikana u Spanjolsku i Argentinu", kaze Visnja Pavelic.

Zagrebacki istoricar Ivo Goldstajn tome dodaje da su ustaske vlasti organizovale prikupljanje zlata od Jevreja kako bi oni otkupili svoje zivote. Tako je prikupljeno 1.004 kilograma zlata u vrednosti od 12 miliona dolara, ali to nije spasilo jevrejske zivote.

U Zagrebu su vec tokom leta racunali da ce ih diskusija o nacistickom zlatu dovesti u neprijatan polozaj, uz optuzbe da je Hrvatska zemlja jakog neonacistickog sentimenta. Hrvatska javnost je odgovor tome nasla u isticanju da je Hrvatska sledbenica zavnohovske, a ne Nezavisne drzave Hrvatske.

Jugoslovensku delegaciju predvodio je savezni sekretar za informacije Goran Matic, koji je istakao da je delegacija imala zapazen prijem. Naredna konferencija bice odrzana u Vasingtonu, u Muzeju holokausta, tokom proleca ili leta.