NAKON OSPORAVANJA ODLUKA VRHOVNOG SUDA CRNE GORE IZ IZBORNOG SPORA

Savezni drzavni duzilac se ni ukoliko ne sme mesati u pitanja koja se ticu primene republickih materijalnih propisa, kao sto je u zahtevu naveden Zakon o birackim spiskovima Crne Gore.

- Tim povodom, ne ulazeci u sustinu spora, mogu da kazem sledece: prvo, citirao bih clan 20. stav 3. Zakona o upravnim sporovima na koji se savezni drzavni tuzilac poziva. Po njemu "Saveznom sudu Zahtev za zastitu zakonitosti protiv pravosnazne odluke suda u republici clanici... podnosi Savezni drzavni tuzilac... ako je tom odlukom povredjen Savezni zakon, drugi savezni propis ili opsti akt ili zbog povrede saveznih propisa o postupku koja je mogla biti od uticaja na resenje stvari, a u pitanju je primena saveznih propisa". Naime, pored uslova blagovremenosti podnosenja Zahteva za zastitu zakonitosti o kom je rec, Zakon o upravnim sporovima navodi jos jedan, malopre citirani, i to kljucni, da je u pitanju primena saveznih propisa, sto ce reci, propisa iz materije koji je u federalnoj a ne republickoj zakonskoj nadleznosti.

Prema recima naseg sagovornika, tek ako su ti elementarni, prethodni uslovi ispunjeni, Zahtev se smatra dozvoljenim, a da li je i osnovan u konkretnom slucaju, tj. da li u pobijanoj presudi postoje one zakonske povrede na koje se ukazuje je drugo pitanje. Na njega sud treba da odgovori tek ako ustanovi da je podneti zahtev u svemu formalno procesno perfektan. No, ako je Zahtev nedopusten, a to je ovde vec na prvi pogled nesumnjivo, sud je duzan da ga odbaci svojim resenjem (clan 47. stav 1. Zakona o upravnim sporovima). Time se pokazuje nepotrebnim trazenje da Vrhovni sud Crne Gore dostavi Saveznom spise o kojima je rec.

Ovo odbacivanje zahteva, nastavlja dr Tomic, mora biti rutinska stvar, tako da zelim da verujem da se nece dozvoliti nova pravna i pravnicka bruka i da se posle saveznog drzavnog tuzioca nece uci u takav pravnicki rizik da se odlucuje o necemu sto je inicijalno procesno-pravno nedopustivo, stavise, apsolutno suprotno Ustavom i zakonom utvrdjenoj podeli nadleznosti izmedju federacije i njenih clanica. Dakle, savezni drzavni duzilac se ni ukoliko ne sme mesati u pitanja koja se ticu primene republickih materijalnih propisa, kao sto je u zahtevu naveden Zakon o birackim spiskovima Crne Gore.

B. O. Ilic