AMERICKA REAGOVANJA NA SRPSKO NAPUSTANJE BONSKE KONFERENCIJE O PRIMENI MIROVNOG UGOVORA IZ DEJTONA

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

“Problem Kosova ne moze se resiti guranjem glave u pesak. Kosovo vec duze vremena predstavlja potencijalno bure baruta na jugoistoku Evrope i to je problem od kojeg se ne moze pobeci. Pogotovu ne u situaciji kad medjunarodna zajednica jasno i odlucno odbija zahteve tamosnjih albanskih separatista za podrsku njihovoj inicijativi da se otcepe i proglase nezavisnost te jugoslovenske pokrajine" - culo se juce, pored ostalog, u jednom izvestaju americkog Nacionalnog radija sa medjunarodnog skupa koji je bio posvecen jednom drugom zaristu krize na Balkanu.

Americki radio, medjutim, nije bio jedini sa ovako intoniranim osvrtom. Ovdasnji listovi - koji, inace, nisu posvetili bas neku posebnu paznju bonskoj konferenciji o primeni Dejtonskog mirovnog ugovora o Bosni -pojavili su se juce sa reagovanjima u kojima su glavno mesto dobila nova prosirena ovlascenja za visokog predstavnika medjunarodne zajednice Karlosa Vestendorpa, kao i odluka predstavnika Jugoslavije i Republike Srpske da napuste ovaj skup pre zavrsetka zbog pominjanja problema Kosova u zavrsnom dokumentu konferencije.

“Njujork tajms" navodi tim povodom da je protest srpskih delegata bacio u drugi plan neke vrlo vazne odluke iz Bona, za koje se konstatuje da ce omoguciti medjunarodnoj zajednici da ubuduce mnogo uspesnije kontrolise i ubrzava sprovodjenje mirovnog procesa u Bosni, kao i da istovremeno uklanja sa puta cak i one najvise predstavnike lokalne politicke vlasti za koje je u protekle dve godine bilo evidentno da blokiraju sprovodjenje dogovora iz Dejtona (citaj: M. Krajisnik).

“Medjunarodni susret, iniciran da bi se promovisao mir u Bosni, zavrsen je odlaskom pre kraja delegata Jugoslavije i bosanskih Srba, kao i obnovljenom pretnjom odlucne akcije, ukljucujuci i ekonomske sankcije, kojom ce se primorati na nejedinstvo zavadjene etnicke francije u Bosni" - konstatovao je na tu temu vodeci americki list, uz kljucnu napomenu da su Rusija, SAD i Nemacka podjednako podrzale ideju da se bonska konferencija iskoristi za slanje upozorenja o Kosovu, “na koje se sa strane gleda kao na opasno zariste raspaljenih nacionalnih strasti, koje moze da postane samo jos opasnije tvrdim ponasanjem Beograda".

Sto se tice americke administracije, u prvim nezvanicnim reagovanjima osudjeno je odbijanje delegacija Jugoslavije i Republike Srpske da potpisu dokument iz Bona, uz upozorenje da se ne mogu zatvarati oci pred problemom statusa i tretmana albanskog stanovnistva na Kosovu - problema za koji se procenjuje da izaziva “sve vecu zabrinutost medjunarodne javnosti".

Prema ovim tumacenjima, srpsko napustanje konferencije u Bonu predstavljalo je prevashodno “demonstraciju za domacu politicku upotrebu", sa ciljem da se time popravi pozicija kandidata Miloseviceve Socijalisticke partije u drugom krugu predstojecih izbora za predsednika Srbije. Kad je, inace, o tome rec, americki mediji, inace, registrovali su da kraj konferencije nije docekala u bonskoj dvorani - pored delegacije SRJ i Momcila Krajisnika - ni predsednica RS Biljana Plavsic. Objasnjenje iz neimenovanog americkog izvora glasi da je Plavsiceva izisla da bi “ubedila delegate iz Beograda i sa Pala da se vrate na svoja mesta", ali ovde niko, zasad, nema i informaciju zasto se i ona sama - bez obzira na ishod svoje misije - nije posle toga vise pojavila na konferenciji.

Jedno novinarsko objasnjenje iz pres centra Stejt departmenta glasi, s tim u vezi, da i Biljana Plavsic “i te kako mora da vodi racuna o svojoj politickoj bazi, imajuci u vidu predstojece konstituisanje nove Skupstine i tekuce zakulisne manevre oko formiranja koalicione vlade koja bi je podrzala u daljem obracunu sa tvrdom paljanskom strujom"... Ne prodje, eto, bukvalno ni jedan jedini dan, a da se ne potvrdi ona stara istina o politici kao staroj kurvi.