EKSKLUZIVNO: KARLOS VESTENDORP, VISOKI PREDSTAVNIK MEDJUNARODNE ZAJEDNICE ZA BIH

Sastanak u Bonu prekretnica u odnosu medjunarodne zajednice prema mirovnom procesu u Bosni. Ne mislim da je protektorat neophodan. Verujem da je sve o cemu se strane dogovore izmedju sebe bolje od bilo ceta sto bi nametnule spoljne sile - istakao Karlos Vestendorp, uz optimisticku prognozu da ce prema "bonskom kalendaru" do sledecih izbora poceti stvarna normalizacija zivota u Bosni

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Karlos Vestendorp

Dan posle bonskog ministarskog sastanka Saveta za implementaciju mira, visoki predstavnik Karlos Vestendorp je svratio do svog briselskog ureda, pored ostalog i zato da bi, kako nam je rekao, "sirotog ser Artura Votsa" - koji je u jednoj od susednih prostorija upravo privodio kraju najnoviju rundu beskrajnih pregovora o sukcesiji - "zamolio za jos malo strpljenja." Vestendorpova je, naime, ocena da je sastanak u Bonu predstavljao "prekretnicu" u odnosu medjunarodne zajednice prema mirovnom procesu u Bosni i ukupnoj stabilnosti na Balkanu, te da ce nakon njega doci do ubrzanog razvoja i napretka na mnogim frontovima, ukljucujuci i onaj kojim se bavi "siroti ser Vots."

Podsecamo, ipak, visokog predstavnika, na pocetku razgovora za "Nasu Borbu", kako je u protekle dve godine od potpisivanja Dejtonskih sporazuma bilo mnogo "prekretnica", tj. "kljucnih sednica" istog Saveta u Rimu, Zenevi, Moskvi, Firenci, Parizu, Londonu i, konacno, Sintri... te pitamo zasto bi, nakon Bona, moglo ili moralo da bude drugacije? Kaze Vestendorp:

- Kao sto mi Spanci kazemo za borbu sa bikovima, osecam da je dosao trenutak istine; sto ce reci trenutak kada bik mora da se ubije. U poslednja cetiri meseca doslo je do izvesnog ubrzanja razvoja. Ne samo u domenu zajednickih institucija, koje se sastaju i rade, vec i u kretanju ljudi: autobusi iz svih delova Bosne idu na sajam u Banjaluku; hiljade Hrvata obislo je pre mesec dana groblja u Republici Srpskoj; otvoren je aerodrom u Banjaluci; uradjeno je dosta oko televizije; posao na prestruktuiranju policije dobro napreduje; izbeglice pocinju da se vracaju i u mesta gde je njihova etnicka grupa u manjini. Sve to se, naravno, ne odvija potrebnom brzinom, ali situacija se poboljsava.

- Istovremeno, u toku je debata o eventualnom produzenju vojnog prisustva i postepeno se stvara konsenzus da je neko prisustvo, istina u drugacijem broju, neophodno. Preostalih sest meseci su, dakle, kljucni. Moramo iskoristiti to ubrzanje, i spremnost da Sfor do juna ostane u istom sastavu, kako bismo znacajnije poboljsali situaciju. Nikada necemo biti tako snazni u vojnom pogledu kao sto smo sada. Nikada necemo imati ni podrsku javnosti kakvu imamo sada. Ako zapadna javnost ne vidi istinsko poboljsanje, bojim se da bi moglo doci do snaznog pokreta za dezangazovanje. A kraj sledece godine je takodje kljucan jer cemo imati nove opste izbore i moramo iskoristiti sve prednosti medjunarodnog prisustva. Imamo priliku da probleme kakve je, recimo, u Jugoslaviji nakon izbora uocila Gonsalesova misija, u Bosni otklonimo pre izbora. Da, dakle, osiguramo dobar izborni zakon, ravnopravni pristup medijima i ostale pretpostavne postenih izbora. Ako to ne ucinimo sada, ako ne iskoristimo ovaj trenutak istine, bojim se da cemo upasti u blokiranu, pat poziciju.

Mislite li da u medjunarodnoj zajednici ima dovoljno politicke volje da se na tome istraje?

- Postoji, naravno, izvesna sumnjicavost. Nalazim je ne toliko kod lidera, koliko kod visokih zvanicnika nekih zemalja. Kazu mi: 'Bili smo u Dejtonu, bili smo u Bosni... situacija je i previse komplikovana, to nikada nece funkcionisati...' Ta sumnjicavost je nas najveci neprijatelj. Da bismo izbegli da raste i siri se, u narednih sest meseci moramo uciniti sve sto mozemo.

Od jedne do druge "prekretnice", tj. sednice, dokumenti Saveta su sve obimniji. Bonski je, u tom pogledu, rekordan: na 40 strana. Ko to cita?

- Sa dokumentima vam je isto kao i sa zakonima: ko cita zakone, sem advokata i sudija? Ono sto je vazno jeste da je u bonskim dokumentima definisana politika, i zato su tako obimni. U njima je sve sto se mora uraditi u narednbih sest meseci. Neke od tih stvari mogu se obaviti u odredjenim rokovima - za meseci ili dva. Druge ne mogu. Ne mozete odrediti datum do kojeg ce se postici "multietnicnost", sto je po meni jedan od glavnih ciljeva. Za to je neophodno da pocne da se menja mentalitet i obnavlja poverenje. Ali, uzmimo ekonomiju. Ekonomija ne postoji u BiH. Nema centralne ekonomije, nema centralnih institucija, nema novca u budzetu, nema sistema izvora prihoda... Sve to se mora obaviti u dva ili tri meseca, i mi to mozemo. Ili, pripreme za izbore. Imali smo prilike da se uverimo koliko su se monoetnicke partije izvestile da manipulisu izborima. Potreban je, dakle, puni nadzor OEBS, nuzna je demokratska kontrola nad medijima, neophodno je podstaci razvoj multietnickih partija. Ako sve to obavimo do sledecih izbora, nadam se da bi oni mogli da predstavljaju pocetak stvarne normalizacije zivota u Bosni.

Kako mislite da osigurate postovanje bonskog kalendara. Kakve ce biti posledice neispunjavanja rokova?

- Posledice ce biti uzasne. Ne volim o njima ni da razmisljam. Jer, kao sto sam vec rekao, medjunarodna zajednica bi se mogla dezangazovati...

Ali, nije to je upravo ono sto neki od onih kojima postavljate rokove i zele? Da se medjunarodna zajednica dezangazuje i ostavi njima odresene ruke.

- Neki od njih, zaista, blokiraju mirovni proces jer misle da vreme radi za njih. Posebno "independisti", tj. oni koji zele nezavisnost ili ujedinjenje sa drugom drzavom. Misle kako ce medjunarodna zajednica da se umori i digne ruke od Dejtona i Bosne, a onda ce oni lepo da objave nezavisnost ili "anslus". Ali, varaju se. Takvu priliku nikada nece dobiti. Jer, nisu dovoljno jaki u vojnom pogledu, da bi to mogli da ucine...

U odnosu na koga nisu dovoljno jaki: da li u odnosu na NATO, ili u odnosu na druge snage u Bosni? Ko ce ih spreciti?

- Sprecice ih, pre svega, oni koji zele suprotno, dakle dominaciju. Pored toga, medjunarodna zajednica se nece nikada u potpunosti dezangazovati. Na horizontu ce postojati vojni nadzor, koji ce biti u stanju da reaguje ukoliko, recimo, dodje do masivnih pokreta trupa. To je jasno. Cak i ako su trupe NATO u Madjarskoj (sto nikada nisam razumeo: zasto u Madjarskoj, a ne u Bosni?) moci ce brzo da reaguju ukoliko dodje do problema. Zato mislim da "independisticka" opcija nije realna. Ni dominacija nije opcija, mada u Bosni i dalje vidim njene znakove.

Kao, na primer?

- Dominacija znaci nostalgiju za starom Republikom BiH, teorijski multietnickom ali u stvarnosti pod dominacijom Bosnjaka. Zato se strukture stare Republike BiH sporo i sa oklevanjem demontiraju, i zato se ne priznaju kompetencije entiteta u oblastima u kojima su im poverene Dejtonskim sporazumom. Nas je zadatak da suzbijemo obe suprostavljene tendencije koje, ukoliko se nastave, nose rizik obnavljanja sukoba, novog rata.

Da li ste zadovoljni ovlascenjima koja ste u Bonu dobili od Saveta za implementaciju mira?

- Po mojoj interpretaciji, ovlascenja koja mi je dao Bon su ovlascenja koja sam i dosad imao. Da bi se ta ovlascenja zaista promenila, bio bi potreban novi Dejton, novi sporazum. Mozda Dejton nije imao smelosti da kaze: "visoki predstavnik je protektor i imace izvrsnu i zakonodavnu vlast za odredjeni period." Nisu se opredelili za taj model. Sada, dve godine kasnije i nakon svega sto je ostvareno, ne mislim da je protektorat neophodan. Zaista verujem da je sve o cemu se strane dogovore izmedju sebe... bolje od bilo cega sto bi im nametnule spoljne sile.

- Ono sto u Bonu jeste ucinjeno, bila je jednoglasna i snazna podrska postojecim ovlascenjima visokog predstavnika. To je jasan signal da je medjunarodna zajednica ujedinjena iza visokog predstavnika. To nije bio slucaj ranije. U pocetku, Evropljani su hteli jakog visokog predstavnika. I Rusi, takodje. Ali Amerikanci su u to vreme oklevali. Situacija se promenila: sada svi zele da se ubrza postupak implementacije i zato podrzavaju ovlascenja kojima visoki predstavnik moze to da ostvari.

Kako nameravate da koristite ta ovlascenja?

- Vrlo ekonomicno. Necu ih koristiti precesto, jer kada precesto potezete za nekim oruzjem... njegovi se efekti smanjuju. Koristicu se njima kao sredstvom za odvracanje. Otezanja, blokade, neizvrsavanja obaveza... nece se vise tolerisati. Dakle: ako se ne slozite, ne brinite: ja cu to za vas uraditi. Ako se sistematski ne slazete, opet ne brinite: oslobodicu vas te duznosti.

Ima to ima puno ociglednih kandidata. Kada nameravate da ih "oslobodite tereta."?

- Ako nastave da se ponasaju kao do sada, ili onako trapavo kako su se neki od njih u sredu ponasali u Bonu, nakon razumnog perioda - recimo kroz dve ili tri nedelje - moracu da im kazem: "Molim, odstupite. Naci cemo nekog da to umesto vas radi." Ne samo na srpskoj strani. Ima opasnih ljudi i na drugim stranama. Oni se moraju ukloniti. Idealno bi bilo da ih ukloni njihovo stanovnistvo.

Govoreci o protektoratu ili o vecim ovlascenjima visokog predstavnika cesto ste, poslednjih nedelja, isticali "ne jos". Da li to znaci da i takve opcije drzite u rezervi?

- Drzim sve opcije otvorenim. Jedino sto ne vidim kao opciju je tzv. strategija izlaska. To je iskljuceno. Ako za sest meseci ne bude realnog napretka, na sledecoj konferenciji Saveta cu reci da tako dalje ne ide i da treba da radimo drugacije. Ta je opcija, dakle, i dalje otvorena. Ali, za sada, verujem da sa ovim novim pristupom mozemo da obezbedimo napredak. U suprotnom, ako se nista ili premalo postigne, moracemo da razmotrimo drugaciji pristup, koji naravno moze i da ukljuci izvrsnu i zakonodavnu vlast visokog predstavnika. Niko u medjunarodnoj zajednici nece tolerisati pat poziciju.

Visoki predstavnik je ujedno i glavni tumac slova i duha Dejtonskih sporazuma. Da li je tacno, kako tvrdi sadasnji jugoslovenski sef diplomatije i kandidat za buduceg predsednika Srbije, da u Dejtonu nema nista sto bi SRJ obavezivalo da uhapsi i preda Tribunalu optuzene za ratne zlocine?

To nije stvar interpretacije, vec prostog citanja. Sve je to jasno zapisano u clanu IX Dejtonskog sporazuma i nekoliko puta ponovljeno u raznim njegovim aneksima, sto je sve zajedno potpisao predsednik Milosevic. To je jedno od pitanja koja ce Milosevic morati da resi. Ono je na listi zahteva medjunarodne zajednice, kojim se uslovljava njena saradnja sa SRJ. I to je jedna od glavnih tacaka te liste. Postoje, zapravo, dve liste: na jednoj su zahtevi, a na drugoh nagrade. Kada bih ja o tome s njim pregovarao, radio bih to na rate: 'uradis ovo, dobijes to'... i tako do kraja liste.

Vise puta ste isticali kako su "monoetnicke partije" jedan od najvecih problema Bosne. Kako mislite da to promenite?

- Postoji izvesno kretanje u prilog opozicionih partija koje su potencijalno i multietnicke. Medjunarodne organizacije i partijske fondacije u Evropi trebalo bi da podrze takve partije, ne samo novcano, vec i logisticki, organizaciono, tehnicki... Druga mogucnost je promena izbornog zakona. Postoji mnogo tehnickih nacina da se podrzi multietnicnost politickih stranaka. Ideja Srpskog gradjanskog veca je, recimo, da se u ustave entiteta uvede da tri konstitutivna naroda i ostali... nisu konstitutivni samo na nivou citave BiH, vec su to i u svakom od entiteta. Moramo doprineti da se politicka konfrontacija sa terena etnicke pripadnosti prevede na teren ideologija, kao u svim normalnim demokratskim zemljama.

SDS izgubio politicki monopol u Republici Srpskoj. Postoje li slicne tendencije i u drugim etnickim grupama?

- U Federaciji ima manje pluralizma, ali vise multietnicnosti, nego u Republici Srpskoj. U Republici Srpskoj ima vise partija, ali su sve monoetnicke.

Vidite li mogucnost multietnicke koalicije u novom parlamentu Republike Srpske?

- Ne znam da li ce to biti moguce. Mozda je preuranjeno o tome zakljucivati. Jedna mogucnost je koalicija SDS, radikala i jos nekog, npr. Milosevicevih socijalista. To bi bilo veoma opasno po dejtonski proces. Druga mogucnost je tzv. velika koalicija sa tehnokratskom vladom, sto bi bilo dobro.

Sta mislite o americkoj ideji da Sfor zamene jake medjunarodne policijske snage?

- Jedna od ideja za posle juna 1998. je da bude manje vojnika, a vise specijalizovanih policajaca, tipa Civilne garde kakvu imamo u Spaniji, francuske zandarmerije ili italijanskih karabinjera. To jeste jedna od mogucnosti. Problem je, medjutim, kako obezbediti dovoljan broj tih policajaca koji bi zamenili trupe. Tesko je da ce drzave biti spremne da veci broj visoko kvalifikovanih policajaca salju u Bosnu jer su oni, na zalost, potrebni kod kuce. Mislim, inace, da bi takva vrsta policijskih snaga bila veoma korisna.

Da li smatrate da snagama koje dodju posle Sfor treba odredjivati "rok trajanja", odnosno datum povlacenja iz Bosne?

- Ako bude produzenog prisustva, u sta sam inace uveren, mislim da je bolje ne odredjivati rokove, vec samo ciljeve. Te, u zavisnosti od tih ciljeva, povremeno revidirati broj trupa i prilagodjavati ih u skladu sa evolucijom situacije. Jer, ne radi se o matematici. Nemoguce je pouzdano predvideti sta ce se dogoditi. U sredu, u Bonu, Izetbegovic je govorio o jos 10 godina. Ko zna, i to je moguce.