VLASNICKA TRANSFORMACIJA I U KULTURI

Nas poznati izdavac je prva kulturna institucija koja se odlucila da privatizaciju. Trzisna cena “Prosvete" je nekoliko miliona maraka, kaze njen direktor Cedomir Mirkovic. Moraju se izbeci hokus- pokus trikovi kako se neadekvatnim sredstvima ne bi doslo do ogromnog kapitala

Vlasnicka transformacija, odnosno privatizacija zapocinje i u kulturi. Prva kulturna institucija koja se odlucila na ovaj korak je izdavacko preduzece “Prosveta". Kako nam je rekao Cedomir Mirkovic, direktor “Prosvete", ove nedelje formirani novi Upravni odbor otici ce na razgovore u Vladu Srbije gde ce predociti svoje ideje po kojima bi privatizacija trebalo da se odvija. U toku sledece godine “Prosveta", naslednik tradicije i imovine Gece Kona, ponovo ce dobiti svog vlasnika. Ko ce biti vlasnik u ovom trenutku, naravno, jos uvek nije poznato. Ali, po Mirkovicevim recima vec su se pojavila tri kruga interesenata: “Prvi krug cine ljubitelji kulture, oni koji bi bili simbolicni vlasnici, iz licnog kulturnog pijeteta. Drugi krug su vitalni novi kapitalisti, koji iz prikrajka merkaju “Prosvetine" zgrade koje su u samom centru Beograda. Zatim smo imali nedovoljno artikulisana interesovanja iz inostranstva na koja nismo mogli da odgovorimo zato sto nismo imali zakonske okvire. Cetvrti treba stvoriti, a to su velike firme, drzava sa zakonskom regulativom i organizacioni modeli koji treba da ispostuju izvestan zaduzbinarski karakter “Prosvete", kaze Mirkovic. Trzisna cena “Prosvetinih" osnovnih sredstava, dakle nepokretne imovine, procenjuje se na nekoliko miliona maraka.

Iskustva sa privatizacijom ustanova cija je delatnost u sferi kulture u nasoj zemlji, koliko je poznato, ne postoje. Istocna Evropa, pa i eksjugoslovenske republike imaju ih napretek, i to upravo kada je rec o izdavackim kucama. U Hrvatskoj, recimo, vecina renomiranih izdavackih kuca presla je u privatne ruke. (Prema nekim informacijama koje nismo mogli da proverimo navodno vise nema izdavaca koji su u vlasnistvu drzave.) Povoljni uslovi pod kojima su kupljene nisu sprecile nove vlasnike da redakcije i knjizare pretvore u poslovni prostor, butike ili kafice.

Kako ce privatizacija izgledati kod nas? O konkretnom slucaju razgovarali smo sa direktorom “Prosvete", koja se, inace, nalazi na spisku 75 firmi koje se privatizuju pod posebnim uslovima.

To sto je “Prosveta" stavljena na spisak preduzeca koja ce se privatizovati pod posebnim uslovima Mirkovic “vidi kao priliku da se privatizacija izvrsi brzo, bez odugovlacenja, bez improvizacije, da se izvrsi pod okom javnosti da se obezbedi da se ne dovodi u pitanje usmerenje “Prosvete" a njeno usmerenje su objavljivanje knjiga nesumnjive umetnicke i kulturne vrednosti, da se efikasnije nego dosada i izricitije upravlja “Prosvetom", da se dodje do svezih sredstava, jasno sagleda stanje zaposlenih i da se imovina “Prosvete", koja se sastoji i od nepokretnosti i drugih vrednosti, stavi u aktivnu funkciju".

Parametri prema kojima ce se privatizacija obaviti, kako kaze Mirkovic, jos nisu poznati, a potreban je model koji ce iskazati specificnost “Prosvete" kao jednog od vaznijih segmenata nase kulture. Onaj model koji nece dozvoliti “hokus-pokus trikove koji bi nesumnjive vrednosti u nepokretnosti, autorskim pravima, tradiciji, otisle u ruke onih koji ce neadekvatnim sredstvima doci do ogromnog kapitala".

Direktor "Prosvete" navodi nekoliko cinjenica koje se moraju uzeti u obzir kada je rec o vlasnickoj transformaciji “Prosvete". Prvo, da je “ubrzana privatizacija neminovnost" i da se odvija u okolnostima “kada je evidentno da nema dovoljno novca za sve sto ce biti privatizovano". Zbog toga se prizeljkuje da se kao akcionari pojave “firme od strateskog interesa ili firme koje su po delatnosti bliske ’Prosveti’, odnosno ’nekoliko banaka i stamparija’". Mirkovic kaze da sumnja da ce se pojaviti dovoljan broj individualnih kupaca, a da nema razloga da “drzava ne pretenduje na znacajan procenat".

Opasnost da buduci vlasnici dodju u iskusenje da zarad neke brze profitabilnosti modifikuju namenu “Prosvete" Mirkovicu je jasna. “Objavljivanje knjiga od nesumnjive vrednosti strateski je znacajan posao za narod i drzavu ali i posao koji nema rentabilnost nalik na druge poslove u privredi. To je niskoakumulativni posao. Kroz privilegiju ukljucivanja akcionara moramo podsticati i drzavne organe da zastite “Prosvetu" od haoticnosti, te tranzitnih zahteva za profitabilnoscu", kaze Mirkovic.

Najosetljivija tacka privatizacije “Prosvete" tice se zaposlenih. “Znacajno je da se kroz proces privatizacije napravi strategija socijalnog programa koji je jedno od kljucnih pitanja gotovo u svim velikim preduzecima koja su imala bogatu samoupravljacku proslost. Drugim recima, treba imati u vidu da imamo veliki broj zaposlenih, neadekvatan savremenim tehnoloskim i organizacionim potrebama, da je taj momenat najskuplja stavka u danasnjem preduzecu i da to treba resavati u okviru zakonske regulative i humanih nacela koja su cesto u raskoraku sa nacelom profitabilnosti". Kako kaze Mirkovic, jedna od najdelikatnijih obaveza jeste da se radnicima obezbedi posao, da se uz pomoc svezeg novca jednom broju omoguci privatan biznis, a samoj kuci potrebna su kadrovska osvezenja i osavremenjivanje. Kako ce drzavni organi reagovati na ova zapazanja i da li ima druga resenja i predloge, moglo bi se znati vec sledece nedelje.

R. Stanic