KURS MARKE NA CRNOM DEVIZNOM TRZISTU I U STICUNGU PONOVO RASTE

Snazna inflatorna ocekivanja i visoka stopa rizika u poslovanju guraju marku nagore. Ekonomski savet upozorio Saveznu vladu da u deviznom kursu vise nema rezervi

Zajedno sa puzanjem inflacije i devizni kurs klizi navise i pokazuje da od zvanicnih tvrdnji da ce merama Centralne banke na planu novca i cena deviza biti vracena na raniju nizu vrednost - jednostavno nema nista. Na crno marka se juce u Beogradu kupovala za 4,6, a prodavala za 4,7 dinara. Ono sto je, medjutim, vaznije jeste da ju je privreda u proseku sticovala po 4,7 dinara, a u nekim "vrucim" transakcijama i 4,9 dinara.

Klasicno objasnjenje da je ponovo doslo do rasta novcane mase, koja je premasila deset milijardi dinara, vise nije dovoljno. Novi "autonomni poremecaj" predstavljaju snazna inflatorna ocekivanja i visoka stopa rizika u poslovanju, koju privrednici kalkulisu u cenu deviza, podjednako kao i realno povecanje cena.

Kako "Nasa Borba" saznaje, i na svom Ekonomskom savetu Savezna vlada je upozorena da u deviznom kursu nema vise nikakvih rezervi, koje mogu da amortizuju prenapregnute odnose po svim drugim linijama privrednog zivota (posebno na planu javne potrosnje) i da se izuzetno skratilo vreme izmedju pustanja bilo koje, cak i minimalne kolicine novca, i promptnog reagovanja deviznog kursa. U situaciji kada javna potrosnja preti da pojede skoro 60 odsto drustvenog proizvoda, ne moze biti ni govora o zadrzavanju stabilnih cena i kursa.

Jedan od na prvi pogled zbunjujucih signala jeste da se istovremeno povecavaju i kamatne stope i devizni kurs. To se tumaci ponovo povecanom traznjom za devizama, a glavni akter sada su privredni subjekti. Preduzeca su spremna da ih dinari kostaju i skuplje, da bi pobegla u devize, ocekujuci da ce im posle promena kursa doneti vise. Neki strucnjaci upozoravaju na kalkulacije preduzeca koja iz dva razloga - da sacuvaju pare, ali i da izbegnu placanje poreza na kraju godine - svoja slobodna sredstva, ukoliko ih imaju, nastoje da pretope u devize.

Drugi razlog vidi se u uvozu, koji je bukvalno preplavio domace trziste, bilo da sami izvoznici preko njega direktno pokusavaju da peglaju svoje gubitke na izvozu, bilo da sticuju devize, koje kupuju u velikoj meri privatna preduzeca (a njih je preko 60 hiljada) za uvoz robe koja se na domacem trzistu prodaje po visestruko visim cenama. Prema tim cenovnicima marka vredi najmanje dvostruko vise od svoje crne cene. Ovih dana u javnosti je dosta cudjenja izazvala vest da su dve domace fabrike obuce zatrazile uvozni kontigent za obucu. Objasnjenje je, medjutim, prosto, ako se zna po kojim niskim cenama domaci obucari rade lon poslove za ino kupce, a po kojim cenama u svojim domacim prodavnicama mogu da prodaju uvozne cipele i da tako izvade stetu od nerealnog kursa i jos da zarade pride.

Cak i da nije doslo do nove regularne novcane emisije, ukoliko Centralna banka na zvanicnom deviznom trzistu nije u stanju ili nece da zadovolji traznju za devizama (ili to cini selektivno, omogucavajuci svojim "klijentima" da zarade upravo na razlici izmedju zvanicnog i crnog kursa), onda ce se ova traznja preneti na sivo devizno trziste i opet podici devizni kurs.

Ekonomisti su, inace, vec odavno izracunali da, prema paritetu kupovne snage, marka treba da vredi 5,96 dinara, ali se i oni ogradjuju da je domace finansijsko i devizno trziste suvise anahrono da bi na njemu mogla da vaze logicna pravila igre.

Sasvim je moguce da monetarna vlast tvrdi da ne emituje novac i da, u skladu s tim, saldo na ziro- racunima banaka nije veliki, kao recimo juce kada je iznosio 274 miliona dinara. Ali, ako istovremeno (opet kao prethodnog dana), 11 banaka zabelezi minuse u iznosu od 76 miliona dinara, to znaci da je u toj meri na drugoj strani izvrsena emisija novca - po pravilu ne zna se ni gde, ni za koje potrebe. Javna je tajna da takvih sivih kanala ima vise i da su neki od njih pod direktnom kontrolom drzave.

U svakom slucaju malo je strucnjaka koji veruju u izjave srpskog premijera Marjanovica o postignutoj makroekonomskoj stabilnosti, a sve je vise onih koji tvrde da devizni kurs vise nije u stanju da bude jedino stabilizaciono sidro u ekonomskoj politici, koja puca po svim ostalim savovima.

Bojana Jager