PRAVO NARODA NA DRUSTVENI KOLAC U SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI

Lazar Majstorovic

Svedoci smo, ovih dana, nezapamcene marketinske buke (i halabuke), drzavnih glasila, po pitanjima objasnjavanja "prava" narodnih masa na drustveni "kolac" koji pojedinacno treba da pripadne iz svojinske transformacije. U tom pogledu, cak je prigotovljen i "otvoreni telefon", koji svakom naivnom, zeljnom maraka, poput onog "seksi" - pricinjava zadovoljstvo.

Ovaj je, posle "markovicevog" (saveznog) i "zelenovicevog" (republickog), treci "marjanovicev" zakon o svojinskoj transformaciji. Odmah se moze postaviti pitanje - da li je bolji ili losiji u pogledu ciljeva transformacije drustvenog kapitala u privatno vlasnistvo.

Po ovom pitanju, praksa je dala odgovor za ona prethodna dva i tu nema sta da se doda. Za ovaj sadasnji, bar po tumacenjima, preko stampe i televizije, moze se tvrditi da je daleko nedefinisaniji i komplikovaniji - pa samim tim i nejasniji od prethodna dva. U svom radu "Drustveni kapital i privatizacija" (objavljen u casopisu za bankarstvo "Vesnik", broj 432-433, februar 1993), dao sam analizu slabosti i nedorecenosti "zelenovicevog" zakona transformacije. Radi ocite konfuzije, tada sam upotrebio simboliku, za isto tako tada hvaljeni zakon, da je "pola riba, a pola cura", a sto je praksa, uostalom, i potvrdila. Upravo, oni koji su tada stajali iza tog nacina transformacije, sada ga negiraju u poznatom stilu "ono ranije nije valjalo, a ovo sadasnje je bogom dato". Ono radi cega se oglasavam nije analiziranje zakona, nego zelim da ukazem upravo na konfuziju koja proizilazi iz objasnjenja prava gradjanima po osnovu tranzicije.

U oba prethodna zakona, pravo na akcije, vlasnistvo bilo je jasno definisano. Pravo su imali zaposleni u preduzecu, penzioneri tog preduzeca i njihovi potomci po osnovu zakonskog nasledstva. U ovom sadasnjem Zakonu, po tom pitanju i javnim objasnjenjima "strucnjaka" - vlada totalna konfuzija. Po njima to pravo (i ono sto se pise i govori preko medija) bezmalo imaju svi upisnici birackog prava, sem nezaposlenih, domacica i zaposlenih u privatnom sektoru (zanatlije, zemljoradnici i dr.).

Narod ko narod, od svega najvise obozava marke, pa na dati "otvoreni telefon" konkretno pita - koliko ce besplatno dobiti maraka za radni staz! A tumaci zakona "strucno" odgovaraju, tablicom mnozenja (za 40 godina puta 400 maraka) dobice se 16.000 maraka. Ovakvu "srecu", na ranijim izborima, jos niko nije ponudio. Pa onda i ne vidi se razlog - da se ne veruje - u ono u sta se zeli verovati. Ova radoznalos, narocito interesuje one iz neprivrede: sluzbenike, policajce, oficire i slicne kategorije, da ih ne nabrajamo.

Za rudara, milicionera, oficira i sve one koji imaju beneficirani radni staz, po tom objasnjenju, priznaje im se radni, a ne "socijalni" staz - jer, navodno, nisu stvarali "nove drustvene vrednosti". Na pitanje, ucesce na radnim akcijama i u seljackim radnim zadrugama, iako su, kako kazu - stvarali drustveno bogatstvo, prava im se ne mogu priznati, jer je to tesko dokumentovati i provedeno radno vreme dokazati. Ali, radni staz priznat uz dva svedoka se priznaje i ima prednost nad beneficiranim radnim stazom rudara. A van diskusije je da se taj beneficirani rad upravo davao radi doprinosa rudara i teskih uslova rada.

Jedan broj pitanja odnosi se na to gde oficiri, policajci i ostali "mastiljari", izvan direktne proizvodnje, mogu ostvariti pravo na besplatne akcije, po formuli radni staz puta 400 maraka. Odgovor "tumaca" zakona bio je jednostavan. Pravo na besplatnu akciju ostvaruje se po sopstvenoj odluci, uz napomenu, da: "Pri tome ce se voditi racuna o preduzecima u javnom pozivu, koji se odnosi na velicinu kapitala za raspodelu besplatnih akcija". Uz takav odgovor kaze se jos "da puno pravo na ono sto prijavite, a ne ostvarite u tom preduzecu zbog nedostatka kapitala..."; odmah, potrazite "srecu" u drugom preduzecu. A sta ako i u tom drugom preduzecu za naseg penzionisanog oficira nema kapitala - odgovora nema. Sve ovo oko transformacije ima slicnosti sa pesmicom "Kolaricu-panici sami sebe zaplicemo..."; ali, nazalost ni sa ovim zakonom se ne otplicemo.

I u ovoj akciji "zeljoteke", postavljeno je pitanje: cije su akcije najpozeljnije. Tu je jedino doktor M. H. rekao "...da nema odgovora". Odgovor postoji i jednostavan je. Odgovoricu znatizeljnom na svom primeru. Od cetrdeset godina radnog staza trideset godina sam "mastiljario", a samo deset godina proveo u gradjevinskim organizacijama ("Hidrotehnici" i "Trudbeniku"), a to znaci - da za trideset godina treba da se uputim u potragu za ostvarenje besplatnih akcija od 12.000 DEM. Za mene, a verujem i za gospodina koji je postavio ovo pitanje, a radi u drzavnoj upravi (u kojima je i dole potpisani nekada radio), besplatne akcije su najpozeljnije: NIS, HE "Djerdap", HE "Bajina Basta" i, naravno, "Telekomunikacija" (ako je nesto jos preostalo). Ali, svestan sam, da u tom redu i redosledu, prvi ce biti: ministri, njihovi pomocnici, sefovi kabineta, predsednici gradova, opstina i svi drugi na vlasti i pored vlasti. Uostalom kao i do sada. I u prvoj i u drugoj transformaciji, oni nisu ostali praznih ruku, pa, verovatno, ni kod trece transformacije ta tradicija se nece izneveriti.

I na kraju ovog nimalo optimistickog odnosa prema sadasnjim merama za tranziciju, da zakljucim: jedina i prava, trzisna transformacija je ova sada izvrsena sa telekomunikacijama; a sve ostalo optereceno je papirologijom i recidivima o "pravu naroda" iz perioda samoupravljanja i realsocijalizma.

(Autor je sudski vestak za poslove finansija)