SAOPSTENJE PRISTINSKOG ODBORA ZA ZASTITU LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA

Od pocetka ove godine, na Kosovu registrovano oko 6.000 teskih krsenja ljudskih prava i sloboda - kaze se u saopstelju odbora

Medjunarodni dan ljudskih prava na Kosovu se obelezava sistematskim krsenjem ljudskih prava i sloboda, u mnogo drasticnijoj formi nego sto je to bio slucaj ranijih godina. Ovo je jedna od osnovnih poruka u saopstenju za javnost, koju je juce povodom cetrdesetdevetogodisnjice Opste Deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija objavio pristinski Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda, vodeca nevladina organizacija, koja se bavi problemima ljudskih prava i sloboda na Kosovu.

Od pocetka ove godine Odbor je na Kosovu registrovao oko sest hiljada teskih krsenja ljudskih prava i sloboda, zasticenih Opstom deklaracijom Ujedinjenih nacija, ili zakljucno sa jucerasnjim danom, od prvog januara ove godine dnevno su trinaestorica gradjana dolazila pod udar represije, kojom su gazena njihova osnovna i univerzalna ljudska prava i slobode.

Kao vrh ovogodisnje represivne stvarnosti Odbor u Deklaraciji navodi da su, zakljucno sa jucerasnjim danom, na Kosovu u najrazlicitijim okolnostima ubijena trideset cetvrorica gradjana. Od njih, cetiri su preminula od posledica torture, deset je ubijeno iz vatrenog oruzja, uglavnom pod nerazjasnjenim okolnostima. Osam je ubijeno od policijske vatre, cetiri su ubila neidentifikovana lica, jedan je nadjen masakriran. Uz to, tri su ubijena u pogranicnoj zoni, od strane jugoslovenske vojske bez upozorenja, zabelezeno je cetiri stotine policijskih provala i oko cetiri stotine informativnih razgovora, koji su, svi zajedno, rezultirali sa oko cetiri stotine pedeset telesnih povreda na zrtvama represije.

Prema recima predsednika Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda Pajazita Nusija, cetrdesetdevetogodisnjica Opste deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima prilika je za uporednu analizu situacije, u kojoj su kosovski Albanci, sa ostalim ugrozenim narodima. “Prema ovoj analizi Albanci su uz Palestince. Kurde i stanovnistvo Tibeta i Kasmira, na listi najugrozenijih naroda. Dva miliona Albanaca na Kosovu ne uzivaju ni jedno od prava iz Opste deklaracije o ljudskim pravima, sa kojom se danas toliko ponose Ujedinjene nacije i civilizovani svet. Kosovo je zbog toga i dalje crna tacka na savesti covecanstva" - zakljucuje Nusi.

I. Hajdari