PRES-KONFERENCIJA KLAUSA KINKELA O KOSOVU I PREVREMENOM ODLASKU JUGOSLOVENSKE DELEGACIJE

Domacin konferencije, nemacki sef diplomatije, naglasio da su se ne samo SAD, Francuska i Velika Britanija, vec i Rusija, zalozili za to da se tema Kosova unese u zavrsni dokument. Kinkel porucio Beogradu “da onaj ko izadje mora da se zapita i kako ce ponovo da udje"

Domacin Konferencije Saveta za sprovodjenje Dejtonskog sporazuma, nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel izrazio je, povodom napustanja skupa od strane jugoslovenske delegacije “zaljenje sto jugoslovenska strana odbija dijalog", ali je naglasio da treba imati u vidu da je delimicno rec i o predizbornoj taktici i da ovom dogadjaju ne treba pridavati preveliku vaznost. On je kao izuzetno znacajan rezultat Konferencije, na pres konferenciji posle kraja skupa, naveo bas to sto su na njoj “svetla reflektora skrenuta i na kriticne regione u susedstvu BiH". Spomenuo je posebno istocnu Slavoniju i Kninsku krajinu u Hrvatskoj, kao i Kosovo u Jugoslaviji.

Na konferenciji za stampu pretezno je bilo reci upravo o Kosovu i prevremenom odlasku jugoslovenske delegacije. Kinkel je ponovio tri elementa koja smatra najvaznijim u politici medjunarodne zajednice prema Kosovu: prvo, zahtev da najzad mora otpoceti dijalog Beograda sa kosovskim Albancima; drugo, zahtev da se ostvari sporazum o skolstvu na Kosovu koji je postignut pod nadzorom zajednice Sveti Edjidio, i trece, da je nezavisnost Kosova ideja koja nema podrsku. Kinkel je istakao da je jugoslovenska delegacija napustila konferenciju Saveta za sprovodjenje Dejtonskog sporazuma, a da zapravo nije sacekala da vidi sta u vezi sa temom Kosova stoji u njenom zavrsnom dokumentu. On je podsetio i da je na dve prethodne slicne konferencije bilo reci o ovom problemu. U dokumentu sa Konferencije Saveta doslovno stoji:

- Savet sa sve vecom zabrinutoscu prima k znanju rastucu etnicku napetost u drugim delovima regiona, ukljucujuci Kosovo i druga podrucja. U tome je sadrzana mogucnost dalje destabilizacije regiona. Savet poziva sve strane da se uzdrze od aktivnosti koje bi mogle da povecaju vec postojece teskoce i da nastoji da kroz odgovoran dijalog dodju do obostrano prihvatljivog resenja.

Na pres konferenciji Kinkel je Beogradu porucio "da onaj ko izadje mora da se zapita i kako ce ponovo da udje". On je ponovio da u Nemackoj, kao ni u politici medjunarodne zajednice, prema Beogradu nema nikakvih antisrpskih stavova, niti da ce na ovaj potez Beograda uslediti bilo kakve preterane reakcije medjunarodne zajednice. Naglasavajuci da niko nece da odvoji Kosovo od Beograda, jos jednom je istakao "ogromno zanimanje Bona za ovaj problem, s obzirom na cinjenicu da se u Nemackoj jos uvek nalazi cak 140.000 azilanata (Albanaca s Kosova) i da stize 1.000 do 2.000 novih mesecno". Kinkel je posebno naglasio da su se ne samo SAD, Francuska i Velika Britanija, vec i Rusija, zalozili za to da se tema Kosova unese u zavrsni dokument Konferencije.

I visoki predstavnik za BiH Karlos Vestendorp je na konferenciji za stampu istakao da potezu jugoslovenske delegacije ne treba pridavati preterani znacaj kada je rec o sansama za dalje sprovodjenje Dejtonskog sporazuma u BiH. Vestendorp je juce zavrseni skup nazvao prekretnicom i naglasio da "medjunarodna zajednica u BiH nikada nije bila jaca", tj. da joj mogucnosti u ostvarenju politike koja vodi trajnom miru, demokratizaciji i pomirenju naroda nikada nisu bile vece. Na pitanje da li je sirenje njegovih ovlascenja, koje je odredjeno zavrsnim dokumentom, istovremeno i korak ka protektoratu nad BiH, Klaus Kinkel je odgovorio sa "ne", a Karlos Vestendorp sa "jos ne". U dokumentu se tacno odredjuju datumi posle kojih Vestendorp ima pravo da "intervenise" i donosi odluke ukoliko se o njima prethodno ne dogovore tri strane u BiH. Tako ce, na primer, Vestendorp reagovati ako se do 15. decembra ne ostvari dogovor o zajednickom pasosu ili o radu Ministarskog saveta, takodje do 15. decembra. Isto ce uciniti i kada je rec o zajednickim tablicama i zajednickoj zastavi BiH.

Kinkel i Vestendorp su naglasili jos jednom da je posle konferencije u Bonu jasno da medjunarodna zajednica i dalje pruza ruku Bosni, ali da mnogo jasnije kaze na sta je spremna, a na sta vise ne. Na konferenciji za stampu je jos jednom istaknuto da ce ekonomska pomoc biti jos direktnije vezana za konstruktivno ucesce strana u BiH u resavanju pitanja izbeglica, suzbijanju korupcije i, posebno, u njihovoj spremnosti da izruce ratne zlocince.