Cetvrtak, 11. decembar 1997.

NASTAVAK BRISELSKIH PREGOVORA O SUKCESIJI

Beograd ponovo stopisao raspodelu “bazelskog zlata"

Clanovi ostalih delegacija kazu da jugoslovenska strana “ser Arturov Memorandum", jer se vraca na svoju staru tezu da pocetna godina za obracun vrednosti “ostavinske mase" koja ulazi zu raspodelu treba da bude 1945, a ne 1991. kako misle svi ostali. Krajem januara novi pregovori

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Moze da bude, ali ne mora da znaci. Tako, otprilike, trenutno stoje sanse da se pet drzava-sukcesora u dogledno vreme sporazumeju o tzv. humanitarnom paketu, koji bi sadrzao resenja nekih zivotnih problema gradjana koje je, ili ciju je imovinu, raspad bivse Jugoslavije zatekao na “pogresnoj strani" novih drzavnih granica. Rec je o pristupu drzavnim arhivima radi pribavljanja licnih i porodicnih dokumenata, regulisanju pitanja drzavljanstva i penzija, kao i o pravu na raspolaganje i koriscenje nepokretne i pokretne imovine fizickih i pravnih lica u drzavama koje su im u medjuvremenu postale strane.

Principi resavanja navedenih “humanitarnih pitanja" definisani su nacrtom “Memoranduma o razumevanju", o kojem se u Briselu upravo pregovara. U tom se dokumentu, pored ostalog, proklamuje kako “ni jedan gradjanin bivse SFRJ ne sme da ostane bez drzavljanstva"; zatim kako su sve drzave duzne da “preuzmu odgovornost za redovnu isplatu penzija... nezavisno od nacionalnosti, drzavljanstva i prebivalista korisnika"; te kako su te iste drzave obavezne da “priznaju i zastite pokretnu ili nepokretnu imovinu fizickih i pravnih lica, kao i pravo njenog koriscenja, nezavisno od nacionalnosti, drzavljanstva i prebivalista vlasnika..."

Inicijativa da se ova pitanja rese pre ostalih potekla je od delegacije SRJ. Kako ne bi ispalo da Beograd, time, prihvata “parcijalno resavanje" problema sukcesije - na cemu, inace, insistiraju ostale delegacije - predlog je predstavljen kao “limitirano", tj. “ograniceno", a ne “parcijalno resenje." Jugoslovenska delegacija, takodje, tvrdi kako pomenuti “humanitarni problemi" i nisu sastavni deo sukcesije, te bi se time “ne-ekonomska" pitanja odvojila od “ekonomskih." Ostali nemaju nista protiv da se pomenuti problemi resavaju, ali se ne slazu sa navedenim obrazlozenjima, odnosno podozrevaju da Beograd zeli da medjunarodnoj zajednici demonstrira svoju “kooperativnost", a da onda blokira resavanje sustinskih pitanja sukcesije.

Sta vise, tvrde da je "operacija blokiranja" vec pocela. U svakom slucaju, nesto je ipak dogovoreno: da se konsultacije o "humanitarnom paketu" nastave u prestonicama drzava-suksecora, te da se na novom plenumu, krajem januara, eventualno postigne "ograniceno (nikako ne i 'parcijalno') resenje" za pomenuta pitanja.

SER ARTUR VOTS NAPRASNO PREKINUO POPODNEVNU SEDNICU

"Gospodo, nismo na pijaci!"

"Ozalosceni naslednici" uspeli su juce posle podne da iznerviraju hladnokrvnog i beskrajno strpljivog britanskog dzentlmena, ser Artura Votsa, prisile ga da lupi sakom o sto i naprasno prekine sednic u, obavestavajuci pregovarace da "nisu na pijaci" i upucujuci ih da se "saberu" i vrate danas u 10 casova, na poslednji nastavak ove runde razgovora o sukcesiji. Da bi im pomogao da se preko noci "sa beru", ser Vots im je na oprostaju jos jednom procitao pet tacaka jucerasnjih bonskih zakljucaka Saveta za implementaciju mira, posvecenih sukcesiji. U njima se izrazava zabrinutost zbog "nesposobnos ti drzava-sukcesora da nakon sest godina pregovora ostvare bilo kakav praktican progres", te se od njih trazi da - ne cekajuci ukupno resenje - sto pre postignu dogovor o nekim "specificnim akcijama. "

Pre naprasnog prekida poslepodnevne sednice, pregovaraci su - kako nam je rekao jedan od prisutnih - dva sata "graktali" o tome sta je drzavna a sta drustvena svojina, da li se Jugoslavija raspala il i su se njene republike otcepile, kog datuma se to (raspad ili otcepljenje) dogodilo, sta ulazi a sta ne ulazi u "ostavinsku masu"... i slicnim pitanjima o kojima se, u manje-vise istom sastavu, gloz e vec punih sest godina.

Ako je time, ipak, napravljen makar i samo uslovni korak napred, on je - prema izjavama svih delegacija, izuzev jugoslovenske - uveliko "kompenziran" sa nekoliko jucerasnjih koraka nazad. Njih je, prema tvrdnjama ostalih, ucinila takodje jugoslovenska delegacija, "vracajuci sve na pocetak", tj. na 1991. godinu kada su u okviru Karingtonove konferencije otvoreni pregovori o sukcesiji. Jugoslavija se, po njima, vratila na svoju staru tezu da pocetna godina za obracun vrednosti "ostavinske mase" koja ulazi u raspodelu treba da bude 1945, a ne 1991. kako misle ostali, ukljucujuci i medjunarodnog posrednika, ser Artura Votsa, koji se u nacrtu "Memoranduma" opredelio za 31. decembar 1990. kao datum poslednjeg "inventara" drzavne imovine bivse SFRJ. Pored toga, ukazuju izvori iz ostalih delegacija, Jugoslavija ostaje odlucno protiv "parcijalne raspodele" tzv. bazelskog zlata (depozita u Banci za medjunarodna poravnanja u vrednosti 700-800 miliona dolara), deviznih rezervi ili nekih od zgrada diplomatskih i konzularnih predstavnistava bivse SFRJ u inostranstvu. Dok svoje ucesce u pregovorima opisuju kao "podnosenje amandmana na delove Memoranduma s kojima se ne slazu", clanovi ostalih delegacija kazu da jugoslovenska strana "rusi ser Votsov Memorandum i principe na kojima se on zasniva", te umesto amandana na postojeci... nudi sopstveni kontramemorandum.

Do trenutka u kojem saljemo ovaj izvestaj, te tvrdnje se, na zalost, nisu mogle proveriti u krugovima jugoslovenske delegacije. "Nastavljamo, nemam nikakvu izjavu", rekao je novinarima Kosta Mihajlovic u jednoj od pauzi jucerasnjih pregovora.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /