DA LI TREBA MENJATI PRAVILA O IZBORU PREDSEDNIKA SRBIJE

Za ukidanje odredbe o nadpolovicnoj vecini u drugom krugu, za sada, javno se zalaze samo Srpska radikalna stranka. Apsurdno da sto ljudi moze izabrati predsednika za ciju je smenu potrebna odluka dve trecine poslanika i vecine birackog tela, smatra dr Zorica Radovic, visi naucni saradnik

Neshvacene poruke: Predsednicki plakati FOTO: N. Stojanovic

Cinjenica da je odziv biraca u prvom izbornom krugu jedva "prebacio" neophodnih 50 procenata ukazuje na veliku verovatnocu da, usled nedovoljne zainteresovanosti biraca, drugi predsednicki krug i ovoga puta bude neuspesan. Ukoliko nisu tacne teorije prema kojima vladajucoj levoj koaliciji upravo odgovara beskonacno ponavljanje izbora i time uslovljeno svojevrsno "odumiranje predsednicke funkcije", moglo bi se, zato, desiti da dodje do pokusaja promene Zakona o izboru predsednika Srbije.

Za ukidanje cenzusa od 50 procenata u drugom izbornom krugu za sada se javno zalaze samo Srpska radikalna stranka. Ukoliko izbori 21. decembra ponovo propadnu, saopstio je juce Vojislav Seselj, ta stranka ce zahtevati promenu izbornog zakona koja bi, osim odbacivanja odredbe o nadpolovicnom odzivu u drugom predsednickom krugu, podrazumevala i ukidanje odredbe o uslovljavanju predsednicke kandidature sakupljanjem 10.000 potpisa, kako bi samo parlamentarne stranke imale pravo da odrede predsednickog kandidata.

Iako je Radmila Milentijevic, ministar informisanja i svojevrsni nezvanicni portparol Socijalisticke partije Srbije, u vreme septembarskih izbora javno razmisljala o potrebi promene izbornog zakona, predstavnici leve koalicije u zvanicnim izjavama za sada tvrde da nikakve izmene nisu izgledne.

"Pozitivno zakonodavstvo, kojim se rukovodimo, podrazumeva da u drugom izbornom krugu mora glasati vise od 50 posto biraca, da bi izbori bili uspesni", rekao je juce u izjavi za "Nasu Borbu" Uros Suvakovic, clan Glavnog odbora SPS. S njim se slozio i Slobodan Cerovic, predsednik Gradskog odbora Jugoslovenske levice: "Levica ne priprema nikakve izmene izbornog zakona", kategoricno je ustvrdio u izjavi za nas list.

- Ne mozemo dozvoliti da sacica ljudi odlucuje o predsedniku Srbije, kada s druge strane imamo tvrd i tesko promenljiv Ustav - rekao je Ivan Kovacevic, portparol Srpskog pokreta obnove, izrazavajuci protivljenje svoje stranke ukidanju odredbe o neophodnosti nadpolovicnog odziva biraca u drugom izbornom krugu.

Nismo za promenu izbornog zakona, jer bi se time otvorila mogucnost za dalju manipulaciju sa biracima - stav je jednog od lidera koalicije "Vojvodina" Nenada Canka. Ukoliko bi promena donela ulazak tri kandidata u drugi izborni krug, o cijem izboru bi odlucivala vecina (kako se nagovestava), to bi bio, smatra Canak, otvoren put permanentnom pobedjivanju "sve marginalizovanijeg SPS-a". - Sa takvim nacinom imamo negativna iskustva sa pokrajinskih izbora kada su socijalisti od 120 dobili 76 mesta u parlamentu - rekao je Canak.

Ukoliko se, medjutim, neka od parlamentarnih stranaka predomisli i pridruzi radikalskom zahtevu za promenu "nezgodne" zakonske odredbe, to ne bi trebalo da izazove velike probleme u novoformiranoj republickoj Skupstini. Prema tumacenju strucnjaka iz Ustavnog suda Srbije, naime, za takvu (ili bilo koju drugu) izmenu Zakona o izboru predsednika dovoljna je odluka proste, a ne dvotrecinske poslanicke vecine.

Ukidanje cenzusa od 50 procenata u drugom izbornom krugu, prema misljenju dr Zorice Radovic, viseg naucnog saradnika na Institutu za evropske studije, dovela bi nas u apsurdnu situaciju. Kao sto se desavalo prilikom izbora poslanika na Kosovu, svega stotinak gradjana moglo bi izabrati predsednika Republike, istice nasa sagovornica i upozorava da bi, sa druge strane, prema Ustavu, za opoziv istog tog predsednika bila neophodna inicijativa dvotrecinske vecine poslanika u parlamentu i volja vecine birackog tela izrazena na referendumu. Tumaceci pravne propise Zorica Radovic, medjutim, sve vreme podseca da dosadasnje iskustvo ukazuje da ono sto po pravu nije moguce, u nasim uslovima ne mora da bude neostvarljivo i u praksi.

E. P. R.