SRJ OPTUZILA DRUGE REPUBLIKE ZA OTEZANJE PREGOVORA O SUKCESIJI

U ed-memoaru koji je SRJ pred kljucnu rundu pregovora o sukcesiji uputila Savetu za primenu mira tvrdi se da do stvarnih pregovora nikada nije doslo jer ostale bivse jugoslovenske republike “nikada nisu ucinile nikakvu koncesiju u pregovorima"

Beograd. - SR Jugoslavija je pred kljucnu rundu pregovora o sukcesiji, 9-10. decembra u Briselu, uputila Savetu za primenu mira ed-memoar, u kojem je za otezanje dosadasnjih pregovora optuzila cetiri ostale bivse jugoslovenske republike. “Do stvarnih pregovora nikada nije doslo... (iako je) jugoslovenska strana nekoliko puta ponovila da je otvorena za razlicite opcije (resenja spora)", tvrdi SRJ u dokumentu koji je agenciji Beta stavljen na uvid.

Ed-memoar je diplomatski spis koji treba da posluzi kao podsetnik. U akademski intoniranom dokumentu, upucenom diplomatskim kanalima Savetu za primenu mira pre nekoliko dana, SRJ konstatuje da je kljucna tacka njenog neslaganja s ostalim naslednicama identifikacija same drzavne imovine, koja je predmet podele. SRJ stoji na stanovistu da pod pojam drzavne imovine treba podvesti svu imovinu koja je u zajednickoj drzavi nastala finansiranjem iz budzeta bivse federacije i drugih centralnih fondova i da tu imovinu treba podeliti odjednom, u paketu.

Nasuprot tome, “cetiri nove drzave" bile su za parcijalnu podelu, narocito imovine koja se moze lako podeliti, recimo novca, tvrdi SRJ. “U sadasenjem zahtevu (cetiri nove drzave) za podelom finansijske aktive, jugoslovenska strana nazire opasnost da bi drzave koje imaju povoljan bilans u tom tipu imovine mogle da prestanu da se zanimaju za dalju sudbinu sukcesije onda kad njihovi zahtevi budu usliseni, i da bi ostavile ostalim drzavama, s povoljnim bilansom u drugim tipovima imovine, da dokazu svoja prava pred medjunarodnim sudovima", tvrdi SRJ. “Podela finansijskih sredstava utoliko je opasnija, jer se tehnicki da lako izvesti", navodi se u dokumentu.

SRJ je optuzila cetiri republike da se nikada nisu odrekle “pristrasnog nacrta sporazuma Sekretarijata grupe za sukcesiju u okviru Konferencije o bivsoj Jugoslaviji", nastalog krajem 1994. nabrajanjem stavki za podelu koje su predlozile republike. Taj nacrt naveo je cetiri republike da javno ustvrde kako se “80 odsto imovine koju treba podeliti nalazi na teritoriji SR Jugoslavije". Iz tog razloga, navodi se u dokumentu, one “nikada nisu ucinile nikakvu koncesiju u pregovorima, niti nameravaju da ih ubuduce cine".

SRJ je, nasuprot njima, navodi se u ed-memoaru, pristala da kriterijumi identifikovanja drzavne imovine sem zajednickog finansiranja budu i drzavna prava upravljanja nad odredjenom imovinom i koriscenje odredjene imovine pri vrsenju javnih funkcija. Takodje je, kako se navodi, omogucila pristup drzavnim arhivima svim gradjanima novih republika koji su zeleli da regulisu svoj status i prihvatila kljuc Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) za podelu finansijske aktive i pasive. Konacno, “jugoslovenska strana prihvatila je podelu aktive i pasive u MMF-u, omogucivsi novim nezavisnim drzavama da regulisu svoje clanstvo u toj medjunarodnoj organizaciji, dok je clanstvo same SRJ ostalo neregulisano do danas".

SRJ tvrdi da se jedina istinski drzala principa podjednake raspodele imovine, koji je 1992. predlozila Hrvatska, a prihvatile sve naslednice, jer se jedina drzi principa da privredni sektor treba da bude predmet podele. Jugoslovenska strana pritom istice da je tokom privrednog razvoja SRJ nakon Drugog svetskog rata jaz izmedju razvijenih i manje razvijenih republika prosiren, umesto da bude smanjen, i da je u tome odlucujucu ulogu odigrala “teritorijalno nejednaka raspodela sredstava iz federalnog budzeta i drugih centralnih fondova". “Takva raspodela prikriva najvece nepravedno bogacenje, koje treba da bude eliminisano", navodi se u dokumentu. “Jugoslovenska strana ne gaji iluzije da se raspodelom drzavne imovine mogu nadoknaditi svi gubici onih koji su zaostali u razvojnom procesu, ali jedna nadoknada u razumnim razmerama ne samo da je moralno opravdana, vec je i realno izvodljiva ako se drzavna imovina u sektoru privrede ukljuci u inventar koji predlaze jugoslovenska strana", navodi se u dokumentu.