SVE VECI PROBLEMI PRIVATNE LEKARSKE PRAKSE

Lekarska komora pomogla bi u resavanju problema. Privatnici tvrde da su jeftiniji i nacionalniji od drzavnog sektora.

- Privatna lekarska praksa je u poslednjih godinu dana dozivela kolaps. Ugaseno je oko sto ordinacija, a broj novootvorenih je zanemarljiv. Zbog pada standarda, broj pacijenata se drasticno smanjuje jer vecina vise ne moze da plati usluge koje je donedavno placala kod svojih lekara. Veliki problem privatnog sektora je - rastuci rad na crno, odnosno veliki broj lekara zaposlenih u drzavnom sektoru koji, nakon zavrsetka radnog dana u svojoj bolnici, radi u nekoj od privatnih ordinacija kao konsultant ili kao lekar specijalizant, bez uredne prijave - kaze dr Viseslav Hadzi Tanovic, lekar koji vec sedam godina radi u privatnoj praksi i koji je nedavno izabran za predsednika Veca privatnika u buducoj Lekarskoj komori Srbije.

Klupko neresenih odnosa u privatnoj lekarskoj praksi najlakse bi moglo biti reseno postojanjem nezavisne asocijacije koja bi se njima strucno i profesionalno bavila. Najbolje resenje je - kazu svi lekari - autonomna Lekarska komora, strukovno udruzenje koje bi se bavilo staleskim problemima lekarske profesije, po uzoru na komoru advokata ili pripadnika drugih profesija.

Takva organizacija u Srbiji nije postojala od kraja Drugog svetskog rata, a kada je prosle godine Ministarstvo zdravlja resilo da krene u proces formiranja komore - posao nije dovelo do kraja. Izabrani su delegati za Vece privatnika i Vece lekara iz drzavnog sektora, ali ovih drugih ima skoro duplo vise i mogu svaku odluku da preglasaju. Privatnici, koji su prosle nedelje odrzali konstitutivni sastanak, izdali su Deklaraciju o minimumu uslova za ravnopravan rad Lekarske komore u kojoj su zatrazili: da se konsenzusom odlucuje o pitanjima koja su od zajednickog interesa svih lekara i da Vece privatnika samostalno odlucuje o pitanjima koja se ticu privatne lekarske prakse. Odlucivsi da vise ne cekaju da se "drzavni" lekari okupe i konstituisu svoje Vece, privatnici su oformili svoje telo koje ce biti nadlezno za sve pregovore privatnih lekara i drzave. Problem je, medjutim, u tome, kako kaze dr Hadzi-Tanovic, sto drzavne institucije apsolutno ignorisu postojanje privatne lekarske prakse i sto ne zele ni da prime ove lekare na razgovor. Kontakti sa Ministarstvom zdravlja odavno su prestali.

- U Srbiji ima oko 2500 privatnih ordinacija. U njima radi oko pet hiljada lekara. Sa njima radi isto toliko, a mozda i vise, lekara koji su zaposleni u drzavnom sektoru, koji svoje slobodno vreme koriste radeci u privatnim ordinacijama. Nije problem da oni, kroz ugovor o delu, prodaju svoje slobodno vreme, ali je problem ako ti lekari pokusavaju da prevare pacijente. Recimo, zna se da se dogadja da lekar kaze da u drzavnoj bolnici ne radi ultrazvuk i da preporuci pacijentu da dodje u privatnu kliniku u kojoj on radi. Nije u redu ni da taj lekar uradi neke analize u drzavnoj ustanovi, a popodne ih naplati u privatnoj, kao da ih je tu radio - kaze dr Hadzi-Tanovic. Desetogodisnje postojanje privatne lekarske prakse u nasoj sredini pokazalo je da je ovaj oblik funkcionisanja zdravstva daleko racionalniji od drzavnog, koji je uglavnom opterecen administracijom i velikim, neracionalnim troskovima. Kao dobar primer za uspesno inkorporiranje privatnog sektora u opsti sistem zdravstva, navodi se stomatoloska praksa, koja je sada uglavnom, u oko 80 odsto slucajeva, prepustena privatnicima. Govoreci o razlicitim mogucnostima prodornijeg "ulaska" privatnika u resavanje kolapsa u zdravstvenom sistemu, nas sagovornik kaze da je jedna od ideja privatnika bila i da se, recimo, jedan Dom zdravlja izda u dugogodisnji zakup lekarima koji tu rade, da ta sluzba pokriva odredjeni deo grada, ali i da se od svog rada izdrzava.

Privatna lekarska praksa je mnogo racionalnija i jeftinija, tvrdi nas sagovornik, ali je vlast nezainteresovana da joj da prostor za razvijanje, jer "se ovde ne vodi racuna samo o medicinskim, vec i nekim paramedicinskim faktorima". -U nekom otvorenom ekonomskom sistemu privatni lekari bi sigurno prosli, ovako - ne. Mi mozemo da se organizujemo i brinemo o svojim problemima, ali sta nam to vredi ako nas niko od onih koji odlucuju - ne cuje - kaze dr Viseslav Hadzi-Tanovic.

S. Milicic