Sreda, 10. decembar 1997.

MAP INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA: DVA SCENARIJA RAZVOJA SRJ

Samo bog i vlast znaju sta ce biti s nama

Ova godina bice zavrsena nizim rastom proizvodnje od ocekivanog sto znaci da ce i start u 1998. biti obelezen istim trendovima. Nema odgovora sta ce se desavati do kraja godine

Trenutni rezultat ovogodisnje cik-cak monetarne politike, koja cas podrzava stabilnost, cas rast proizvodnje, jeste da je zaustavljen rast industrijske proizvodnje, ponovo povecan spoljnotrgovinski deficit, dok je novembarski rast cena veci od ostvarenog u prethodnih deset meseci. Krajem proslog meseca, paralelno sa isplatama plata i penzija, dogodio se ponovo mali monetarni udar, sto je registrovano kroz rast crnog deviznog kursa. Sve to prati rastuca nelikvidnost u privredi i bankarskom sistemu.

Ova godina bice zavrsena sa nizim rastom proizvodnje od ocekivanog, verovatno od 8,5 odsto, ali to istovremeno znaci da ce i start u 1998. biti obelezen niskom dinamikom industrijske proizvodnje, kao i da ce njeno ponovno ozivljavanje traziti nove eksterne izvore. Posto su neke vazne grane prakticno dostigle svoj proizvodni maksimum, jasno je da ce proklamovana stabilizaciona politika izazvati dalju redukciju same proizvodnje.

Ovo su neke od kljucnih konstatacija iz MAP-a Instituta ekonomskih nauka, u kojem je centralno pitanje da li ce i naredna godina biti iskoriscena da se omoguce ili da se definitivno potrose dugorocne razvojne perspektive.

U narednu godinu ucicemo pod priblizno istim uslovima kao i u 1997. - sto znaci da smo van MMF, STO, da nismo regulisali svoje spoljne dugove, da nikome nista od tih obaveza ne placamo i da, verovatno, imamo jos nesto od kapitala za prodaju, podseca Stojan Stamenkovic.

Na novinarsko pitanje, sta u tom smislu znaci americka odluka o produzetku spoljnjeg zida sankcija, on odgovara da se i to mora posmatrati u sklopu dugorocnog konteksta, sto znaci da se upravo 1998. mora iskoristiti, ukljucujuci i politicke pretpostavke, za uredjivanje finansijskih odnosa sa svetom i za stvaranje jasne koncepcije ulaska u strukturne reforme.

Cilj je da se u 1999. udje sa operacionalizovanim stand-bdz aranzmanom sa MMF, ozibljno pokrenutom procedurom za ukljucivanje u STO i operativnom fazom svih sporazuma o preuredjenju jugoslovenskog spoljnjeg duga. Ukoliko radi prezivljavanja vlast namerava da ponovi operaciju slicnu prodaji Telekoma, i u tom slucaju, ako bi u narednoj godini krenuli ozbiljni pregovori o regulisanju ovih odnosa, moze se postici visa cena u skladu sa popravljenim rejtingom zemlje, kaze Stamenkovic.

Analiza razlicitih razvojnih scenarija, koju su napravili u Institutu ekonomskih nauka, takodje, pokazuje da se za realizaciju onog optimalnog u pomenutom smislu ne sme izgubiti naredna godina. Ovaj scenario, koji se zasniva na ocekivanom prilivu kapitala od 15 do 20 milijardi dolara u narednih 10 godina, osigurao bi u tom periodu prosecnu stopu rasta drustvenog proizvoda od sest odsto, pri cemu u prve tri godine valja racunati sa neizbeznom tranzicionom recesijom. Ravno jedna decenija bila bi potrebna da se sadasnje ucesce izvoza u drustvenom proizvodu od 22 odsto podigne na preko 50 procenata. Ova optimisticki retusirana slika, takodje, podrazumeva da se u strukturne reforme krene prakticno sutra, a njen proizvod bi bio da 2007. stignemo na nivo od 90 odsto drustvenog proizvoda iz 1989. godine.

Drugi pesimisticni scenario, koji polazi od toga da sve ostane isto, i da u naredne tri godine ne placamo nista od svojih ino-finansijskih obaveza, kao i da nemamo uspostavljene finansijske odnose sa svetom, podrazumeva da se 2000. godina zavrsi sa kumulativnim padom drustvenog proizvoda od sest odsto, padom standarda za 15 odsto i tako redom u nizu zastrasujucih prognoza. Cak i u toj varijanti morala bi se prodavati porodicna srebrnina, reda velicina od 1,5 milijardi dolara godisnje za podrsku platnom bilansu. Krajnji ishod je da bi za pomenute tri godine definitivno pukao i takav "razvojni" model, tvrdi Stamenkovic.

Za razliku od dugorocnih, on nije bio spreman da daje kratkorocne prognoze o tome sta ce se desavati do kraja tekuce godine. - Bog zna. Cene i kurs zavise od toga da li ce monetarna vlast pustiti ili ce povlaciti novac, a ja to zaista nisam u stanju da predvidim, kaze Stamenkovic.

B. Jager

Selektivan platni promet?

Povodom najave zakona, sa kojim bi se platni promet preneo u banke, u Institutu ekonomskih nauka podsecaju da je sama Savezna vlada nedavno svojom odlukom prakticno diskvalifikovala banke kao nosioce platnog prometa. Propisala je da se taksa za izlazak iz zemlje moze uplacivati samo na salterima posta i Sluzbe za platni promet i potvrdila je da se boji da ce banke "usmeravati i obrtati" sredstva u platnom prometu, odnosno da bi on mogao postati selektivan.

Istovremeno, srpska vlada je propisala da sve plate koje poticu iz republickog budzeta moraju da budu isplacivane preko tekucih racuna, sto znaci da je, suprotno Saveznoj vladi, "svoja" sredstva usmerila i u banke. Ukoliko se pokaze (sto je sasvim moguce zbog velike nelikvidnosti) da banke nece biti sposobne da na svaki zahtev isplate korisnicima u gotovom sredstva do visine stanja na njihovom racunu, to ce znaciti nevidljivo odlaganje isplata zarada i pretvaranje ove kategorije zaposlenih u prinudne kreditore drzave.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /