DANAS U BONU POCINJE MINISTARSKI SASTANAK SAVETA ZA IMPLEMENTACIJU MIRA U BOSNI

Upozorenje vazi podjednako za sve potpisnike Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji ce se u Bonu podsetiti da su u Dejtonu preuzeli odredjene obaveze koje "moraju ostvariti u celosti, dobrovoljno i odmah". U suprotnom, najavljeno produzavanje ekonomskog i politickog pritiska, odnosno uslovljavanje ekonomske pomoci

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Dvodnevni ministarski sastanak Saveta za implementaciju mira, koji danas pocinje u Bonu, trebalo bi da - prema recima jednog od njegovih ucesnika, britanskog sefa diplomatije Robina Kuka - predstavlja poslednji "poziv na budjenje bosanskim liderima". Sudeci, medjutim, po nacrtu zakljucaka koje bi sutra trebalo da usvoje ministri, taj "poziv za budjenje" vazice podjednako i na ostale balkanske lidere, potpisnike Dejtonskih mirovnih sporazuma. I oni - lideri Hrvatske i SR Jugoslavije - u Bonu ce se podsetiti da su u Dejtonu preuzeli odredjene obaveze, koje "moraju ostvariti u celosti, dobrovoljno i momentalno". U slucaju da su u medjuvremenu zaboravili o kakvim je obavezama rec, sve one se podrobno navode na tridesetak stranica zakljucaka i, posebno, u prilozenom "Operativnom aneksu" kojim se odredjuju rokovi u kojima se te obaveze, moraju ispuniti.

Onima koji to jos nisu shvatili, u uvodnom delu zakljucaka se porucuje da "nema alternative Dejtonskim sporazumima", kao i da su medjunarodna pomoc i podrska u rekonstrukciji Bosne i citavog regiona... uslovljeni postovanjem i ispunjavanjem obaveza preuzetih tim sporazumima. Bosanskim i ostalim zainteresovanim stranama se priznaje "izvestan napredak" u periodu od poslednjeg ministarskog sastanka Saveta za implementaciju mira (31. maja ove godine u portugalskom letovalistu Sintra), uz konstataciju kako je, ipak, "mnogo vise moglo da se postigne... da su vlasti BiH dale svoj puni doprinos izgradnji civilnog i demokratskog drustva".

U odnosu na "Operativni aneks" bonskih zakljucaka, tzv. kalendar iz Sintre - kojim su bosanskim stranama postavljeni precizni rokovi za ispunjavanje odredjenih obaveza - deluje kao decija igra. Bonski "Operativni aneks", naime, odredjuje precizne i po pravilu veoma kratke rokove za ispunjavanje cak 60 konkretno navedenih obaveza koje izviru iz Dejtonskih sporazuma. Navedimo samo neke od tih obaveza i postavljanih rokova:

U ROKU ODMAH... od bosanskih entiteta, tj. Federacije i Republike Srpske, kao i od Hrvatske i SR Jugoslavije, trazi se da revidiraju sporazume o "specijalnim paralelnim odnosima" i usklade ih sa Dejtonskim sporazumima. U istom roku se od BiH i SRJ trazi da uspostave pune diplomatske odnose i otvore ambasade u Beogradu i Sarajevu. Isti rok je, takodje, ostavljen za demontiranje preostalih neustavnih struktura tzv. Hrvatske Republike Herceg- Bosna, zatvaranje njenih bankovnih racuna i unistavanje preostalih grbova. Dalje, od Republike Srpske se zahteva da odmah obustavi podelu deonica za drzavna preduzeca, kao i da svoj Zakon o unutrasnjim poslovima smesta uskladi sa Ustavom BiH. Isti je rok, naravno, i za izvrsavanje naloga za hapsenje Haskog tribunala i obustavljanje pozivanja na "lokalne liste ratnih zlocinaca".

DO 15. DECEMBRA ove godine, Ministarski savet i Parlamentarna skupstina BiH treba da usvoje Zakon o drzavljanstvu i pasosima. Vaznost svih starih pasosa BiH istice 1. jula 1998. i nakon toga s njima ce jedino moci da se vrati u zemlju, dok ce za izlazak iz nje biti neophodni novi pasosi. U istom roku Ministarski savet BiH i vlade entiteta treba da se saglase o novim jedinstvenim registarskim tablicama za automobile, buduci da ce stare tablice prestati da vaze 1. jula sledece godine.

DO 20. DECEMBRA... moraju se usvojiti nova zastava i simboli BiH, jer se od istog dana stari vise nece priznavati. Dalje, do istog se datuma mora usvojiti dizajn nove monete i najaviti kalendar njenog uvodjenja u promet. Konacno, 20. decembar je rok i za usvajanje Zakona o stranim investicijama, kao i za uspostavljanje normalnih - nediskriminativnih - formalnosti na svim granicnim prelazima, tj. primenu jedinstvenih carinskih tarifa.

DO 31. DECEMBRA Federacija treba da usvoji zakon o novoj opstinskoj podeli; zatim da se uspostavi Gradsko vece Sarajeva; kao i da se ustanovi Komisija za deminiranje u BiH i Akcioni centri u svakom od entiteta. U istom roku Republika Srpska je duzna da usvoji amandmane na svoj svojinski zakon; kao i da se usvoji stalni Izborni zakon.

31. MART 1998. je rok u kojem pet drzava-sukcesora bivse Jugoslavije treba da postignu sporazum o podeli 8 diplomatskih ili konzularnih predstavnistava SFRJ u inostranstvu, kao i "najmanje 80 odsto zlata i drugih depozita" u bazelskoj Banci za medjunarodna poravnanja. Do istog roka navedene drzave treba da medjusobno omoguce pristup arhivama i drugim dokumentima relevantnim za pitanja sukcesije.

Posebno detaljan kalendar odredjen je za Brcko, sa prvim rokom koji istice vec 14. decembra, do kada treba da se zavrse planovi o kadrovskom sastavu vrha lokalne administracije (predsednik i dva potpredsednika Izvrsnog veca) i policije (sef policije i dva njegova zamenika). Predsednik Republike Srpske u konsultaciji sa medjunarodnim supervizorom treba da do 31. decembra kompletira kadrovski sastav pravosudnih organa, kako bi od istog dana bila u potpunosti uspostavljena multietnicka lokalna izvrsna, policijska i sudska vlast.

U zakljuccima bonskog ministarskog sastanka se ne precizira sta ce se dogoditi ukoliko neke od strana ne izvrse navedene obaveze i ne postuju postavljene rokove, osim sto se, uop"teno, najavljuje produzavanje ekonomskog i politickog pritiska, odnosno uslovljavanje ekonomske pomoci. Kako ce se medjunarodna zajednica braniti od daljih otezanja ili blokiranja mirovnog procesa, u znacajnoj meri ce zavisiti i od ovlascenja s kojima ce, nakon bonskog sastanka, raspolagati njen Visoki predstavnik, Karlos Vestendorp. To pitanje je, barem u nacrta zakljucaka kojim raspolaze briselsko dopisnistvo "Nase Borbe", ostavljeno otvorenim. Kako saznajemo u ovda"njim diplomatskih krugovima, na proslonedeljnom pariskom sastanku politickih direktora zemalja-clanica Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira nije oko toga postignut konsenzus. Najvi"e, kako nam je receno, zbog "oklevanja Rusije" da se saglasi sa znacajnijim jacanjem ovlascenja Visokog predstavnika, a usled bojazni da bi se time "otislo dalje nego sto je to bilo predvidjeno u Dejtonu". Ostaje da se vidi da li ce zapadni sefovi diplomatije, danas i sutra u Bonu, uspeti da otklone takve bojazni svog ruskog kolege.