SPOLJNI ZID AMERICKIH SANKCIJA PREMA SRJ PRODUZEN DO KRAJA 1998. GODINE

Pored poznatih preduslova za povratak u punopravno clanstvo medjunarodne zajednice (Hag, Kosovo, deobni bilans, demokratizacija u Srbiji) iz Vasingtona se sad trazi od Milosevica i neodlozno priznavanje Djukanoviceve pobede na predsednickim izborima u Crnoj Gori

Sobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U Vasingtonu se sa cudjenjem primaju vesti o cudjenju koje je u Beogradu izazvalo odrzavanje svojevrsne medjunarodne blokade koju SAD drze prema SR Jugoslaviji od decembra 1995. "Sta je ucinjeno da se ta blokada ukine?", bilo je prvo (i poslednje) pitanje postavljeno vasem dopisniku u kracim razgovorima vodjenim juce na tu temu.

Povodom proslonedeljne odluke predsednika Klintona da za jos godinu dana produzi tzv. "spoljni zid" medjunarodnih sankcija prema Jugoslaviji, u Vasingtonu je juce objasnjeno da se u ovom slucaju radi o redovnom postupku i jednoj sasvim ocekivanoj odluci, koja ide po odredjenom administrativnom automatizmu, imajuci u vidu cinjenicu da se vlasti u Beogradu i dalje uporno oglusuju o ovdasnji zahtev za ispunjavanje odredjenih uslova neophodnih za uklanjanje ove kaznene mere koja je na snazi od pre dve godine, posle zavrsetka mirovnih pregovora o Bosni i ukidanja ekonomskih sankcija Saveta bezbednosti UN.

Klintonov ukaz o produzenom zamrzavanju na jos godinu dana sve imovine preostale Jugoslavije u SAD dopunjen je, sa drzavne strane, i politickom odlukom o daljem blokiranju ukljucivanja Srbije i Crne Gore u rad Medjunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Ujedinjenih nacija i ostalih medjunarodnih organizacija i institucija. Ta mera, medjutim, nije omedjena nikakvim vremenskim limitom. U obrazlozenju za ovu odluku, u Vasingtonu je zvanicno upozoreno da ce "spoljni zid" sankcija prema Jugoslaviji ostati na snazi sve dok vlasti u Beogradu ne ispune u potpunosti poznate americke zahteve.

To su: saradnja sa Haskim tribunalom za ratne zlocine i ispunjavanje ostalih odredbi iz Dejtonskog mirovnog ugovora o BiH, obezbedjivanje autonomnog statusa i pune ravnopravnosti za albansko stanovnistvo na Kosmetu, zavrsetak deobnog bilansa uz medjusobno priznavanje drzava iz sastava bivse Jugoslavije, sprovodjenje demokratizacije u Srbiji na osnovu preporuka koje je postavila komisija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kao i zvanicno priznavanje rezultata nedavnih predsednickih izbora u Crnoj Gori.

Predsednikov ukaz o zamrzavanju jugoimovine u SAD i ostalim pratecim sankcijama, predstavlja meru koja se po uobicajenom automatizmu obnavlja pocetkom decembra svake godine, ukoliko americka administracija prethodno ne konstatuje da su se u medjuvremenu stekli uslovi za njeno ublazavanje ili potpuno ukidanje. Kako se u Vasingtonu navodi tim povodom, nijedan od tih nagovestaja nije bio registrovan u proteklih godinu dana, dok je u medjuvremenu doslo do osporavanja Djukanoviceve pobede na predsednickim izborima u Crnoj Gori, sto je ucinilo da se sad i to ukljucuje u listu zahteva koji se ispostavljaju Milosevicu u Beogradu kao preduslov za skidanje rampe za povratak SR Jugoslavije u punopravno clanstvo medjunarodne zajednice.