REAGOVANJA NA ODLUKU AMERICKE VLADE DA ZADRZI FINANSIJSKE SANKCIJE PREMA JUGOSLAVIJI

"Produzavanje rigoroznih sankcija je kontraproduktivno i nece doprineti proreformskim snagama", izjavio je potpredsednik savezne vlade Danko Djunic Rojtersu. Ekonomska nestabilnost, potencirana predizbornim finansiranjem birackog tela, mogla bi prerasti u nekontrolisan sunovrat dinara, inflaciju i pad industrijske proizvodnje

Ta odluka istovremeno znaci i novi udar na takozvanu "reformsku struju" u saveznoj i srpskoj vladi, koja je vec u politickoj nemilosti. "To je veoma neprijatna vest. Ucinili smo veoma evidentne pomake u reformama. Produzavanje rigoroznih sankcija je kontraproduktivno i nece doprineti proreformskim snagama", izjavio je potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic Rojtersu. Jedan srpski zvanicnik rekao je istoj agenciji da zemlji nije data nikakva povlastica zbog toga sto su reforme zapocete i da je za njihovo produzenje bilo bolje ici na "sargarepe", a ne na "stapove". "Sa spoljnim zidom sankcija koji se nastavlja, privatizacija i ostale ekonomske i politicke reforme bice ugrozene", rekao je ovaj sagovornik Rojtersu.

Vest je dosla kao sok posle medjunarodne konferencije o "Izazovima i mogucnostima tranzicije u Jugoslaviji", ciji je suorganizator bila i jedna americka vladina organizacija - USAID, sto se smatralo politickim znakom SAD da bi reformski pristup mogao biti nagradjen. Istovremeno jugoslovenskoj javnosti poruceno je da je svako uverenje da "medjunarodna zajednica ne voli Srbe" - stvar jeftine politicke demagogije.

"Ova ekonomija gotovo u potpunosti zavisi od politicara. Poslovni krugovi spremni su da plate svaku cenu samo da zemlja izadje iz izolacije", izjavio je Rojtersu Slobodan Milosavljevic, direktor Centra za makroekonomska i konjukturna istrazivanja. "Politicari misle da je cena izolacije niza nego ona koju bi platili ako bi uslovi za njeno skidanje bili ispunjeni. Ali oni nisu u pravu i nemaju smisla za relanost", dodao je on.

Zostravanje oko pitanja sukcesije i ostro reagovanje jugoslovenske strane na predlog ser Artura Votsa o podeli imovine bivse SFRJ mogli bi biti znak da je na najvisem nivou doneta odluka da u tom domenu nece biti popustanja.

Ova odluka, pogotovu u paru s odlaganjem izjasnjavanja EU o preferencijalima za narednu godinu, mogla bi posredno nepovoljno uticati i na strana ulaganja. "Moramo da budemo veoma oprezni u nastupu na jugoslovenskom trzistu, jer nasi akcionari nisu preterano odusevljeni investiranjem u vasu zemlju", izjavio je "Nasoj Borbi" predstavnik jedne strane kompanije koja ovde pregovara o kupovini preduzeca s vladine posebne liste za privatizaciju.

Ekonomskom politikom za ovu godinu bilo je predvidjeno da se od inostranih priliva ostavri 1,5 milijardi dolara, ali posle ovakve americke odluke, te procene svakako ce morati da budu revidirane nanize. Po proceni dr Pavla Petrovica iz CesMekona, datoj Rojtersu, pod takvim uslovima moze se racunati na rast drustvenog proizvoda od svega pet procenata, prema deset koliko je prvobitno planirano za iducu godinu.

Istovremeno, makroekonomsku stabilnost posebno ugrozenu poteklih meseci predizbornim monetarnim izletima, tesko ce biti odrzati na duzi rok. Novi rast kursa marke na crnom deviznom trzistu, a pogotovo u sticungu, mogao bi izazvati talas inflacije i dogurati marku na sedam dinara do Bozica, kako su prognozirali analiticari Bank Nasional d Pari.

Dr Petrovic upozorio je da bi vladina odluka da nista ne preduzima, verujuci da ce problem biti resen sam od sebe, mogla znaciti ostar pad dinara, nekontrolisanu inflaciju i pad proizvodnje.

"Kontradiktorno je prvo snazno pritisnuti Jugoslaviju da usvoji reforme, a zatim pojacati sankcije i blokirati taj proces", izjavio je dr Jurij Bajec, savetnik Vlade Srbije. "Takva odluka SAD mogla bi obeshrabriti i druge strane investitore".

T. Jakobi