Utorak, 9. decembar 1997.

DANAS NOVI PLENARNI SASTANAK JUGOSUKCESORA U BRISELU

Svi pregovaraci na tvrdoj liniji

Uprkos signalima medjunarodne zajednice da se tvrdoglavost u pregovorima nece tolerisati, svi pregovaraci unapred odbranili novi nacrt Memoranduma

Uoci plenarnog sastanka jugosukcesora, koji danas pocinje u Briselu, a trajace do 11. decembra, prakticno su bacene sve karte na sto - pregovaraci su najavili da se (svako zbog svojih razloga) ne slazu sa novim predlogom medjunarodnog pregovaraca ser Artura Votsa, predstavnici medjunarodne zajednice su nedvosmisleno pokazali da smatraju da je posle pet godina dosta odugovlacenja i da ocekuju neke konkretne rezultate, a clanovi jugoslovenske grupe za sukcesiju su u svojim javnim istupima nagovestili da bitnih promena u domacim stavovima za sada nema.

Bombasto plasirana prica u gotovo svim domacim glasilima, preneta iz mariborskog "Vecera", pokazala se, takodje, kao vatra zapaljena starim ogrevom. Ovaj slovenacki list je, naime, podsetio na konfrontaciju izmedju sefa jugoslovenske delegacije Koste Mihajlovica i potpredsednika Savezne vlade Danka Djunica povodom dalje strategije oko pregovora o sukcesiji. Citiran je Mihajlovic koji kaze da ga "misljenje Savezne vlade uopste ne interesuje" i Djunic koji naglasava da "odugovlacenje nema smisla i da te stvari sto pre treba da se rasciste". Pri tome "Vecer" otvoreno insinuira da u Saveznoj vladi postoji spremnost da se taktika preispita i promeni, a sam sef jugoslovenske delegacije, ako tome stoji na putu, "oduva kao svaka elementarna nepogoda".

Kako "Nasa Borba" saznaje rec je, medjutim, o informaciji iskombinovanoj na starim izjavama (od pre vise od mesec dana) oba aktera, koje su iznete u javnost onda kada je procurela i informacija o verbalnoj ostavci sa kojom je Kosta Mihajlovic pripretio na sednici nadlezne Komisije Savezne vlade, a do koje posle nije doslo. Tada su kao zagovornici mekse opcije bili prepoznati Nebojsa Maljkovic, savezni ministar za odnose sa medjunarodnim organizacijama i Danko Djunic, potpredsednik Savezne vlade, pri cemu je ovaj poslednji javno obrazlozio da smatra da SRJ treba da redizajnira svoje stavove prema sukcesiji, jer dosadasnja strategija nije dala nikakve rezultate, a dosta toga se u medjuvremenu promenilo i u samoj medjunarodnoj zajednici.

Prema nasem izvoru od tada potpredsednik Savezne vlade nije na ovu temu razgovarao sa novinarima, posebno ne sa novinarima mariborskog lista, kao sto se od tada do danas nista nije spektakularno dogodilo. Drugim recima, jugoslovenska delegacija je ocito u Brisel otputovala sa istom koncepcijom, sto potvrdjuju i ucestali intervjui njenih clanova, samog Koste Mihajlovica i dr Oskara Kovaca, koji su upravo ovih dana pokazali prema stampi neuobicajenu otvorenost. Do sada se uglavnom o ovoj temi najmanje moglo cuti i saznati iz jugoslovenskog pregovarackog tima.

U jednom od poslednjih takvih istupa dr Oskar Kovac tvrdi da ce Jugoslavija nastaviti da daje konstruktivne predloge, nadajuci se da ce drugi ucesnici u pregovorima, ako sami budu vodili racuna o svojim dugorocnim interesima, to prihvatiti.

Ciji su interesi zaista ugrozeni samo je jedna od dilema uoci briselskog skupa. Zasigurno nije slucajno sto je upravo sada obelodanjeno da je visoki predstavnik medjunarodne zajednice Karlos Vestendorp jos pre mesec i po dana uputio pismo sefu jugoslovenske diplomatije Milanu Milutinovicu i da je nezadovoljan sto je to ostalo bez ikakve reakcije. Vestendorp je predlozio da SRJ prihvati podelu zlatnih rezervi bivse SFRJ i da ostale cetiri drzave naslede najmanje osam ambasada u inostranstvu. Udica je trebalo da bude to sto bi od preko 600 miliona dolara, pohranjenih u Banci za medjunarodna poravnanja u Bazelu, SRJ trebalo da pripadne najvise, odnosno preko 200 miliona dolara.

Da se jugoslovenska strana nije bas upecala na ovakvu ponudu govori pisanje dr Oskara Kovaca u "Blicu" - "Trazi se podela (pre utvrdjivanja ostavinske mase) imovine SFRJ u inostranstvu (ambasade), zlatnih i deviznih rezervi. Ova imovina, medjutim, jedino je podobna za likvidaciju medjusobnih salda bivsih republika SFRJ. Ako bi se ovaj deo imovine unapred podelio nezavisno od medjusobnih salda drzava, ceo proces bi se na tome zavrsio, a drzave sa potraznim saldom po celini imovine SFRJ nikada ne bi mogle da naplate svoja potrazivanja".

Iz medjunarodne zajednice je prosledjen jos jedan bitan signal koji je verovatno trebalo da utice na ponasanje svih pregovaraca u Briselu. Upozorenje glasi, ako se ovog puta ne postigne globalni sporazum, rok za popravni ispit bi mogao da bude 31. mart naredne godine, ali bi se do tada morale sporazumno podeliti ambasade, zlato i arhivi, posle cega ce medjunarodna zajednica videti koje ce poteze povuci. Koliko ce to imati uticaja na same pregovore u Briselu, videce se, ali kako je ovakvu parcijalnu raspodelu citirao kao nuznu i sef slovenackog pregovarackog tima Miran Mejak, upravo takav scenario bi mogao da odgovara drugim jugosukcesorima. Odnosno, jugoslovenska strana bi mogla da ostane "neshvaceni moralni pobednik", u ulozi Kalimera, poznatog lika iz crtaca, koji je stalno ponavljao - to je nepravda.

Bojana Jager

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /