IZBORI NA KOSOVU U NAPETOJ ATMOSFERI

Od 1990. Albanci bojkotovali tri puta savezne, cetiri puta republicke, a tri puta nisu izasli na predsednicke izbore

Ponovljeni predsednicki izbori na Kosovu protekli su u znaku apsolutnog albanskog bojkota kao i veoma slabog odziva biraca iz srpsko-crnogorskog bloka. Danasnji albanski bojkot predstavlja nastavak visegodisnje prakse koja traje od ukidanja kosovske autonomije i kojom Albanci demonstriraju nepriznavanje politickog zivota u Srbiji i vernost opciji nezavisnog Kosova. Od 1990. godine Albanci su u tri navrata bojkotovali savezne a u cetiri navrata republicke izbore. U istom periodu tri puta nisu izasli na biralista ni za izbor predsednika Srbije.

Komentarisuci albansku apstinenciju sa danasnjih izbora potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani ocenjuje da nije u pitanju samo tehnicki bojkot kako se to cesto u siroj javnosti tumaci.

"Od 1990. godine i referenduma o samostalnom i nezavisnom Kosovu Albanci izbore u Srbiji ne smatraju svojim. Od tada Srbija nije uspela da ubedi, ni jedan postotak od ukupnog broja Albanaca da izadju na bilo koji od dosadasnjih izbora sto je izraz visoke nacionalne svesti Albanaca i njihove principijelne resenosti i svesti da bi izlaskom na izbore "legaliovali" status koji im je Srbija nametnula na Kosovu kao i srpske pretenzije prema Kosovu. Mislim da svaki od albanskih bojkota izbora u Srbiji ima snagu novog referenduma i novog izjasnjavanja za samostalno i nezavisno Kosovo - kaze Agani.

Uprkos bojkotu vecinskog stanovnistva biracka mesta otvorena su sirom Kosova. Prema tvrdnjama lokalnih srpskih izvora iz Srbice biracka mesta na teritoriji ove opstine danas, na sugestiju iz Beograda nisu otvorena u 15 sela i naselja u kojima je nedavno doslo do teskih incidenata, cime je rezim po prvi put, mada indirektno, priznao da ne kontrolise jedan deo teritorije Kosova. Prema informacijama sa terena u prepodnevnom delu dana evidentan je veoma mali odziv i biraca srpske i crnogorske nacionalnosti.

I. H.