PODELJENA MISLJENJA U SAD O ZREBU U MARSEJU

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Ima onih koji ovde i ovako razmisljaju: ako vec imamo zenskog prvaka sveta u tom njihovom fudbalu i ako imamo bazu kojoj niko od njih ne moze da se priblizi (sa preko tri miliona registrovanih igraca mladjih od 18 godina, angazovanih u organizovanim skolskim takmicenjima) - zasto Amerika ne bi mogla da stigne na taj svetski vrh i u seniorskoj konkurenciji? Sad je, kazu oni, za to naisla prava prilika: SAD su u Italiji 1990 bile eliminisane u predtakmicenju, na svom terenu, 1994, probile su se vec u cetvrtfinale - sta nas sprecava da iduceg leta u Francuskoj odemo jos dalje, mozda i do titule? Po cemu su oni tamo toliko bolji od nas?!

Ova misljenja vredna su pominjanja vise kao kuriozitet i kao vrlo tipicna ilustracija mentalnog sklopa onog sto bi se moglo nazvati obicnim Amerikancem. Istini za volju, medjutim, prognoze ove vrste (u stilu “velesila u svemu, pa i u fudbalu"), najredje su se cule u anketi koju je kablovska TV mreza napravila posle zrebanja u Marseju. Jer, oni koji se nesto bolje razumeju u ovdasnji soker i medjunarodni fudbal bili su, u ovom izjasnjavanju vrlo, vrlo uzdrzani. Odnosno, vrlo malo saglasni sa saveznim selektorom Stivom Sempsonom, koji je u prvom proslonedeljnom marsejskom reagovanju ispalio prognozu da ce se u osminu finala Svetskog sampionata '98. iz “F" grupe plasirati Nemacka i SAD i to sa vrlo jednostavnom racunicom - remi u prvoj utakmici sa Nemackom, pobeda protiv autsajdera iz Irana i na kraju utakmica odluke protiv Jugoslovena, koja se, jednostavno, “ne sme izgubiti" da bi se proslo u drugo kolo.

“Realno je da udjemo u osminu finala, a nadam se i cetvrtfinalu" - izjasnio se Sempson tom prilikom, zaustavljajuci se tu od daljeg prognoziranja sta ce on i njegovi napraviti potom dalje u polufinalu i finalu...

I u engleskom jeziku postoji ona izreka “sto je babi milo, to joj se i snilo", ali sad ovde necemo na tu temu - ima nadleznih u Fudbalskoj federaciji SAD koji su proteklih dana osetili potrebu da na to odmah i vrlo konkretno podsete svog saveznog kapitena (prilicno razgoropadjenog odkako je sacuvao svoju selektorsku glavu osvajanjem drugog mesta za SAD u kvalifikacionoj grupi KONKAKAF - iza Meksika, a ispred takvih sokerskih dzinova kao sto su Jamajka, Kostarika i Kanada). U svakom slucaju, nasuprot ovom isforsiranom selektorovom optimizmu, nalazi se vecina ovdasnjih novinskih izvestaca iz Marseja. U vasingtonskom “Tajmsu" pojavila se cak i konstatacija da je Amerikancima proslog cetvrtka zapao “najgori moguci zreb na svetu" imajuci u vidu da ih na pocetku francuskog puta ocekuju trostruki svetski sampioni iz Nemacke i “Irana i Jugoslavije, posebno motivisane da protiv SAD naplate ovom prilikom i neke zaostale politicke racune iz blize i dalje proslosti".

“Na papiru, favoriti u nasoj grupi su Nemacka i Jugoslavija. Fudbal se, medjutim, ne igra na papiru, nego na terenu, a nema Svetskog prvenstva na kome neko od autsajdera nije pokvario racun nekom od neprikosnovenih favorita. Zasto to ne bi bila Amerika, na sampionatu u Francuskoj?! Imamo tim koji je ucestvovao na dva poslednja Svetska kupa, a ne bi trebalo ni zaboraviti da nasu igru nose fudbaleri koji su stekli zavidno medjunarodno iskustvo igrajuci u zapadnoevropskim ligama. Prema tome, sve je moguce i ide nam u prilog to sto nas ne svrstavaju medju favorite" - oglasio se tim povodom predsednik nacionalne federacije Alen Rotenberg, demonstrirajuci u slici i reci (“Najteze ce nam, zapravo, biti protiv Irana, to je utakmica koju cemo apsolutno morati da dobijemo, ukoliko racunamo na ikakav ozbiljniji plasman") kako se vodi ozbiljna predmondijalska kampanja.

Rotenbergova prica o solidnom medjunarodnom iskustvu nosilaca igre americkog nacionalnog tima, inace, uopste nije bez osnova. Reprezentaciju koju ce Sempson voditi u Francuskoj, prakticno je pre osam godina formirao Bora Milutinovic, postavio je na noge i uveo je u cetvrtfinale proslog prvenstva sveta. Od 1994. naovamo taj tim je uglavnom tavorio na svetskoj sceni, dok su njegovi glavni igraci zaradjivali za zivot u Evropi - a zatim, od pre dve sezone, u ovdasnjoj obnovljenoj nacionalnoj ligi. Od Sempsonovih “stranaca" cak 11 njih igralo je ili jos uvek igraju u Nemackoj, a jos oko pola tuceta angazovano je u Engleskoj, Skotskoj, Belgiji i Italiji. Za kraj ove price, evo i jedne informacije za koju bi mogli da budu zainteresovani Santrac i njegovi saradnici. U okviru priprema za Francusku, Amerikanci su vec zakazali sledece pripremne utakmice: 21. februara u Majamiju protiv Holandije, 25. februara u Briselu protiv Belgije, 25. marta u Vasingtonu protiv Engleske, 30. maja u NJu Dzersiju protiv Skotske i 3. juna protiv Velsa u Kardifu.