PODELJENA MISLJENJA U SAD O ZREBU U MARSEJU
Amerikanci veruju u svoje legionare
Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona
Ima onih koji ovde i ovako razmisljaju: ako vec imamo zenskog prvaka sveta u tom njihovom fudbalu i ako imamo
bazu kojoj niko od njih ne moze da se priblizi (sa preko tri miliona registrovanih igraca mladjih od 18 godina,
angazovanih u organizovanim skolskim takmicenjima) - zasto Amerika ne bi mogla da stigne na taj svetski vrh i u
seniorskoj konkurenciji? Sad je, kazu oni, za to naisla prava prilika: SAD su u Italiji 1990 bile eliminisane u
predtakmicenju, na svom terenu, 1994, probile su se vec u cetvrtfinale - sta nas sprecava da iduceg leta u Francuskoj
odemo jos dalje, mozda i do titule? Po cemu su oni tamo toliko bolji od nas?!
Ova misljenja vredna su pominjanja vise kao kuriozitet i kao vrlo tipicna ilustracija mentalnog sklopa onog sto bi se
moglo nazvati obicnim Amerikancem. Istini za volju, medjutim, prognoze ove vrste (u stilu “velesila u svemu, pa i u
fudbalu"), najredje su se cule u anketi koju je kablovska TV mreza napravila posle zrebanja u Marseju. Jer, oni koji se
nesto bolje razumeju u ovdasnji soker i medjunarodni fudbal bili su, u ovom izjasnjavanju vrlo, vrlo uzdrzani. Odnosno,
vrlo malo saglasni sa saveznim selektorom Stivom Sempsonom, koji je u prvom proslonedeljnom marsejskom
reagovanju ispalio prognozu da ce se u osminu finala Svetskog sampionata '98. iz “F" grupe plasirati Nemacka i SAD i
to sa vrlo jednostavnom racunicom - remi u prvoj utakmici sa Nemackom, pobeda protiv autsajdera iz Irana i na kraju
utakmica odluke protiv Jugoslovena, koja se, jednostavno, “ne sme izgubiti" da bi se proslo u drugo kolo.
“Realno je da udjemo u osminu finala, a nadam se i cetvrtfinalu" - izjasnio se Sempson tom prilikom, zaustavljajuci se
tu od daljeg prognoziranja sta ce on i njegovi napraviti potom dalje u polufinalu i finalu...
I u engleskom jeziku postoji ona izreka “sto je babi milo, to joj se i snilo", ali sad ovde necemo na tu temu - ima
nadleznih u Fudbalskoj federaciji SAD koji su proteklih dana osetili potrebu da na to odmah i vrlo konkretno podsete
svog saveznog kapitena (prilicno razgoropadjenog odkako je sacuvao svoju selektorsku glavu osvajanjem drugog mesta
za SAD u kvalifikacionoj grupi KONKAKAF - iza Meksika, a ispred takvih sokerskih dzinova kao sto su Jamajka,
Kostarika i Kanada). U svakom slucaju, nasuprot ovom isforsiranom selektorovom optimizmu, nalazi se vecina
ovdasnjih novinskih izvestaca iz Marseja. U vasingtonskom “Tajmsu" pojavila se cak i konstatacija da je
Amerikancima proslog cetvrtka zapao “najgori moguci zreb na svetu" imajuci u vidu da ih na pocetku francuskog puta
ocekuju trostruki svetski sampioni iz Nemacke i “Irana i Jugoslavije, posebno motivisane da protiv SAD naplate ovom
prilikom i neke zaostale politicke racune iz blize i dalje proslosti".
“Na papiru, favoriti u nasoj grupi su Nemacka i Jugoslavija. Fudbal se, medjutim, ne igra na papiru, nego na terenu, a
nema Svetskog prvenstva na kome neko od autsajdera nije pokvario racun nekom od neprikosnovenih favorita. Zasto to
ne bi bila Amerika, na sampionatu u Francuskoj?! Imamo tim koji je ucestvovao na dva poslednja Svetska kupa, a ne bi
trebalo ni zaboraviti da nasu igru nose fudbaleri koji su stekli zavidno medjunarodno iskustvo igrajuci u
zapadnoevropskim ligama. Prema tome, sve je moguce i ide nam u prilog to sto nas ne svrstavaju medju favorite" -
oglasio se tim povodom predsednik nacionalne federacije Alen Rotenberg, demonstrirajuci u slici i reci (“Najteze ce
nam, zapravo, biti protiv Irana, to je utakmica koju cemo apsolutno morati da dobijemo, ukoliko racunamo na ikakav
ozbiljniji plasman") kako se vodi ozbiljna predmondijalska kampanja.
Rotenbergova prica o solidnom medjunarodnom iskustvu nosilaca igre americkog nacionalnog tima, inace, uopste nije
bez osnova. Reprezentaciju koju ce Sempson voditi u Francuskoj, prakticno je pre osam godina formirao Bora
Milutinovic, postavio je na noge i uveo je u cetvrtfinale proslog prvenstva sveta. Od 1994. naovamo taj tim je
uglavnom tavorio na svetskoj sceni, dok su njegovi glavni igraci zaradjivali za zivot u Evropi - a zatim, od pre dve
sezone, u ovdasnjoj obnovljenoj nacionalnoj ligi. Od Sempsonovih “stranaca" cak 11 njih igralo je ili jos uvek igraju u
Nemackoj, a jos oko pola tuceta angazovano je u Engleskoj, Skotskoj, Belgiji i Italiji.
Za kraj ove price, evo i jedne informacije za koju bi mogli da budu zainteresovani Santrac i njegovi saradnici. U okviru
priprema za Francusku, Amerikanci su vec zakazali sledece pripremne utakmice: 21. februara u Majamiju protiv
Holandije, 25. februara u Briselu protiv Belgije, 25. marta u Vasingtonu protiv Engleske, 30. maja u NJu Dzersiju protiv
Skotske i 3. juna protiv Velsa u Kardifu.
STEJT DIPARTMENT O UTAKMICI S IRANOM
Vera u soker diplomatiju
Podsecajuci na “ping-pong diplomatiju", koja je svojevremeno otvorila prolaz obnavljanju medjudrzavnih odnosa s
Kinom, americka administracija - u saopstenju koje je bilo sasvim neuobicajeno za konferencije za stampu u Stejt
Dipartmentu - cestitala je fudbalerima Irana plasman u zavrsna takmicenja Svetskog kupa i izrazila nadanja da ce susret
dve reprezentacije (21. juna) “pozitivno uticati" na inace nepostojece zvanicne odnose izmedju dve zemlje.
“Ako ovaj fudbalski mec bude predstavljao znak nase sposobnosti da jedni s drugima makar u ovoj jednoj oblasti
poslujemo na civilizovan i pozitivan nacin, onda ce to predstavljati nesto cemu ce moci da se aplaudira", izjavio je tim
povodom predstavnik za stampu americke vlade Dzim Foli, naglasavajuci da mondijalska utakmica s Iranom predstavlja
medjunarodnu sportsku obavezu koju ce SAD ispuniti", ali i upozoravajuci da svaki zvanicni dijalog mora da ima za
temu politiku vlade iz Teherana, koja se u Vasingtonu ocenjuje kao opasna i neprihvatljiva.
Prenoseci medjunarodna reagovanja na zreb iz Marseja, americki mediji posebno su registrovali izjavu iz Teherana
ajatole Ahmada Janatija, koji je u petak - tokom redovne molitve - objasnio da plasman Irana u zavrsnicu Svetskog
fudbalskog prvenstva '98. predstavlja pobedu islama nad neprijateljima sa Zapada". Janati tom prilikom - koliko se
moglo videti i cuti na TV snimku iz Teherana - nije objasnio koji su to “oni" koje je Iran pobedio golovima svojih
fudbalskih reprezentativaca, ali se to dalo zakljuciti iz reagovanja vernika kojima se on obracao.
“Smrt Americi! Smrt Izraelu!" - culi su se tom prilikom povici mase kao jedini odgovor s ajatoline poruke s
predikaonice. Povici koji od 1978. i poznate krize s americkim taocima, dolaze kao jedina poruka Teherana
Vasingtonu.
|
|