DROGA U SKOLSKOM DVORISTU

Gotovo kao po pravilu, u pitanju su deca vidjenijih i bogatijih roditelja, tvrdi dr Laza Kolasinac, neuropsihijatar i neurofiziolog prizrenskog Zdravstvenog centra

Droga i opojna sredstva u prizrenskom kraju poznati su odavno. Vecina starijih zena, kako po selima tako i u gradskim sredinama, i danas pricaju kako su svojim bebama davali "hases" kada mnogo placu. Nakon uzete doze deca bi spavala i po nekoliko dana ne ometajucu na taj nacin svoje majke u kucnim poslovima. Bilo je slucajeva da se pojedina deca nisu vise nikada "probudila". Takvih slucajeva ima i danas. Rec je o muskatnim orascicima koji se daju deci radi "zagrevanja stomaka". U pitanju je jedna vrsta nepreradjene droge. Svakako daleko opasnija je ona "prava" droga koja narocito medju mladjim Prizrencima, na zalost, dobija sve vecu popularnost. Najcesce je u opticaju heroin, koka, marihuana, razne sinteticke droge a mnogi od lekara traze da im na recept prepisu "metadon" kada ih uhvati kriza. Upravo iz tog razloga u poslednje vreme ucestala su obijanja apoteka radi nabavke "metadona".

Interesujuci se ovih dana o zastupljenosti narkomana medju skolskom decom obisli smo vecina srednjih skola. Pedagozi u ekonomskoj, tehnickoj, muzickoj skoli i gimnaziji rekli su nam da u njihovim skolama nema takvih slucajeva u poslednjih nekoliko godina. Slicno nam je receno i u nekoliko osnovnih skola u gradu i Centru za socijalni rad. Obisli smo i studente Vise pedagoske skole na labanskom nastavnom jeziku koje smo zatekli u dvema dzamijama u Prizrenu u pauzi izmedju predavanja. Na ovu temu ucenici i studenti nece da razgovaraju uz konstataciju da oni do sada nisu imali takvo iskustvo i da oni ne znaju nikoga ko se drogira. Culi su, medjutim, da u gradu veci broj mladih koristi opojna sredstva po kaficima. U nekoliko kafica, verovatno bojeci se da se upravo njihov lokal ne procuje po tome da se koristi droga, kazu da "oni o tome nemaju pojma".

- Pre sest ili sedam godina imali smo slucaj da je nekolicini nasih ucenika u kaficu "Plava laguna", koji je ubrzo nakon toga zatvoren, u sok sipana opojna sredsta. Na vreme smo obavesteni i osujetili da se ta negativna pojava siri medju ucenicima. Tadasnji ucenici, sada odrasli ljudi, cesto dolaze i zahvaljuju nam se sto smo ih, kako kazu, otrgli iz kandzi zla. Mislim da se ovom problemu u gradu ne posvecuje duzna paznja. Svake godine nadlezni iz Higijenskog zavoda obilaze srednje skole i prikazuju film o posledicama koriscenja narkotika. Taj film je, medjutim, mnogo star. Mora se ovom problemu prici daleko ozbiljnije ako ne zelimo da ova pojava dobije mnogo ozbiljnije posledice - rekla nam je Violeta Zdravkovic, pedagog u medicinskoj skoli. U ovoj skoli na veoma istaknutom mestu stoji natpis "Droga ne" i u najkracem objasnjene negativne posledice ukoliko se ona koristi.

Uz molbu da ostane anoniman, profesor jedne ovdasnje skole rekao nam je da jer on pre nekoliko godina zbog toga sto je prijavio ucenika koji se drogira umalo dobio otkaz. Zato sada "nisa ne vidim i nista ne znam".

Dr Djeljadin Idrizi, specijalista neuropsihijatrije i nacelnik neuropsihijatrijskog odeljenja Zdravstvenog centra u Prizrenu rekao nam je da je narkomanija dosta zastupljena. Najveci broj su adolescenti, mladi od 15-20 godina, ali se ta granica pomera. Kod njega je, kaze on, na tretman dolazilo njih tridesetak. Ne traze da se lece nego samo da im na recept prepisemo "metadon" kada ih uhvati apstinencijalna kriza.

- Licno sam intervenisao u desetak slucajeva i po privatnim kucama na poziv njihove rodbine. U poslednje vreme, uocljiva je pojava da se medju povratnicima, uglavnom Albancima, koji su kao azilanti boravili u insotranstvu pojavljuje veci broj narkomana. Oni su tu bolest zavisnosti "zaradili" boraveci u inostranstvu. Kod nas na odeljenju do sada je od preterane doze narkotika umrlo petoro narkomana - rekao nam je dr Idrizi.

- Posto mi ovde nemamo uslova za lecenje narkomana, jer najosnovnije nemamo ni resetke na prozorima a o ostalom da i ne govorimo, pacijente saljemo u Beograd. Medju njima bilo je onih koji vise nisu okusili drogu, ali ima i takvih koji su ponovo zavisni od narkotika. Ja sam prosle godine u klubu VJ drzala veoma poseceno predavanje mladima na ovu temu. Po mojim saznanjima, a do tih podataka dosla sam iz vrlo pouzdanih izvora, u prizrenskom kraju ima oko dve hiljade narkomana a mozda i vise. Gotovo kao po nekom pravilu i u 99 odsto slucajeva deca vidjenijih i bogatijih roditelja zavisnici su od opojnih droga. Imala sam slucajeve da su njih petoro umrli od preterane doze ovde na nasem odeljenju - rekla nam je dr Lela Kolasinac, neuropsihijatar i neurofiziolog Zdravstvenog centra Prizren.

- U poslednje vreme jedan broj prizrenskih narkomana pokusao je da se izleci putovanjem u Rusiju. U blizini Moskve postoji jedna vojna bolnica u kojoj dr Zobin vrsi operaciju odredjene vene na glavi. Na taj nacin izbegava se fizicka ali ne i psihicka zavisnost. Za tu operaciju valja izdvojiti pet hiljada maraka. Pokazalo se, medjutim, da je jedan broj onih koji su operisani na taj nacin poceli da piju alkohol - rekao nam je dr Suljen Vranica, specijalista neuropsihijatrije:

Medju jugoslovenskim dilerima vlada uverenje da ce oni kad-tad biti uhvaceni. Voleli bi, medjutim, da im se to desi u Jugoslaviji posto je kaznena politika ovde veoma blaga. Trebalo bi je svakako poostriti. Dileri dobro znaju da se za takve prestupe u Pakistanu ili Avganistanu, na primer, skida glava.

E. Mustafi