BANKE PONOVO U VELIKIM MINUSIMA

Novac se u berzanskom i vanberzanskom trgovanju plasira na rokove od sedam do 15 dana, a kamata porasla na 7 do 7,5 odsto, jer investitori kalkulisu sa njenim daljim rastom

Ono sto je u poslednje dve nedelje vidno - da se povecava nestasica novca - pokazuju i ziro-racuni banaka. U petak se, na primer, na njima nalazilo 289 miliona dinara, ali su istovremeno minusi bili ogromni i iznosili su 148 miliona dinara. Tako visoke minuse banke nisu odavno imale i oni predstavljaju u stvari jednu solidnu sivu emisiju, a pitanje, trenutno bez odgovora, glasi - za sta je ona napravljena. Ono sto se moze samo nagadjati je veza sa minulim izborima i potreba za povecanim isplatama ovih dana. Ima, doduse, i onih koji ovu "pojavu" vezuju za nedavnu izjavu jednog poznatog bankara, da ce se uskoro smanjiti broj poslovnih banaka. Po tim izvorima nije uopste tesko naterati neku banku u minus, dovoljno je da centralna banka propusti veci broj akceptnih naloga.

Na Berzi i na ukupnom finansijskom trzitu belezi se pad prometa. Tako je, na primer, na beogradskom Trzistu novca i hartija od vrednosti u novembru, u odnosu na prethodni mesec, promet ziralnog novca bio manji za 25 miliona dinara, a hartija od vrednosti za 19,2 miliona dinara. Na Berzi, koja je posle potresa sa komercijalnim zapisima "Ineks-Intereksporta", privremeno prekinula trgovinu sa hartijama od vrednosti preko svoje liste, da bi rascistila odnose sa vanberzanskim prometom, prva kompanija - "Dinara" - vracena je na listing Berze. U narednih nedelju dana ocekuje se da ce sukcesivno na listu biti vraceno jos desetak preduzeca, koja to budu trazila, ukoliko ispune kriterijume i prihvate da ubuduce trguju iskljucivo preko Berze i pod njenom kontrolom. Poslednji dani pokazuju da se ponovo povecavaju kamatne stope. Mesecne kamate na Berzi dostigle su sedam odsto, a u trgovini van nje one iznose 7,5 odsto. Novac se plasira kratkorocno, na rokove od sedam do 15 dana, a primetno je i da se poslovi pre svega obnavljaju, odnosno placa se kamata, a rokovi produzavaju. Poznavaoci to tumace upravo neizvesnoscu oko daljeg kretanja kamatnih stopa, jer investitori koji kalkulisu sa njihovim eventualnim daljim rastom, nisu spremni da vezu svoje pare na duze vreme, po istim kamatama, vec na ovaj nacin omogucavaju njihovu korekciju u hodu.

Povecanje kamatnih stopa vezuje se za nezadovoljenu traznju za novcem, ali isto tako i za puzajuci rast deviznog kursa. Na planu novca situacija dosta podseca na onu - kako stegnuti i popustiti u isto vreme. Prema nezvanicnim podacima, pocetkom decembra novcana masa je presla 10 milijardi dinara, sto je granica koja, prema nekim ekonomistima, odgovara ovogodisnjem ocekivanom rastu drustvenog proizvoda. Medjutim, nevolja je u tome sto je ta granica dostignuta mesec dana ranije.

Centralna banka je sa jedne strane povlacila novac preko deviznih transakcija, a sa druge strane on se emituje i to ne samo preko bankarskih minusa. Recimo, Republicki fond za razvoj omogucio je novu novcanu emisiju na osnovu svojih deviznih hartija od vrednosti, koje dospevaju iduce godine. Na taj nacin, tvrde neki ekonomisti, NBJ je delimicno sputana da ozbiljnije brani poljuljani kurs dinara na paralelnom deviznom trzistu. Ujedno, prema izjavama privrednika mnogi od njih poslednjih dana nisu u stanju da dodju do deviza na deviznom trzistu iz cega se moze izvuci zakljucak da povecanu kolicinu novca ne prate sinhronizovane intervencije centralne banke na regularnom trzistu deviza.

B. Jager

Subotica	4,3 - 4,7

Novi Sad	4,5 - 4,7

Podgorica	4,5 - 4,7

Nis		4,4 - 4,6

Novi Pazar	4,5 - 4,6

Beograd	4,6 - 4,7/4,8

Sticovani	4,6