Ponedeljak, 8. decembar 1997.

IZVESTAJ CESIDA O PARLAMENTARNIM IZBORIMA U SRBIJI

Drasticne posledice izborne geografije

Favorizovane velike stranke. Nejednaki izborni uslovi po izbornim jedinicama. U Beogradu skolski primer cepanja birackog tela

"Pocepano" biracko telo:
Ostaci kampanje u Beogradu
FOTO: D. Milosevic

Poslednji izbori u Srbiji nisu bili posteni jer su postojale brojne manjkavosti u svim fazama izbornog procesa, a posledice promene Zakona o izboru narodnih poslanika su dramaticne, zakljucak je analiticara Centra za slobodne izbore i demokratiju, prve domace organizacije za pracenje izbornog procesa.

Kao jedan od najdrasticnijih primera koji ilustruju tu tvrdnju, u izvestaju CeSID-a, se navodi podatak da stranci Socijaldemokratija koja je osvojila sto hiljada glasova nije pripao ni jedan mandat dok je Demokratska koalicija Presevo - Bujanovac sa 14 179 glasova dobila jedno poslanicko mesto. Stoga je prema proracunima te organizacije, na primer Demokratska stranka, kojoj je 1993. godine sa 497.582 glasa u devet izbornih jedinica pripalo 29 mandata u republickoj skupstini imala male izglede da pod novim okolnostima udje u parlament.

Novom izbornom geografijom, prema recima Slobodanke Nedovic, izvrsnog direktora CeSID-a, favorizuju se velike stranke sa razradjenom infrastrukturom. Politicke organizacije, koje su u principu male, a cije je biracko telo koncentrisano u jednoj birackoj jedinici (kao sto je slucaj sa Listom za Sandzak), takodje imaju vece sanse da udju u parlament nego stranke ciji su biraci ravnomerno rasporedjeni po celoj Srbiji.

Procentualni odnos izmedju broja osvojenih glasova i poslanickih mandata nije isti za sve izborne jedinice i po ocenama CeSID-a ukazuje na nejednake izborne uslove za svaku jedinicu. Na nivou cele Srbije, za jedan mandat u proseku je bilo potrebno 28.761 glas u odnosu na celo biracko telo.

U Izbornoj jedinici Zrenjanin u kojoj se bira 11 poslanika, za jedan mandat trebalo je 30.812 glasova, dok je u IJ Vrbas koja delegira sest poslanika, za svako mesto u parlamentu bilo potrebno 26.556 glasova. CeSID podseca da je upravo granica izmedju te dve izborne jedinice pomerena novim izbornim zakonom - Vrbas je smanjen dok je Zrenjanin uvecan.

Nesrazmera izmedju izbornih jedinica postoji i u odnosu izmedju broja biraca i broja poslanika. IJ Vozdovac, na primer sa ukupno 332 159 upisanih biraca daje 11 poslanika, dok IJ Novi Beograd koja ima manje biraca (331.633) daje jednog poslanika vise.

"Disproporcije i odstupanja od opsteg proseka broja biraca na koji se bira jedan poslanik, bilo je moguce otkloniti ne samo pomeranjem granica i izjednacavanjem izbornih jedinica vec i povecanjem odnosno smanjivanjem broja poslanika koji se bira u svakoj IJ," zakljucuje se u Izvestaju.

Najjeftiniji mandat na Kosovu

Socijalisti i radikali su vise od pola svojih mandata osvojili na Kosovu i u Vojvodini gde su u parlament prolazili sa manje od 15 hiljada glasova po poslaniku. Srpski pokret obnove je u pokrajinama osvojio 27 procenata mandata sa manje od 15 hiljada glasova po mandatu. Na Kosovu je, inace, zbog neizlaska Albanaca na izbore, za osvajanje jednog poslanickog mesta u proseku bilo dovoljno oko pet hiljada glasova. Iako je, naprimer, koalicija "Vojvodina" osvojila 112.215 glasova, sto je za hiljadu vise od broja glasaca koalcije SPS - JUL - ND na Kosovu, pripalo joj je svega cetiri mesta u parlamentu dok je levi blok dobio 24 kosovska mandata.

"To ukazuje na odstupanje od nacela proporcionalnosti, odnosno principa po kome je za proporcionalne izborne sisteme bitno obelezje uspostavljanje srazmere izmedju procentualnog udela u glasovima i udela u mandatima," zakljucuje se u Izvestaju.

Zapazeno je da se u manjim izbornim jedinicama istice veci broj kandidatskih lista nego u velikim IJ sto umanjuje sanse malih politickih stranaka ili koalicija. Tako se u IJ Subotica za sest poslanickih mesta borilo cak 18 izbornih lista, dok je u IJ Pec za 14 mandata - listu podnelo pet stranackih organizacija. Najvise malih izbornih jedinica, inace imala je Vojvodina, dok su na Kosovu locirane velike IJ.

Gradsko jezgro Beograda podeljeno je u cetiri dela (izborne jedinice) pri cemu je svakom prikljucena ruralna okolina, sto je prema ocenama CeSID-a skolski primer cepanja birackog tela. "To defavorizuje demokratsko-liberalne politicke grupacije za koje glasaju urbane sredine, a favorizuje ruralne stranke kojima je ruralno stanovnistvo naklonjenije," kaze se u Izvestaju.

Za osvajanje jednog poslanickog mandata u odnosu na broj vazecih listica, bilo je potrebno u proseku 15.863 glasa. Koaliciji SPS - JUL - ND, medjutim, bilo je dovoljno u proseku za jedan mandat 12.868 glasova, dok je koaliciji koju je predvodila Demokratska alternativa bilo potrebno cak 60.855 glasova. Jedan mandat SRS je "vredeo" u proseku 14.144 glasa, SPO - 17.627, koalicije "Vojvodina" - 28.054, SVM - 12.740, Liste za Sandzak - 16.495 i koalcije Presevo- Bujanovac - 14.179.

U krsenju nacela ravnopravnog predstavljanja stranaka i kandidata, kako zakljucuje CeSID, prednjacila su glasila pod kontrolom vlasti - RTS i "Politika" "koja su pokazala krajnju pristrasnost u korist vladajuce koalicije". To se ogleda u "zastupljenosti stranaka, nacinu predstavljanja i kvalitetu priloga o njihovoj aktivnosti". "Glasila za koja se smatra da su 'naklonjena opoziciji' ("Nasa Borba", "Blic", Studio B) svoju naklonost su iskazivala postujuci principe demokratske kulture i ne prelazeci granice dobrog ukusa", kaze se u Izvestaju.

Izabela Kisic

Prekrsaji za ponistavanje glasanja

Vecina prekrsaja tokom samog glasanja, prema ocenama Slobodanke Nedovic, dovoljni su da se njima ponisti glasanje. "To je, medjutim, ucinjeno na neznatno malom broju mesta", kaze ona.

Kao najcesci tipove tih nepravilnosti u Izvestaju se navode propusti u birackim spiskovima, neodgovarajuci broj glasackih listica, povrede tajnosti glasanja, glasanje za drugoga, izborna propaganda na birackim mestima, nezakonito ponasanje clanova birackih odbora, neotvaranje nekih glasackih mesta na dan glasanja.

CeSID upozorava na velike mogucnosti manipulacije pri unosenju glasova u kompjuter jer ono nije podvrgnuto kontroli birackih odbora. Operateru je, naime, dozvoljeno da ispravi pogresno unet podatak, ali se takve izmene ne registruju automatski u bazi podataka.

Ozbiljan problem, prema ocenama CeSID-a je i prenos izbornog materijala od birackog mesta do izborne komisije. Republicka izborna komisija je, bez zakonskih osnova, propisala Uputstvo po kome se izborni materijal predaje "predstavnicima izbornih komisija koji ih cekaju u opstinama. Time se fakticki otklanja visestranacka kontrola izbornog materijala i to je period kada se ne zna sta se desava sa tim izbornim materijalom", kaze Slobodanka Nedovic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /