Ruganje istorije

Zoran Radovanovic

"Nasem skupu prisustvuju i predstavnici firme 'Erkurt' iz Turske. Sa njima smo vec razgovarali i razgovaracemo o kamionima, autobusima i posebno o - 'Vojnoj fabrici'", naglasio je na prezentaciji provizornog programa i razvojnih planova "Iveko Zastava-Kamioni" direktor ove firme dr Jeftimir Cvetkovic.

Ispisujuci svoje krugove ili cikluse - istorija se, kazu, najcesce ponavlja kao ironija sudbine. Jer, treba li u ovom slucaju podsecati da je kragujevacka "Vojna fabrika" - najstarije industrijsko preduzece na Balkanu - osnovano sredinom proslog veka (1853. godine), kada je srpska drzava bila u vazalnom odnosu prema Otomanskoj imperiji, sto ce reci da se i prilikom njenog podizanja "razgovaralo sa Turcima", oko dozvole za njenu gradnju. Kragujevacku "Vojnu fabriku" doduse sada ne treba "dizati iz temelja", ali je treba spasavati od izgledne propasti, sto opet ne znaci nista drugo do cinjenicu da mnogo toga u "Vojnoj" i oko nje treba iznova poceti.

Ima i druge simbolike u ovoj prici o "kragujevackoj Vojnoj i Turcima", tim pre sto je ovdasnja Topolivnica preteca i osnova kompletne moderne srpske privrede, koja je poslednjih godina - u rasulu. Sada bi se, dakle, sa Turcima moglo krenuti iz pocetka kao i ono sredinom proslog veka...

Ali, Srbima se izgleda bas ne da. Jer, istog dana kada je po mnogima najuspesniji "Zastavin" menadzer (dr Jeftimir Cvetkovic) u Kragujevcu pomalo tajnovito najavio da "Turci (ponovo) dolaze" delegaciju najvece i najznacajnije domace industrijske firme ("Zastave"), na celu sa prvim covekom preduzeca Srboljubom Vasovicem primio je u Beogradu predsednik SRJ Slobodan Milosevic. Iako je susret u Belom dvoru bio kurtoaznog karaktera (povodom 140 godina postojanja "Zastavine" kovacnice) on je javnosti nedvosmisleno sugerisao da aktuelni "svesrpski vozd" vodi racuna i o kragujevackoj "Zastavi", ciji su poceci, kao sto je i on tom prilikom istakao, ujedno i poceci industrijske proizvodnje u Srbiji.

Treba li, medjutim, podsetiti na to sto vecina polugladnih sumadijskih trudbenika misli o Slobodanu Milosevicu i njegovoj ulozi, bolje reci doprinosu potonucu najstarijeg i najveceg industrijskog preduzeca u Srbiji "ciji su poceci ujedno..." Treba li podsetiti koliko puta su samo pobunjeni kragujevacki oruzari, u poslednjih godinu-dve dana skrenuli paznju javnosti da je ovdasnja "Vojna fabrika" prezivela i Turke i Austrougare i Nemce - ali da Slobodana Milosevica i njegov rezim nije mogla da prezivi.

Tu ce sada i Turci tesko moci da pomognu. S njima je vredelo razgovarati onda kada je Srbija imala neke druge "vozdove". Ovoga puta istorija se, cini se, poigrava i ruga Srbiji. Neki kazu da je to sudbina svakog "nebeskog naroda".