STA SADRZI cETVRTA VERZIAJ MEMORANDUMA O "PODELI NASLEDSTVA" BIVSE JUGOSLAVIJE

Iz svih prestonica bivse federacije ser Vots je optuzen za "pristrasnost", naravno u prilog drugih. U Beogradu su nacrt doziveli kao "otvoreno svrstavanje na stranu Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Federacije BiH", a u Ljubljani i Zagrebu kao forsiranje SRJ kao "jedine naslednice nekadasnje SFR"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisele

Ako bi primenio logiku predsednice Haskog tribunla Gabrijele Kirk Mekdonald, koja iz cinjenice da sve strane u bivsoj Jugoslaviji misle kako je taj sud bas prema njima "najnepravedniji" izvlaci zakljucak da "mora da dobro radimo svoj posao", ser Artur Vots bi mogao da bude veoma zadovoljan svojim najnovijim projektom "Memoranduma o razumevanju" za resavanje problema sukcesije, tj. "podele nasledstva", bivse Jugoslavije. Iz svih prestonica bivse federacije ser Vots je, naime, optuzen za "pristrasnost" naravno u prilog drugih. U Beogradu su taj nacrt doziveli kao njegovo "otvoreno svrstavanje na stranu Hrvatske, Slovenije, Makedonije i muslimansko-hrvatske federacije BiH", dok su ga u Ljubljani i Zagrebu ocenili neprihvatljivim, jer SR Jugoslaviju "proglasava jedinom naslednicom nekadasnje SFRJ", odnosno jer je do te mere "zamrsen" da ce traziti jos puno vremena, a sto, opet, "najvise odgovara jugoslovenskoj strani... kojoj je stalo da se nista ne deli".

Cilj pregovora pet drzava, kako se navodi u preambuli Memoranduma, jeste da se "identifikuje i dogovori pravedna raspodela prava, obaveza, aktive i pasive bivse SFRJ", sto sve treba da bude u skladu sa medjunarodnim ugovorima i konvencijama, a uzimajuci u obzir i "specificnosti drustvene svojine kako je regulisana Ustavom iz 1974. i relevantnim zakonima". Oko tih opstih nacela su manje-vise svi saglasni, ali je djavo, kao i uvek, u detaljima, tj. u ponudjenim konkretnim resenjima za raspodelu.

Prvi deo Memoranduma bavi se podelom arhive bivse SFRJ. Osnovni princip je da dokumenti - bez obzira gde se trenutno nalazi - treba da pripadnu drzavama na koje se odnose. Npr. originalni tekst Osimskih sporazuma iz 1975. treba da bude nastavljena raspolaganje Hrvatskoj i Sloveniji. Ako se neki dokument odnosi na vise drzava, one treba da se dogovore kome ce pripasti original a kome kopije, a ako se ne dogovore da ih stave pod "zajednicko starrateljstvo".

Memorandumom se, dalje, definise d rzavna svojina na nekretninama, pokretnim dobrima, interesima i aktivi (prema tri kumulativna kriterija vrsenju vlasnickih prava i obaveza, funkciji i finansiranja), kao i kriteriji njene podele. U to se ukljucuje i svojina SKJ? SSRNJ, federalnih organa i institucija, kao i udruzenja i organizacija u kljucnim sektorima infrastrukture. Osnovni princip za podelu nekretnine u zemlji jeste da ona treba da pripadne drzavi u kojoj se nalazi, dok onu u inostranstvu, kao i pokretnu imovinu u zemlji i inostranstvu, treba deliti "u pravicnoj proporciji". To vazi i za pokretnu imovinu bivse JNA, s tim sto bi u njenom slucaju trebalo postici "specijalne aranzmane", imajuci u vidu mere za ogranicavanje naoruzanja i unistavanje njegovih viskova.

Uprkos protivljenju SRJ, i novoj verziji Memoranduma ostao je Votsov zahtev da se - pre konacnog sporazuma o ukupnoj deobi - dogovori podela "izvesne nekretnine u inostranstvu". Prema tom zahtevu, SRJ bi ostalim drzavama trebalo da ponudi listu ambasada (cetiri u Evropi i isto toliko u "ostatku sveta"), a one da se izmedju sebe dogovore ko ce uzeti koju. Procena vrednosti tih nekretnina obavila bi se prema medjunarodnim standardima i uzela bi se u obzir pri konacnoj podeli "ostavinske mase".

Memorandum, zatim, podrobno definise sta sve ulazi u "finansijsku aktivu i pasivu" SFRJ i utvrdjuje da ce njena vrednost na dan 30. jun 1990. predstavljati osnov za konacnu procenu i podelu, a u skladu sa proporcijama koje je utvrdio Medjunarodni monetarni fond. Prema tom "MMF kljucu", zaostavstina bi se delila u sledecim proporcijama: BiH 13,20 %, Hrvatska 28,49%, Makedonija 5,40 %, Slovenija 16,39 % i SRJ 36,25 %.

Tako, u najkracem, izgleda najnoviji nacrt Votsovog Memoranduma o kojem ce ekspertski timovi pet drzava (koje se vise ne definisu kao "naslednice") raspravljati naredna tri dana (9-11. decembar) u briselskom Uredu visokog predstavnika. Lako bi se moglo dogoditi da to bude njihov "poslednji plenum", ne zato sto bi na njemu mogli zakljuciti sporazum, vec zato sto bi im se ser Vots, u ime Visokog predstavnka ciji je specijalni izaslanik za pitanja s ukcesije, mogao "zahvaliti na saradnji" i uputiti ih da se za dalje posredovanj obrate nekom novom. Ili da, s obzirom na dokazanu nesposobnost da se o bilo cemu dogovore, svoj problem stave na medjunarodnu arbitrazu, cija ce presuda biti obavezna za sve "ozaloscene naslednice."