Petar Gosev - lider Liberalno demokratske partije o zastoju reformi u Makedoniji

Makedonija nema kapacitet za prekrajanje svoje teritorije na bazi etnicko-kolektivnistickim formula, sto ce reci za razne federalne ili konfederalne konstrukcije. Ponavljam da je REpublika Makedonija jedino moguca kao unitarna drzava ravnopravnih gradjana i da je sve drugo avantura, ne samo u makedonskim, vec i u sirim razmerama

Dragan Nikolic
dopisnik "Nase Borbe" iz Skoplja

Petar Gosev je bio vodja preobrazenih komunista koji su bez dubljih unutrasnjih raskola i konflikata osamostalili Makedoniju. Posle toga preobrazeni komunisti su se transformisali u Socijaldemokrate, otpocevsi izgradnju institucija osamostaljene drzave. Nezadovoljan intenzitetom i dubinom reformi Petar Gosev je napustio Socijaldemokratski savez, sada vladajucu partiju u Makedoniji. Sada je Petar Gosev lider Liberalno-demokratske partije, koja je zastupljena u parlamentu i ciji je rejting u porastu. Na pocetku razgovora interesuju nas ocene naseg sagovornika o reformama u Makedoniji i u vezi sa time karakteristike aktuelne politicke i ekonomske situacije.

- Makedonija je imala srecu da izbegne krvave dogadjaje, koji su zadesili neke druge republike iz sastava bivse jugoslovenske federacije. To je omogucilo vlasti da se koncentrise na dva osnovna punkta - da obezbedi medjunarodno priznanje Republike Makedonije, kao samostalne, suverene drzave i da otvori proces drustvenih reformi u pravcu trzisne ekonomije i parlamentarne demokratije. Uz nemali broj teskoca, objektivne prirode i nemali broj gresaka partije na vlasti, prvi cilj je ostvaren. Republika Makedonija danas jeste samostalna, suverena i medjunarodno priznata drzava. Sto se tice drugog cilja, Republika Makedonija ima izvesnu prednost u ostvarivanju drustvenih reformi u poredjenju sa vecim brojem bivsih jugoslovenskih republika, medju kojima je Republika Slovenija najdalje otisla i definitivno postaje deo razvijene Evrope.

Republika Makedonija nije odrzala zapoceti tempo drustvenih reformi, tako da je danas najveci broj evropskih eks- socijalistickih zemalja ubedljivo ispred nje.

Nakon dobrog pocetka, nastao je zastoj u ostvarivanju drustvenih reformi, sto je doprinelo da nas EU svrsta u grupu zemalja koje ni nakon 15 godina nemaju izgleda da postanu njene clanice. To znaci da nismo uspeli da smanjimo distancu izmedju makedonskih i evropskih ekonomskih i politickih standarda, na osnovu cega svet i ocenjuje stepen ostvarenih drustvenih reformi. Upravo zbog tog zastoja, mi danas imamo tesku ekonomsku situaciju, koju karakterise visoka stopa nezaposlenosti od 43 odsto, veliki pad drustvenog proizvoda, koji tek od prosle godine pokazuje blagi porast od 1,5 odsto, zatim veliki trgovinski i platni deficit (trgovinski deficit je oko 500 miliona dolara, jos uvek visoku stopu zaduzenosti zemlje kod inostranih kreditora i visoki nivo unutrasnjih deficita. To, svakako, ima odraza na politicku situaciju u zemlji. Postoje ozbiljni indikatori povecanja konflikata u drustvu i vidljive slabosti institucija da ih resavaju zadovoljavajucom demokratskom procedurom.

Tvrdi se da su za ta stanja krivi tranzicija, sankcije, embargo, dugo gledanje suseda, pa i sveta, na Republiku Makedoniju kao "privremenu drzavu"?

- Tacno je da je aktuelna vlast prihvatila stanoviste da su za sve krive objektivne okolnosti. Za citavo vreme ponavlja da je tzv. tradicija kriva, da ona trazi zrtve, da navodno, po definiciji prvo pogorsava stanje, a tek onda nakon izvesnog vremena, ali se ne kaze kojeg vremena, dolaze bolji dani i blagostanje. Zatim se stalno ponavlja da je Republika Makedonija pretrpela velike stete od grckog embarga i od sankcija prema SR Jugoslaviji.

Ni prvi ni drugi argument ne moze da apsorbuje probleme sa kojima se suocava ekonomija Republike Makedonije. Ako jedna vlast za sedam godina nije u stanju da poboljsa ekonomske performanse privrede, onda mora da postavi pitanje sopstvenog vodjenja ekonomske politike. Mi ne prihvatamo argumente tipa: "ekonomska situacija u Albaniji je daleko teza", "mi smo bolji od Bugarske", "imamo znacajnu prednost u odnosu na SR Jugoslaviju", kada su u pitanju reforme privrednog i politickog sistema. Nas interesuje da li nasi gradjani zive danas bolje, nego sto su ziveli juce i da li smanjujemo razlike u stepenu razvijenosti u odnosu na razvijenije evropske drzave. S obzirom da se to ne dogadja niko ne moze da trazi za sebe prelaznu ocenu, pogotovu sto se ekonomske performanse privrede kontinuirano pogorsavaju i za vreme takozvane "ekspertske vlade" Nikole Kljuseva (nepune dve godine) i za vreme vlade g. Branka Crvenkovskog u periodu od poslednjih pet godina.

Sto se tice embarga i sankcija situacija nije takva kako je opisuje aktuelna vlast. Makedonija nije pretrpela stete od embarga medjunarodne zajednice prema SR Jugoslaviji. Svi makedonski privrednici znaju da nije bilo robe koja u tom periodu nije prelazila granicu prema SR Jugoslaviji. Makedonija je u tom periodu ostvarila pozamasan ekstra profit i za svoje proizvode i za one proizvode koji su, navodno, bili makedonski. Sto se tice, pak, grckog embarga sve posledice su se svele na povecane transportne troskove, jer je roba morala zaobilaznim putevima da ulazi u nasu drzavu. Ovim ne zelim da kazem da nisu postojale nikakve nepovoljne objektivne okolnosti. Republika Makedonija je imala vecih problema tokom medjunarodnog priznavanja, sto je vlastima oduzimalo znacajan deo mogucnosti da se skoncentrisu na takozvane "domace teme" i unutrasnja pitanja. Ali, ni te okolnosti ne mogu da apsorbuju sadasnje ekonomske i politicke probleme, s kojima se suocava Republika Makedonija.

Kako onda Vi ocenjujete dosada sprovedene reforme i rezultate tih reformi?

- Ukratko bi ocena vladinih reformi izgledala ovako: vladine reforme su u ovom trenutku u kriticnom stanju. Njena makroekonomska politika je u krizi, rudimentarna je i oslanja se na jako mali broj mera. U prvom redu na predizbornu restriktivnu monetarnu politiku. Strukturne reforme su takodje u krizi, a bankarski i uopste finansijski sistem sporo se transformise. Veliki deo privrednog zivota se ostvaruje u vaninstitucionalnim kanalima. Time sto se platni promet odvija kroz, "staru dobru" SDK, samo prenomiranu u Zavod za platni promet, jos uvek se odrzava politicka kontrola i presija privrednih subjekata, ako nisu politicki podobni. Trziste kapitala i novca se sporo razvija, a na trzistu rada vlada haos zbog toga sto nije napusten stari niti uspostavljen novi sistem. Privatizacija dosada nije dala ocekivane rezultate. Nova vlasnicka struktura se sporo formira. Dominiraju dva modela privatizacije, takozvani menadzerski otkupi i otkup od strane svih zaposlenih, ali ni jedan ni drugi model nisu omogucili radikalniji preokret u ekonomiji preduzeca. Menadzeri, ne licnim novcem, vec uz pomoc tekuceg profita, u najvecem broju slucajeva tek nakon nekoliko godina treba da postanu realni vlasnici preduzeca, dok radnici sa akcijama bez dividende gotovo u svim slucajevima jednostavno ne menjaju navike i metode rada. Naprotiv, stimulisani su, jedni i drugi, na razne paralelne biznise, veoma cesto na racun "svog" preduzeca. Sa druge strane, ovakvom privatizacijom izvrsena je nova velika preraspodela bogatstva i moci bez da novi vlasnici uloze adekvatan ekvivalent. Naime, svojina u vrednosti od nekoliko milijardi dolara pripasce jednom sloju ljudi koji za to nece uplatiti ni pet odsto svog novca. Sve to donosi, pored ekonomskih, i teske moralne, psiholoske traume i forsira vrednosni sistem koji ne moze biti produktivan i uz to je u suprotnosti sa humanistickim postulatima, kao sto su pravo i pravicnost.

Sad je na redu denacionalizacija?

- Vlada je konacno izisla sa nacrtom zakona o denacionalizaciji. Obavljena je i prva rasprava u parlamentu. Rec je o pitanju moralne i materijalne prirode, ali i o nameri vlasti da ne obesteti ljude kojima je ucinjena duboka nepravda. O tome svedoci dugogodisnje odlaganje donosenja ovog zakona. Drugi dokaz je sama sadrzina zakona, koja govori da zakon vise brani interese eksproprijatora i nacionalizatora, nego li interese eksproprisanih i nacionalizovanih. To dokazuje da vlast jos uvek zivi u kategorijama stare ideoloske matrice i da nije presecena pupcana veza sa starim sistemom. Prema vladinom zakonu, predmet denacionalizacije nije oduzeto gradjevinsko zemljiste, zatim poljoprivredno zemljiste i sume obuhvacene komasacijom, kao ni imovina za koju je odredjena i primljena nadoknada, a zna se kakve su te nadoknade bile. Osim toga, nece se vracati, nego ce se davati samo nadoknada za imovinu, koja je posle oduzimanja postala dobro od opsteg interesa, zatim nacionalizovani stocni fond, kao i imovina koja se koristi za potrebe odbrane i bezbednosti Republike Makedonije. Medjutim, nadoknada koja se nudi za oduzetu imovinu daje se u obliku obveznica. Obveznice serije "A" zastarevaju u roku od pet godina i ne donose kamatu, a obveznice serije "B" nadoknadjuju 60 odsto utvrdjene vrednosti oduzete imovine, s tim sto ta nadoknada nemoze biti veca od 100 hiljada nemackih maraka i sto bi drzava taj iznos isplatila u 30 jednakih godisnjih rata pocev od 1. januara 2000. godine. Sve to govori da se osteceni ne mogu nadati pristojnom obestecenju ili vracanju oduzete imovine.

Cesto se spominje federalizacija Makedonije zbog albanskog faktora. Poneki albanski lider tvrdi da je to cak uslov stabilnosti, pa i opstanka makedonske drzave?

- Makedonija je jedino moguca kao drzava ravnopravnih naroda sa nedeljivim teritorijalnim integritetom i suverenitetom. Suverenitet i integritet proisticu od pojedinca i pripadaju njemu, kako je i definisano u sadasnjem ustavu Republike Makedonije. Makedonija nema kapacitet za prekrajanje svoje teritorije na bazi etnicko-kolektivistickih formula, sto ce reci za razne federalne ili konfederalne konstrukcije. Ponavljam da je Republika Makedonija jedino moguca kao unitarna drzava ravnopravnih gradjana i da je sve drugo avantura, ne samo u makedonskim, vec i u sirim razmerama.

Svakako, postoje politicke grupacije Albanaca, koje otvoreno zagovaraju ne samo koncept prekrajanja teritorije, nego idu i dalje od toga, smatrajuci da albansko pitanje na Balkanu nije reseno i da ga treba resavati integralno. Taj koncept je u sustini koncept menjanja postojecih drzavnih granica na Balkanu, po prinicpu "jedna nacija - jedna drzava". Ovo uprkos cinjenice da posle BiH nema zdravorazumskog coveka, koji nezna cemu to vodi. Nazalost, uvek postoji neko za koga ni takva cena nije previsoka, da je ne treba platiti, u ime nekih visih ciljeva. Prema tome, kretanje u tom pravcu nije samo opasnost od federalizacije, nego opasnost od novog poraza coveka i to ne samo na prostoru Makedonije.

Vasa partija je u Sobranju pokrenula inicijativu o prevremenim izborima. Sta ste imali na umu kao motiv pri pokretanju ove inicijative?

- Socijaldemokratski savez treba da sidje s vlasti, sto ce biti dobro i za zdravlje drzave i za samu tu partiju, koja, bez obzira na rezultate, predugo vlada. Nova vlada bi morala da ima istinski koncept sadasnjosti i viziju buducnosti, bez dnevnopolitickih nadmudrivanja i laznih predstava da se nesto ozbiljno radi. Ako dodjemo na vlast, mi zelimo da stimulisemo misljenje i ponasanje koje ekonomski uspeh uvrstavaju u najvaznija merila vrednosti zivota, sto ce omoguciti razvijanje privredne i radne kulture, bez cega se ne moze obezbediti prikljucak razvijenom delu Evrope. To pretpostavlja stalnost i predvidljivost privredne politike i odbacivanje ad-hoc drzavnog intervencionizma. Privredna politika mora da obezbedjuje jednake sanse svim gradjanima. To znaci, da zakoni niti smeju da diskriminisu, niti smeju da privileguju, a jos manje da se selektivno primenjuju. Male ekonomije moraju biti otvorenije, zbog cega je potrebna agresivna spoljno-trgovinska politika za osvajanje novih trzista. Korupcija razvija logiku "zasto da investiram kad mogu da korumpiram", "zasto da radim kad mogu da spekulisem", zbog cega je neophodna zestoka bitka protivu organizovanog kriminala i oslobadjanja energije potisnutog preduzimackog duha naseg coveka. Mi ocekujemo da kreiramo takve institucije da preduzimljivi duh uspe.