nedelja, 7. decembar 1997.

Politicka previranja u RS

Koalicije nestabilnih

Do objavljivanja konacnih izbornih rezultata, na uzavreloj politickoj sceni RS, sve politicke partije koje su prosle izbornu trku nastupaju s vlastitim strategijama, nastojeci da gradjanstvo pripreme na buduci raspored snaga u parlamentu koji ce biti poznat kad se prebroje glasovi iz inostranstva i Federacije BiH

Ljiljana Kovacevic

Kad zivite u zemlji poput Bosne, koja je nakon cetvorogodisnjeg potresa u ratu sastavljena po arsinima Dejtona, onda ne cudi da se na rezultate izbora ceka dugo. Komplikovani izborni proces, ciji je organizator i supervizor OEBS, uslovio je da i konacan skor izjasnjavanja za novi parlament RS bude poznat petnaest dana nakon glasanja, 8. decembra. Do objavljivanja konacnih izbornih rezultata, na uzavreloj politickoj sceni RS, sve politicke partije koje su prosle izbornu trku nastupaju s vlastitim strategijama, nastojeci gradjanstvo da pripreme na buduci raspored snaga u parlamentu koji ce biti poznat kad se prebroje glasovi iz inostranstva i Federacije BiH.

Ko ce s kim i protiv koga do septembra 1998?

SDS, koja je u RS osvojila procentualno najvise glasova biraca, ali koja cak ni u kombinaciji s bracom radikalima nece moci da osvoji vecinu u buducoj Skupstini, ne preza da i ove izbore predstavi kao izbornu kradju pod okriljem OEBS-a i kao novu urotu protiv sebe, jedinog istinskog zastitnika srpskog nacionalnog interesa na ovim prostorima. O “macku u vreci", odnosno muslimanskim i hrvatskim glasovima iz inostranstva, svakodnevno su javnost “bombardovali" i predstavnici Vlade RS koji su u OEBS-ovom centru u Becu nadgledali proces prikupljanja i prebrojavanja glasova, tvrdeci da se proturaju glasovi nepostojecih Muslimana i Hrvata, da se manipulise kompjuterima i da su sluzbenici ove medjunarodne organizacije obuceni da prevare Srbe. Predstavnici vladajuce stranke na terenu, u RS, insistiraju na svojih 32,87 odsto osvojenih glasova, tvrdeci da im taj rezultat, zajedno sa onih 19,36 odsto glasova koliko poseduju radikali, daje mogucnost za donosenje odluka u buducem parlamentu. O tome, da ce dolaskom glasova iz inostranstva rejting svih politickih partija iz RS biti umanjen, predstavnici SDS-a cute. S razlogom, potrebno je pred javnoscu obezbediti alibi da je medjunarodna zajednica pocinila jos jednu izbornu kradju. Ovoga puta ne toliko da bi potpomogla stranke iz federacije nego stranku predsednice Plavsic, za koju se tvrdi da je najveci izdajnik srpskog nacionalnog interesa i traser puta u unitarnu BiH.

Ko je imun na manipulacije

S druge strane, Srpski narodni savez, stranka Biljane Plavsic, tvrdi da je vladajuca SDS u mnogim mestima RS, uglavnom na istoku zemlje, pokrala glasove. Predstavnici ove stranke pozivaju se na izvestaj Republicke izborne komisije koja je objavila da je na izbore izaslo 640 hiljada biraca, a da bi se kasnije ispostavilo da je vazecih tek 618 hiljada glasova. Prema procenama SNS, njihovi najveci rivali u RS osvojili su 29 odsto, a oni sami 22 odsto, cime su doveli u pitanje i sam izvestaj Republicke izborne komisije. Predsednica Biljana Plavsic cak je porucila da RIK nije nadlezna da saopstava rezultate izbora u situaciji kad izborni proces organizuje OESC i da Republicka izborna komisija, sastavljena od kadrova SDS, nije imuna ni od namere da manipulise javnoscu.

U postizbornom procesu u RS ne vlada samo opsta otimacina za glasove, nego i za koalicione partnere. Za sada je sigurna jedino koalicija izmedju SDS i Srpske radikalne stranke, dok su sva ostala partnerstva pod znakom pitanja.

U situaciji kad su glasovi socijalista postali nasusna potreba za sve koji racunaju na odlucujuci uticaj u parlamentu, predsednik Socijalisticke partije RS Zivko Radisic porucio je onima koji pretenduju na saveznistvo s njegovom strankom: “Najprirodnija koalicija je ona izmedju SDS-a i SNS-a, jer su oni najodgovorniji za politicku situaciju u RS i za podele medju narodom". Prvi covek socijalista tako je opovrgao vec izrecene tvrdnje predstavnika SDS-a da se na SPRS racuna kao na koalicionog partnera, istovremeno pokazujuci da i nema narocito misljenje o clanstvu dve stranke koje su nastale rascepom vodece. O mogucim koalicijama socijalisti ce, rekao je Radisic, razgovarati tek nakon objavljivanja konacnih izbornih rezultata.

Naravno, taktiziranje Radisica moze se povezati i s jos nepoznatim stavom jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica prema stranama u RS. Iako je nesporno da je SDS Milosevicev saveznik u srpskom entitetu nije iskljuceno da prvi covek SRJ, zarad utiska pred medjunarodnom zajednicom, zaigrao i na kartu stranke Biljane Plavsic. Pritom, ne treba zanemariti ni cvrst stav dela socijalista u RS koje, kako se tvrdi, predvodi potpredsednik stranke Dragutin Ilic, da sa SDS ne postoji mogucnost saveznistva, pa ni po cenu narusavanja odnosa s Beogradom.

Novi likovi u srpskom entitetu

Kako sada stvari stoje, SDS i radikali sami nece imati natpolovicnu vecinu u buducoj Narodnoj skupstini RS. Ista sudbina ceka i drugi koalicioni blok u kojem bi se mogli naci SNS i SPRS, Stranka nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika i nekoliko manjih stranaka koje su osvojile po jedno poslanicko mesto. Jezicak na vagi izmedju ova dva bloka srpskih stranaka tako ce ciniti poslanici iz Federacije BiH ciji ce glasovi biti presudni za donosenje svih odluka. Posto ce mandatara nove vlade predloziti predsednica Plavsic, analiticari se slazu da ce poslanici iz Federacije podrzati njen predlog, formiranje vlade eksperata, pre svega jer se pominje ime novog premijera Mladena Ivanica, koji je kao umeren politicar prihvatljiv i za drugi bosanski entitet. Time bi SDS, bar kada je vlada u pitanju, bila izbacena iz sedla, sto bi umanjilo njen uticaj u ukupnom odlucivanju u Republici Srpskoj.

Nakon pola godine politicke krize u RS, koja je trebalo da bude okoncana izborima za novi parlament, Muslimani bi mogli da postanu glavni likovi u politickom odlucivanju u srpskom entitetu. Pozicijom u novoj skupstini, u kojoj ce rivalitet srpskih stranaka biti nepomirljiv, muslimanski poslanici moci ce indirektno da diktiraju proces odlucivanja pri cemu se, zasigurno, nece libiti da traze ustupke i od jedne i od druge strane.

S obzorim na sve, ne treba zaboraviti ni na sledecu cinjenicu. Iako je predsednica Plavsic jos 3. jula raspustila Narodnu skupstinu RS, SDS i radikali nisu priznali njenu odluku i nisu, mada je bilo najavljeno, doneli odluku o samoraspustanju parlamenta. Postoji mogucnost da ukoliko ove dve stranke ne budu zadovoljne svojim konacnim statusom u buducoj Skupstini, ne priznaju izborne rezultate OEBS-a i nastave da se sastaju u starom sazivu na Jahorini cime bi proces dvovlasca bio potvrdjen, a RS de facto podeljena na dva dela.

Demokratizacija drustva jeste dug i slozen proces. Odgovornost politickih faktora, posebno u slozenim drustvima kakvo je BiH i RS, u tom procesu je jos veca. Ukoliko novi izbori nece resiti politicku krizu u srpskom entitetu, krivca ne treba traziti u medjunarodnoj zajednici ili s druge strane medjuentitetske granice. Oni su tu, medju nama.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /