Cemu skupstina u zemlji u kojoj je jedina prava Institucija Sistema

Cemu skupstina u zemlji u kojoj je jedina prava Institucija Sistema jedan covek? Sve ostalo su samo pratece sluzbe, fasadni pokrov samovolje koju ogranicavaju jedino Bog, Klinton i bracna drugarica. Ne obavezno tim redosledom

Teofil Pancic

U zemlji u kojoj predsednicki izbori prolaze gotovo sasvim nezapazeno, nije nista neobicno da se i konstituisanje novog saziva nacionalnog parlamenta obavi bez ikakvog javnog odjeka, kao da je negde na Miljakovcu II oformljen novi kucni savet.

Secate li se, dakle, Skupstine Srbije? To je ona institucija koja je godinama bila poznata po cas raspevanom, cas uspavanom Dobrivoju Budimirovicu Bidzi, pomoravski elokventnom Raki Radovicu (sada opravdano odsutan - Partija zaboravila da ga stavi na listu) i gotovo besplatnoj glavi u skembetu, rolovanoj vesalici, a bogami i culbastijama (i dalje prisutne, koliko se zna). Plus sampite za Vojvodu. Ah, da, i po tome sto se u njenoj zgradi vrsi neodlozna dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija kad god treba da se raspravlja o necem vaznom i kontroverznom.

Na pocetku je sve bilo drugacije, dok je Srbija jos zivela u iluziji da smo na pragu Velike Promene poput onih u zemljama bivseg Lagera (od celog mocnog Crvenog Lagera ostade jos samo nemacko ili holandsko svetlo "lager" pivo, koje se sada prodaje svugde na Divljem Istoku...). Iako su - za mnoge sokantni - rezultati prvih izbora pokazali da Srbija nije bas isto sto i Ceska, i da ovdasnji zivalj mrzi samo uvozne tlacitelje, dok se domacima entuzijasticki klanja, ona prva skupstina ipak je Srbiji donela prvo audiovizuelno ovaplocenje ideje o demokratiji: ej, onaj javno prica svasta protiv Slobe - vid'o sam na televiziji - a niko ne dolazi da ga 'apsi! Bio je to revolucionaran pomak u zemlji u kojoj je uvrezeno uverenje da i zidovi imaju usi, a bogami i usta da ispricaju Tamo Gde Treba sta su culi. Utoliko je Skupstina ipak postojala u svesti ovog naroda dok je bilo TV prenosa, makar i kao celodnevno zabaviste za polaznike Pacje skole politike i vladarskog umeca. Kada su se socijalisti dosetili da uklone kamere i tako ukinu i tu jadnu tekovinu novostecenog (sumnjivog) visestranacja, nestalo je cak i iluzije da parlament nesto znaci u drzavi u kojoj je jedina prava Institucija Sistema covek koji nas sistematicno urnise. Sve druge prividne institucije samo su Pratece Sluzbe, fasadni pokrov njegove samovolje, koju ogranicavaju jedino Bog, Klinton i bracna drugarica. Ne obavezno ovim redosledom prioriteta.

Tako se zavrsila jedna od brojnih tuznih prica milosevicevske Srbije, ona o parlamentarnoj demokratiji koja, evo, samo sto nije, dolazi Srbljima kao princeza na belom konju, jos samo da vaspostavimo Jedinstvenu Srbiju, ujedinimo Vaskoliko Srpstvo i pobedimo vatikansko-kominternovsko- masonsku zaveru. Zabijanje glogovog koca u Kucu cveca se podrazumeva. Od svega je ispalo to da je Vozd, onomad izvikan da, ne birajuci sredstva (sto mu, stice se dojam, i nije bas tako tesko palo...) obavi pomalo prljav i nezgodan posao uspostave Vecitog jedinstva, sebe, eto, malo preozbiljno shvatio pa nece li, nece da sidje s trona. Sada su svi dirljivo iskreno iznenadjeni i uvredjeni tom drskoscu, patriotski intelektualci zapomazu da ih je bivsi miljenik prevario jer, b(r)ezobraznik jedan boljsevicki, hoce stvarno da vlada, a ne da bude samo pokrice za njihove veleumne zakulisne planove, brizno domisljene u dugim nocnim dedinjskim setnjama. Zato su se bacili na remont monarhije, ne bi li zaobilazno dosli do Dvora. Nesto mi govori da bi ih i Monarh zavrnuo na isti nacin... Ah, ta deca, s njima nikada nije dosadno!

Sedam godina nakon onog prvog visestranackog parlamenta, onaj deo politicke scene Srbije koji je pristao da ucestvuje u izbornoj igri po pravilima jednog od igraca, formira novi saziv. Ovih dana jedan od predsednickih kandidata - onaj najradikalniji - kaze da je mesto predsednika Skupstine veoma vazno na politickoj mapi zemlje. U redu, sta moze biti logicnije od toga? Sledi, medjutim, objasnjenje: njegova vaznost je u tome sto je spiker parlamenta, sve dok se ne izabere predsednik Srbije, onaj koji obavlja njegov posao, i raspolaze njegovim pravima (za duznosti cemo lako). Nazalost, i ovo je sasvim logicno, i pokazuje da parlament ovde nema nikakvu vaznost i vrednost sam po sebi, kao zakonodavno telo, i kao najvisi organ vlasti u demokratijama koje se ne nazivaju slucajno parlamentarnim. Uostalom, vredi li ovde Vlada koju - u teoriji - bira parlament? Njena rec je jaka, ali samo do trenutka kada dvoclani Dvor ne kaze nesto suprotno. Tada se i Vlada doseti da je sve vreme bas to mislila, ali nije umela lepo da se izrazi. Te se u to ime ponizno izvinjava i preporucuje se za ubuduce. Sta tek reci o cuvenoj nezavisnosti sudstva, nestranackoj policiji, deideologizovanoj vojsci, emancipovanoj skoli, nekorumpiranom zdravstvu, legendarno objektivnoj drzavnoj stampi i RTV, koje svi gradjani placaju iz svog dzepa?

Parlament je, dakle, samo jedna od institucija koje ne funkcionisu, u drustvu (drustvu?!) koje je sve stvarne institucije vlasti i moci sabilo u jednu dedinjsku rezidenciju. I ne cini se da im je tamo teskobno. Verovatno su podeljene fiftdz- fiftdz, u ime progresivne ideje ravnopravnosti polova. Zato nije nista neobicno sto su se novi (i novo-stari) "stanari" zgrade u Ulici Srpskih vladara gotovo sasvim neopazeno uvukli u njene odaje. Ko jos, naime, mari za dokone zabavljace koje ne mozes ni da gledas, jer je televizija ukinula ovaj show-program? A ni Rake vise nema; Arkan se vratio tulumbama; Paroski bi usao, ali ne moze; Toma Nikolic je vec sve izvredjao, pa je postao dosadan. Uostalom, ironija je da se ta ustanova nalazi bas u doticnoj ulici, jer pravi srpski vladari (oboje!) ionako izuzetno retko navracaju u njeno zdanje. Valjda znaju za neko mesto gde je pileca dzigerica u maramici jos jeftinija.

Ako ikada dozivimo neko Postvozdovsko vreme, moguce je i da cemo docekati da parlament bude bas ono sto pise u udzbenicima savremene politike, a ne tek sirotinjsko pozoriste prepuno talentovanih naturscika. Naravno, za to je potrebno ne samo da ode aktuelni Vozd, nego i da odumre ideja o potrebi za samovoljnim i mrgodnim Spasiocima Nacije sa neogranicenim mandatom. To ce doduse, ici malo teze: mozda i potencijalni Vladari odustanu, mozda se i plebs opameti, ali sta ce i kud ce Dvorjani bez Dvora?! Vec ce oni da nadju nekog, budite bez brige. Prvo ce da ga hvale i uzdizu, a zatim da ga proklinju kao nezahvalno deriste. A parlament, ta sveta institucija moderne demokratije? Pa, zna se: krecenje, pa deratizacija, pa Jovo nanovo. A mozda i televizija navrati. Makar na culbastije.