“Ne znate vi kako je ubiti coveka"

Medju ubicama koji izdrzavaju kaznu ima raznih - od onih koji su potpuno svesni svog dela, kaju se i nastoje da sto pre izadju na slobodu do klasicnih psihopata i “neizlecivih slucajeva"

S obzirom na broj nerazjasnjenih ubistava u Srbiji, nesumnjivo je da danas mnoge ubice slobodno setaju ulicama sprskih gradova, mozda cak tu negde pored nas. Cinjenica je, medjutim, da ih je najvise iza resetaka. Prilikom nedavne posete zatvorima u organizaciji Ministarstva pravde Srbije i novinari su mogli, doduse kratko, da popricaju sa nekim od njih. Upravnici zatvora govorili su kako oni nemaju obicaj da te ljude nazivaju “zlikovcima". Oni su jednostavno - “osudjenici".

Ima medju njima raznih. Od onih koji su potpuno svesni svega sto su uradili i kaju se nastojeci da sto pre izadju na slobodu, do, kako nam je receno, klasicnih psihopata, poput Radosava Ivanovica Rakca, petostrukog ubice iz KPD Istok, koga cesto premestaju iz zatvora u zatvor “jer je opasan i neizleciv". Pre cetiri meseca Ivanovic je u KPD u Nisu ubio jednog zatvorenika i tako “uknjizio" svoju petu zrtvu, dok je u Istoku kidnapovao dvojicu “kolega" ali je zatvorsko obezbedjenje uz pomoc upravnika uspelo da ih oslobi.

Jedan od onih koji verovatno nikada ne bi ponovio zlocin je crnomanjasti Kadri Zejneli, mladic iz Kosovske Mitrovice koji kaznu izdrzava u Nisu, gde su osim njega jos 223 ubice. “Osudjen sam na 15 godina, odlezao sam sest. Ubio sam komsiju. Mnogo je to. Ubio sam bez beze, u tom momentu, zbog krave na njivi. Nije bila u pitanju krvna osveta, sto me pitate, mada je iz te porodice jedan ubio ’78. mog strica na njivi. Nego, to sto kazete, afekt. Svadja i - bum. Kajem se, pravo da vam kazem. Izgubio sam sve. Imao sam zenu u kuci, ali zena nece da ceka ovoliko. Majka mi je bolesna, nisam video sina sest godina. Kada su mi ga skoro doveli nisam mogao da ga prepoznam... Sta da radim, cekam skracenje. Pratim redovno ovaj TV Dnevnik i mislim, ko i svi osudjenici - ko ce da bude predsednik, da me pomiluje. Pravo da ti kazem, cini mi se da je najbolji za to Vojislav Seselj".

Predrag Stojancic zvani Srce iz Nisa osudjen je jer je ubio svoju komsinicu budakom. Dobio je 20 godina zatvora i dani iza resetaka mu padaju tesko, toliko da je u trenucima psihicke krize vise puta pokusao da se obesi ali su cuvari bili brzi. “Kajem se, jebi ga, ne znam sto sam je ubio. Ona je bila ljubazna prema meni, nisam imao motiva. Ko ce da izdrzi ovoliku kaznu", pricao je novinarima pokajnicki. Bivsi vatrogasac, otac dvoje dece, Ljubisa Stojanovic, sluzi dvanaestogodisnju robiju jer je ubio ljubavnicu. “Ne znate vi novinari kako je ubiti coveka. Sanjam je nocima", prica ovaj osudjenik.

Osim pokajnika ima i onih, poput Radojice Njegosa, koji samo kroz smesak dobace: “Dvostruko ubistvo, brate", ali i ubedjenih u svoju nevinost sto je izgleda omiljena “disciplina" medju osudjenima za ubistvo. Neki tu svoju tezu mogu siroko elaborirati. Dvadesetsestogodisnji stameni mladic iz Podgorice, po sopstvenoj zelji anoniman, radi kao bibliotekar u KPD Istok. “Promenio sam pet zatvora do sada i ne mogu reci da je jedan ili drugi bolji. Meni su svi isti. zatvor je zatvor. Osudjen sam na 12 godina zbog ubistva iako je to bila cista samoodbrana. Medjutim, nismo to mogli dokazati na sudu i evo, lezim vec pet godina". Drugi mladic, takodje po vlastitoj zelji anoniman, udario je coveka pistoljem po glavi - i pistolj je opalio. Dok sedi i cita knjigu, tvrdi da se kaje - “ali nije hteo da ga ubije". Pekar u KPD Istok, Remzi Krasnici, odlezao je sedam od predvidjenih deset godina. “Ubio sam u pijanom stanju i ne grize me savest. Sta da osecam? On je bio pijan, ja sam bio pijan i desilo se." Drugi pekar, osim sto je u civilstvu ubio, “izrezbario je", kako kaze, “i jednog ovde jer nije prao ruke a hteo je da mesi hleb".

Cetvorostruki ubica Dejan Andjelkovic (28) iz Prizrena, koga smo videli u odeljenju pristinskog Okruznog zatvora u Lipljanu, osudjen je na smrt. “Vrhovni sud mi je ukinuo presudu i cekam novo sudjenje 5. decembra. Ovi kazu da sam ubio zbog reketa, a u stvari je bilo zbog duga" , rekao nam je Andjelkovic, vrlo hladnokrvno i bez truna emocija. Kad bi ga sreli na ulici, komentarisale su neke kolege, mozda bi ga i primili u kucu, tako se “dobro drzi". Tridesetpetogodisnji Resad Bulic, osudjen prvo na 20, pa na 15 godina zbog ubistva, poslednjih sest godina koliko je u zatvoru, nasao je sebe u slikarstvu. “Tako zaboravljam probleme i sve sto mi se desava. Psihicki odmor", kaze Bulic.

D. P.