EVROPSKA KOMISIJA NIJE PREDLOZILA PRODUZENJE IZVOZNIH POVLASTICA SRJ ZA 1998. GODINU

Situacija u SRJ, a posebno u Srbiji, isuvise “mutna" i “neizvesna" da bi omogucila donosenje bilo kakvih odluka, pa se odluka odlaze u nadi da bi, posle izbora, situacija u Srbiji mogla biti nesto “bistrija" i “izvesnija" - kazu u Politickom komitetu EU

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Iznenadjenje je izostalo. Evropska komisija, kao sto je i najavljivano, nije ukljucila SR Jugoslaviju u predlog Uredbe o rezimu uvoza, odnosno o produzavanju vazenja tzv. autonomnih trgovinskih mera u 1998. godini. Zbog odsustva bilo kakvog napretka u realizaciji poznatih Gonsalesovih preporuka, Komisija predlaze da se izvozne povlastice produze svima... “izuzev SR Jugoslaviji".

Bilo je predvidjeno da se o tom predlogu u ponedeljak 8. decembra izjasni Savet ministara, ali je luksembursko Predsednistvo EU odlucilo da skine sa dnevnog reda tu i sve ostale teme koje se ticu bivse Jugoslavije. Iz vise razloga. Prvi, i najvazniji, razlog jeste taj sto ce Savet ministara u ponedeljak morati da se koncentrise na pripremu Evropskog samita, koji ce se sledeceg petka i subote odrzati u Luksemburu, a cija ce glavna tema biti “Agenda 2000.", odnosno otvaranje procesa sirenja EU. Buduci da jos nije “prelomljeno" sa koliko ce se zemalja 1. januara 1998. otvoriti pregovori o pristupanju EU (sa 6, 10 ili svih 11 zainteresovanih kandidata), evropski ministri - kako nam je rekao diplomata ukljucen u pripremu sednice Saveta - “nece da gube vreme raspravljajuci sat ili dva da li je bolji Milosevic ili Seselj".

Navedena “dilema" je, upravo, drugi razlog za skidanje bivse, i narocito sadasnje, Jugoslavije sa dnevnog reda predstojece sednice Saveta ministara. U pripremama za tu sednicu Politicki komitet je, naime, zakljucio da je situacija u SRJ i, posebno, Srbiji, isuvise “mutna" i “neizvesna" da bi omogucila donosenje bilo kakvih odluka. Odluka se, dakle, odlaze u nadi da bi, posle izbora, situacija u Srbiji mogla biti nesto “bistrija" ili “izvesnija."

Konacno, treci razlog za odlaganje je taj sto “petnaestorica" nemaju jedinstveni stav sta - u takvoj situaciji - uciniti sa Srbijom i SR Jugoslavijom. Mada niko nespori ocenu Komisije o “izneverenim ocekivanjima" s kojima je Savet ministara

29. aprila ove godine odobrio SRJ izvozne povlastice (Gonzales, Kosovo i sl), pojedine zemlje-clanice se, ipak, zalazu da se Beogradu pruzi “jos jedna sansa", odnosno produze autonomne trgovinske mere i rokovi za ispunjavanje pomenutih “ocekivanja." Nasi diplomatski izvori u Briselu predvidjaju da na tu temu “petnaestorici" predstoji “teska rasprava, slicna onoj koja je vodjena u aprilu", ali nisu ubedjeni da ce se ona zavrsiti istim (tj. pozitivnim) ishodom kao aprilska. Ocenjujuci trenutno raspolozenje zemalja- clanica, nasi izvori predvidjaju da ce biti “veoma tesko obezbediti kvalifikovanu vecinu, neophodnu da bi se nadglasao predlog Komisije". Prva prilika da se zemlje-clanice o tome izjasne bice, kako saznajemo, na sastanku tzv. Korepera (Komiteta stalnih predstavnika, tj. ambasadora “petnaestorice" u Briselu), zakazanom za 18. decembar.