Subota, 6. decembar 1997.

DROGA U SKOLSKOM DVORISTU

Prosvetni radnici kod narko-dilera

Dok, gotovo listom, tvrde da droga nije usla u uzicke skole, Okruzno javno tuzilastvo belezi dva profesora-kupca narkotickih sredstava

Profesori i pedagozi uzickih srednjih skola, nemaju saznanja o ucenicima koji uzimaju narkotike, niti bi po sopstvenom priznanju, prepoznali takve simptome kod dece. “Mnogi se ponasaju nezainteresovano za sve oko sebe, pospani su na casovima ali to je generacijska odlika, a ne posledica uzimanja droga", zajednicka je ocena prosvetnih radnika. Niko od njih nije nasao nista sumnjivo u skoli, niko nije video dilere ispred skole, deca im se ne poveravaju, roditelji dolaze u skolu samo kada se pojavi problem oko ocena ili neopravdanih izostanaka. Nijedna srednja skola u Uzicu nema ogradjeno dvoriste, niti skolsko obezbedjenje a prostor ispred skola pokrivaju iskljucivo policijske patrole, posebno u vecernjim satima. “Droga nije usla u skole ili bar o tome mi ne znamo", opsta je konstatacija u srednjim skolama.

Ipak, u Okruznom javnom tuzilastvu nedeljno se podigne bar jedna do dve optuznice protiv dilera drogom a u opstuzicama se pojave imena maloletnika koji su kupovali ili im je omoguceno uzivanje a za poslednja tri meseca, zabelezena su i dva slucaja upravo medju prosvetnim radnicima-kupcima narkotickih sredstava. Droga je usla u skole iako je mnogi ne vide ili ne umeju da prepoznaju.

Pedagog Tehnicke skole “Radoje Maric" Aleksandra Rogic navodi jedan neobican slucaj u svojoj kratkoj jednogodisnjoj praksi: “Trojica skolskih drugova iz istog razreda, uzeli su nedavno semenke tatule, biljke slicne bunikama koja raste po seoskim bunjistima. Efekti su slicni kao kod upotrebe opijata, kako sam kasnije procitala u jednoj knjizi o lekovitom bilju. Jedan je zavrsio nakon upotrebe u bolnici drugi kod koga je doslo do potpunog prekida filma, pokusao je na silu da nocu udje u skolu. Reagovala je policija, pa se saznalo za taj slucaj. Pedagog ove skole koju pohadja samo pet posto devojaka od 1.020 ucenika, ne zna za spriceve i travu u skoli ili ispred skole niti imaju povratnu informaciju iz SUP-a, ukoliko se tako nesto otkrije. Nedavno su u ovoj i Medicinskoj skoli, odrzane tribine o prevenciji narkomanije u organizaciji Komisije koja je nedavno formirana u Uzicu, a koja se bavi ovom bolescu zavisnosti, na koju su roditelji dovedeni “na prevaru". Pozvani su na roditeljski sastanak. “Reakcije su bile pozitivne nakon tribine ali je pitanje koliko bi njih doslo da su znali da je rec samo o tribini, posebno sto je 80 odsto roditelja sa sela", kaze nasa sagovornica.

Zaim Ramovic, pedagog Gimnazije “Miodrag Milovanovic Lune", tvrdi da bi slicno bilo i u ovoj skoli iako je pohadjaju gradska deca i mahom odlicni ucenici. Ni u ovoj skoli niko nista nije video niti cuo ali po Ramovicevim recima “bili smo oprezni kada smo saznali da je jedna nasa ucenica devojka lokalnog dilera jer smo se bojali da droga preko nje ne udje u skolu. Ipak, bila je ’cista’". Ovde su ukinute prosle godine tradicionalne igranke nakon tragicnog dogadjaja kada je ucenik bez razloga i povoda ubio drugog ucenika. Zbog svega sto se desilo i sto bi se moglo desiti na ovom do tada najsigurnijem mestu za provod igranke su zabranjene i niko vise ne sme i nece da preuzme odgovornost za njihovo ponovno uvodjenje, bez obzira na raspolozenje dece pa i mnogih roditelja.

U Ekonomskoj skoli, oko 150 ucenika se prijavilo dobrovoljno da ucestvuje u timu za prevenciju i suzbijanje narkomanije. “Oni su buduci edukatori", kaze pedagog Vesna Bogosavljevic i dodaje da je vrlo mali broj profesora bio zainteresovan za ovaj program.

Dilema jednog farmaceuta

"Tranzitni centar narkomanije je Ivanjica jer ima najbolju komunikaciju sa Novim Pazarom i Kosovom, a odatle stize u Arilje, Bajinu Bastu, Pozegu i Uzice", kaze dr Zoran Dimitrijevic. I u drzavnim apotekama potvrdjuju da veliki broj maloletnika dolazi nedeljom i nocu i u dezurnim apotekama kupuje spriceve. Danju to rade po privatnim apotekama, sto je tesko kontrolisati. Milica Selakovic, farmaceut, kaze da je u velikoj dilemi kad klinci traze spriceve: "Znam za sta ih koriste, a opet ako im ne damo svi ce koristiti istu iglu".

U Uzicu je nedavno fomirana Komisija za suzbijanje narkomanije, jedina u Srbiji a u prvoj fazi rada, strucni tim koji cine neuropsihijatri, psiholozi i socijalni radnici radice sa roditeljima predskolske i skolske dece, zatim sa ucenicima a onda i sa nastavnicima i profesorima, kao buducim edukatorima, koji ce nauciti da prepoznaju rizicnu decu. Ovim programom do aprila meseca bice obuhvaceno oko 20.000 dece i odraslih. Na celu Komisije nalazi se neuropsihijatar dr Zoran Dimitrijevic koji je i na celu Savetovalista za narkomaniju i clan IO Udruzenja terapeuta Jugoslavije. Savetovaliste radi tek od ove godine i od januara je 27 narkomana pocelo sa tretmanom. Medju njima nema maloletnika, uglavnom su to lica od 20 do 30 godina, ali njihov narkomanski staz od tri do 12 godina svedoci da su u svet narkomanije usli kao maloletnici, neki i u osnovnoj skoli. Medju njima su dvojica HIV pozitivnih. “Nije tacno da nema spriceva i droge u skolama. Nalaze ih ali ne zele da o tome govore. Juce su me zvali u Pozegu. Nakon jedne zurke u tamosnjoj gimnaziji pronadjena je neverovatna kolicina droge i spriceva. Stanje je alarmantno iako, na srecu, toga jos uvek nema u osnovnim skolama."

Dimitrijevic navodi da je situacija kriticna jer svaki narkoman im govori da veliki broj mladih uzima drogu i da oni u tom okruzenju ne vide sebe kao problem. Ipak, u ovom gradu je za poslednja tri meseca umrlo pet narkomana koji su sa svojih 30 godina dostigli onaj poznati narkomanski staz.

Droga je ipak usla u skole od tatule do heroina, od starih knjiga o lekovitom bilju do strucnih ustanova, koje su tek profunkcionisale u Uzicu. “Nista mi o tome jos ne znamo, sve je to tabu", rezignirano je zakljucila jedna prosvetna radnica.

Mirjana Petrovic

Jedino pravilo: razorena porodica

Dr Dimitrijevic razbija mnoge roditeljske zablude: “Narkomani koji dolaze na tretman ne nose dugu kosu, ne sviraju gitaru i ne slusaju rokenrol, sto je mnogima jos uvek razlog za sumnju u svoju decu. Nijedan od mojih pacijenata se ne izdvaja po oblacenju, frizuri, niti po ponasanju. Oni su neupadljivi u fizickom pogledu. Ono sto im je zajednicko, jeste potpuno rasturena porodica koja godinama ne funkcionise. Nema pravila ni oko toga kako pocinju, ne ide po etapama od tzv. lakih do teskih droga. Klinci uzimaju u pocetku tablete i pivo, marihuanu i hasis na zurkama, narkotike sa brzim dejstvom i kratkim efektima, tako da ih je tesko provaliti jer se vade na dim i umor. Nema nikakve procene koliko ce njih od narkofila postati narkomani", kaze nas sagovornik.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /