EKONOMIST INTELIDZENS JUNIT: BALKAN U CIFRAMA

Jedan dolar vredece iduce godine sedam dinara, a reformski paket primenjen iduce godine pratice jednokratna devalvacija, prognoziraju strucnjaci EIU. Odluka bugarske vlade da primeni reforme obezbedice skroman ali stabilan rast privrede do kraja veka

Jugoslovenska inflacija iduce godine bice oko 20 procenata, a jedan dolar vredece sedam dinara, prognoziraju analiticari Ekonomist intelidzens junita. Prema njihovim procenama rast drustvenog proizvoda u narednoj godini mogao bi biti oko pet procenata, a industrijska proizvodnja veca za sedam odsto. Izvoz i uvoz neznantno ce rasti, a deficit ce biti nesto manji. Prema tim prognozama uvoz bi mogao biti 3,1, a izvoz 1,9 milijardi dok bi minus pao sa sadasnjih 2,2 na 1,9 milijardi dolara. Analiticari EIU i dalje veruju da ce dinar biti fiksiran za marku i naredne godine, ali da ce tome prethoditi jednokratna devalvacija kao deo reformskog paketa.

Nasuprot tome, procene za Hrvatsku za narednu godinu govore da tamo inflacija nece biti visa od 4,8 procenata i da bi dolar umesto 6,2 mogao vredeti 6,7 kuna. Planira se dalji rast izvoza na 5,4 milijarde dolara i uvoza (8,7 milijardi) uz neznatni rast deficita sa 3,1 na 3,3 milijarde dolara. Nezaposlenost bi i dalje ostala relativno visoka - 16,9 procenata. Analiticari Ekonomist intelidzens junita nisu optimisti kad je rast makedonske privrede u pitanju. Po njihovim procenama drustveni proizvod porasce za svega jedan procenat, dok bi inflacija mogla dostici devet procenata. Relativno skromni rast izvoza i uvoza bili bi praceni neznatnim deficitom od oko 300 miliona dolara. Denar bi mogao blago oslabiti prema dolaru (jedan dolar = 58 denara), a nezaposlenost, uprkos svim preduzetim merama i relativno dobrim pokazateljima, visoka.

Posle veceg pada drustvenog proizvoda od ocekivanog, i uvodjenja monetarnog veca, bugarski nacionalni proizvod mogao bi se oporaviti, i do dvehiljadite godine stabilno rasti za po pet procenata godisnje. Inflacija ce biti zadrzana na relativno niskom nivou od sedam do devet procenata, uz uravnotezeni rast spoljnotrgovinske razmene i neznatan rast spoljnog duga. Stopa nezaposlenosti u naredne dve godine pala bi sa 15,3 na 12,5 odsto.

Nesto losiji pokazatelji prognoziraju se u rumunskom slucaju, uprkos sirokim i dubokim reformama koje preduzima nova vlada. Rast drustvenog proizvoda od oko cetiri procenta, inflacija koja po procenama analiticara EIU nece pasti ispod 15 odsto u 2000. (prema 30 procenata iduce godine) i konstantno slabljenje leja prema dolaru karakterisace rumunske privredne tokove do kraja ovog veka. Spoljnotrgovinska razmena imace neznatan rast, dok ce se spoljni dug povecati na 11,7 milijardi dolara u 2000. prema 9,7 milijardi ove godine. Rumunija koja nema problema sa visokom stopom nezaposlenosti, uprkos masovnim otpustanjima i zatvaranjima neprofitabilnih kompanija zadrzala bi tu cifru na relativno povoljnih 8,8 odsto.

T. Jakobi

DRUSTVENI PROIZVOD PO GLAVI STANOVNIKA PREMA KUPOVNOJ MOCI

           1993    1994    1995    1996   1997(f) 1998(f) 1999(f) 2000(f) 2001 (f)


Bugarska   4.190   4.510   4.740   4.330   4.230   4.590   4.960   5.360   5.700

Hrvatska   4.661   4.798   4.978   5.310   5.719   6.218   n/a     n/a     n/a

Ceska      8.410   8.840   9.540   10.260  10.730  11.440  12.250  13.190  14.160

Estonija   3.803   3.875   4.166   4.479   4.840   5.200   n/a     n/a     n/a

Madjarska  6.050   6.390   6.660   6.870   7.270   7.790   8.310   8.930   9.540

Kazahstan  3.316   2.523   2.416   2.503   2.656   2.656   n/a     n/a     n/a

Latvija    3.070   3.212   3.318   3.512   3.782   3.782   n/a     n/a     n/a

Litvanija  3.681   3.817   4.029   4.270   4.526   4.823   n/a     n/a     n/a

Poljska    4.710   5.060   5.540   5.990   6.490   6.990   7.540   8.170   8.870

Rumunija   3.700   3.940   4.330   4.610   4.680   5.000   5.390   5.790   6.190

Rusija     4.800   4.300   4.240   4.120   4.230   4.410   4.700   5.060   5.450

Slovacka   5.640   6.030   6.590   7.160   7.580   7.960   8.410   8.930   9.480

Ukrajina   3.227   2.559   2.322   2.168   2.130   2.200   n/a     n/a     n/a

*Jugoslavija 2.717 (podaci za 1995. godinu)

Novi Sad	4,50	4,70

Subotica	4,50	4,70

Podgorica	4,50	4,70

Nis		4,40	4,60

Novi Pazar	4,50	4,60

Beograd         4,50    4,65

Sticovani	4,60