KO SU BILI PREDSEDNICI REPUBLICKE SKUPSTINE I GDE SU SADA

Slobodan Unkovic

(od januara do juna 1991)

Cast da bude prvi predsednik prvog visestranackog sastava Skupstine Srbije pripala je, pre sedam godina, Slobodanu Unkovicu. To je ujedno i jedini predsednik republickog parlamenta kome opozicija nije imala sta da zameri. Osim, mozda, da je bio "isuvise mek". Za svakog je imao razumevanje, pa i za cudljive poslanike koji nisu razlikovali diskusiju od besede. Tako se, za skupstinskom govornicom, vise puta cula "tuzna prica o dedi i unuku", a nestrpljive poslanike je Unkovic umirivao recima: "Dajte, molim vas, da cujemo kraj te tuzne price". Kraj se, uzgred, nikad nije cuo. A mozda i bi da je Unkovicev mandat duze trajao. On je, medjutim, vec posle sest meseci sam dao ostavku, navodno zbog iscrpljenosti i zelje da se vrati profesuri. Neki to dovode u vezu sa stajanjem uz studente u vreme devetomartovskih demonstracija. Danas je Unkovic ambasador u Kini.

Aleksandar Bakocevic

Ne cekajuci nove izbore, 5. juna 1991. godine na Unkovicevo mesto dolazi drugi po redu predsednik Aleksandar Bakocevic, koji rukovodi sednicama sve do 26. novembra 1992. godine, nakon cega su raspisani prevremeni predsednicki i poslanicki izbori. Bakocevica pamte kao coveka "ugladjenog do ukocenosti". Znao je ponekad da iznenadi i kojom ostrom upadicom. U njegovo vreme su, uz pomoc Srpske radikalne stranke, preko noci promenjeni izborni propisi sto je omogucilo da u Vece republika Savezne skupstine "udju sve sami socijalisti i radikali". Nakon predsednikovanja, Nebojsa Covic mu je dosao glave smenivsi ga sa mesta predsednika Gradskog odbora SPS. Jedan je od retkih koji je na kongresu SPS javno napao Milosevica.

Danas je u penziji.

Zoran Lilic

(od januara do juna 1993)

Posle decembarskih izbora 1992. nastupa Zoran Lilic. Iz radnicke Rakovice, u cijoj se fabrici "Rekord" proslavio kao uspesan privrednik, donosi nov duh neposrednosti. U to se, izgleda, toliko uziveo, da mu se jednom prilikom tokom zasedanja parlamenta omaklo "zatvorite vrata" upuceno opozicionim poslanicima koji su upravo izlazili iz sale. Opozicija mu to nikada nije oprostila iako je povod mogla da bude i obicna promaja. Poslednja sednica kojom je predsedavao odrzana je 18. juna 1993, buduci da je izabran za predsednika savezne drzave.

Nakon isteka mandata, Lilic ulazi u izbornu trku za predsednika Srbije, u tome ne uspeva, a za utehu dobija potpredsednicko mesto u Saveznoj vladi.

Zoran Arandjelovic

(od juna do oktobra 1993)

Vec 29. juna 1993. godine kormilo preuzima Zoran Arandjelovic, profesor Ekonomskog fakulteta u Nisu i clan Republicke vlade. U novijoj istoriji srpskog parlamentarizma ostace zabelezeno da je bio predsednik s najkracim stazom - rukovodio je radom Skupstine samo cetiri meseca. Poslednja sednica kojom je predsedavao trajala je od 7. do 15. oktobra 1993. Pokusaj radikala da obore vladu zavrsio se raspustanjem parlamenta i raspisivanjem novih izbora u decembru iste godine. Arandjelovic se, vremenom, izgubio sa politicke scene, iako je bio u samom vrhu SPS.

Koliko se zna, vratio se sigurnijim vodama - profesuri u rodnom Nisu.

Dragan Tomic

(1. februar 1994. - do daljnjeg)

Vec na prvoj konstitutivnoj sednici novog poslanickog saziva koja je startovala 24. januara 1994, pocelo je natezanje oko izbora novog predsednika. Socijalisti nisu imali potrebnu vecinu da sami izaberu svog coveka - Dragana Tomica, a ostali su isturali svoje kandidate. Tek 1. februara, uz pomoc glasova poslanika Nove demokratije, Tomic je izabran za predsednika parlamenta. Prvi je odradio gotovo ceo cetvorogodisnji mandat, maratonske sednice je zamenio brzopoteznim izglasavanjem na desetine zakona u istom danu, ukinuo direktne TV prenose, prema oceni opozicije bez pardona krsio skupstinski Poslovnik, Zakon i Ustav, tolerisao glasanje sa dve ruke (kartice), uskracivao rec nepodobnima, isterivao neposlusne poslanike iz sale, dozvoljavao specijalcima u patikama da tuku radikale, zazmurio pred cuvenim nocnim oduzimanjem poslanickih imuniteta...

Milica Torov