TUZILAC ARBUR TRAZI "SVE RAZUMNE MERE" KAKO BI SE MRKSIC, SLJIVANCANIN I RADIC OBAVESTILI O POCETKU SUDJENJA PO "VUKOVARSKOJ OPTUZNICI"

Medju razumnim merama je i oglas koji ce biti objavljen u najtiraznijem listu u SRJ. Ako se optuzeni ne odazovu na poziv gube prednosti u eventualnom naknadnom sudjenju

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

U tom cilju, tuzilac je od Pretresnog veca zatrazila da Sekretarijatu Tribunala nalozi da u novinama sa najvecim tirazom na teritoriji SRJ objavi oglas naslovljen na trojicu optuzenih, a koji ce sadrzati optuznicu, kopije naloga za hapsenje i medjunarodnih poternica koje su za njima raspisane, obavestenje o pocetku sudjenja, poziv da se do tada pojave u Hagu, kao i upozorenje na posledice neodazivanja. Pored toga, tuzilac Arbur trazi da Pretresno vece izda formalni sudski nalog vlastima SRJ da optuzenim oficirima licno uruce dosijee sa svim tim dokumentima.

U zahtevu o kojem Pretresno vece tek treba da se izjasni, tuzilac trazi da se optuzenima predoce sledece posledice eventualnog izdvojenog sudjenja Slavku Dokmanovicu. Buduci da ne sumnja da ce pre ili kasnije trojica optuzenih oficira biti uhapseni ili se sami dobrovoljno predati, tuzilac im porucuje da na naknadnom sudjenju, ili sudjenjima, nece moci da racunaju na neke od pogodnosti koje pripadaju optuzenima. Kao prvo, na naknadnom sudjenju ili sudjenjima, tuzilac ce traziti da Pretresno vece prihvati kao dokazni materijal sve iskaze svedoka na sudjenju Dokmanovicu kako ti svedoci ne bi morali ponovo da se pojavljuju pred Sudom. Pored toga, tuzilac ce traziti da Pretresno vece zakljuci kako su se optuzeni - svojim neodazivanjem na poziv za prvo sudjenje - odrekli prava da se svedoci optuzbe saslusaju u njihovom prisustvu, kao i prava na unakrsno ispitivanje tuziocevih svedoka. Te dve mere bi, smatra tuzilac, ublazile negativne efekte visestrukih sudjenja za dela sadrzana u jednoj optuznici. Uslov da se one primene, kako se navodi, jeste da se prethodno preduzmu "sve razumne mere kako bi se optuzeni upoznali sa namerama tuzioca i mogucim posledicama njihovog propustanja da se odmah dobrovoljno predaju Tribunalu."

Trazeci izdavanje sudskog naloga vlastima u Beogradu, tuzilac navodi da "ima razloga da veruje kako se trojica optuzenih nalaze u SRJ, kao i da vlasti znaju gde mogu da ih lociraju" i uruce im dokumenta Tribunala. Tuzilac, takodje, podseca da vlasti "jos nisu izvrsile naloge za hapsenje", od kojih im je prvi, zajedno sa optuznicom, upucen 7. novembra 1995, a drugi 3. aprila 1996. u vidu medjunarodne poternice upucene svim drzavama, Interpolu i ondasnjem Iforu. Naglasavajuci da je ovo prvi put da tuzilac izlazi sa takvim zahtevom, predstavnik za stampu haskog Tribunala Kristijan Sartije istice da je on "u skladu sa politikom tuzilastva da se, u interesu pravde i ekonomicnosti, onima koji su istom optuznicom optuzeni za iste zlocine... sudi zajedno a ne pojedinacno." Poruka je, po Sartijeu, "vrlo jednostavna: ta trojica su begunci od medjunarodne pravde i dokle god su van domasaja Tribunala... oni slabe sopstvene pozicije i stete sopstvenom slucaju.