Cetvrtak, 4. decembar 1997.

PROIZVODJACI I TRGOVCI ZA SADA SAMO NACELNO PODRZAVAJU ODOBRAVANJE POTROSACKIH KREDITA

NBJ spasava obraz savezne vlade

Ocekuje se da Centralna banka "asistira" komercijalnim bankama u odobravanju potrosackih kredita, da ideja savezne vlade ne bi propala i pre nego sto je startovala

Da bi tokom ovog meseca konacno pocela prodaja robe na kredit bice potrebno da se novac prikupi iz tri kase jer ce na ugovor o visemesecnoj otplati svoj potpis morati da stave kupac, banka i proizvodjac. Za sada je izvesno samo da su banke spremne da udju u ovaj posao i to samo njih desetak koje su uspele da prikupe dinarsku stednju.

Mileta Babovic, generalni sekretar Udruzenja banaka Jugoslavije, koji je ucestvovao u pripremi Sporazuma o uslovima po kojima bi se odobravali potrosacki krediti, optimista je i veruje da ce uskoro bankarima priduziti i preostala dva neophodna poslovna partnera. Medjutim, prema nasoj anketi, medju proizvodjacima njihovi predstavnici nacelno podrzavaju ideju da ponovo pocne odobravanje potrosackih kredita, ali skoro niko od njih ne veruje da do kraja ove godine mogu da budu okoncane sve pripreme.

Proizvodjaci namestaja, kucnih aparata, odece i obuce, prema recima Babovica, trebalo bi da ravnopravno sa bankama i kupcima ucestvuju u obezbedjivanju novca za kredit sa rokom otplate od sest i 12 meseci. Takve odluke trebalo bi da budu otvorene na upravnim organima, a do sada nijedna veca fabrika to nije stavila na dnevni red.

Tako, na primer, u Industriji obuce "Beograd", "Kluzu", "Beku", "Simpu", Elektronskoj industriji "Nis", isticu da su potrosacki krediti prilika da povecaju prodaju svoje robe i novac uloze u novu proizvodnju, ali naglasavaju da industrija tesko moze da obezbedi novac za ove namene. Procena je proizvodjaca da banke treba da prihvate najveci deo tereta jer ni gradjani nisu u prilici da izdvoje trecinu potrebnog novca. Trgovackim kucama, poput Robnih kuca, kako saznajemo, nece biti tesko da se brzo pripreme i odrade svoj deo posla, pogotovo sto ocekuju da ce im ovakav nacin prodaje popraviti stanje u kasi. Medjutim, ima i onih kao sto je "Eurosalon", preko cijeg praga tesko da ce preci kupac koji nema svu potrebnu gotovinu, gde se i ne razmislja o odobravanju potrosackih kredita. Njihovi dobavljaci diktiraju uslove i traze da se ekskluzivna roba odmah plati.

Da ceo ovaj projekat iza kojeg stoji savezna vlada ne bi propao pre nego sto i zapocne, po svoj prilici u pomoc ce priskociti Narodna banka Jugoslavije. I pored usvojene politike centralne monetarne kuce da ne izdvaja sredstva za kredite, stizu nezvanicne najave da ce izvesna suma novca biti ubacena u banke iskljucivo za kreditiranje nabavke potrosnih dobara.

M. V.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /