REPORTERI "NASE BORBE" U ZATVORU U ISTOKU

Od ukupno 46 "politickih zatvorenika" na Kosovu, 41 se nalazi u zatvoru u Istoku

Dragoljub Petrovic

Trpezarija: "Svaki dan meso, iskljucivo krtina" FOTO: Nenad Stojanovic

Kompleks kazneno-popravne ustanove u Istoku deluje zaista impresivno - ako se to moze reci za zatvor. Do zatvorskih zidina se stize krivudavim putem kroz, cini se, beskrajnu ravnicu na cijem pocetku se vec nazire crvena cigla i osmatracnice na coskovima. "Odavde je nemoguce pobeci"- primetili su novinari odmah na prilazu upravnoj zgradi izvan "zice", a upravnik KPD Istok Aleksandar Rakocevic je to i potvrdio - od 1986, kada je poceo sa radom iz ovog "kazamata" nije bilo klasicnih bekstava. Bilo je 97 tzv. udaljavanja iz poluotvorenog dela zatvora u kome kaznu izdrzava trenutno 105 "slobodnjaka".

Upravo zbog toga, od 412 zatvorenka, njih pedesetak spada u rang "teskih kriminalaca". U toj grupi su i oni koji su u drugim zatvorima po Srbiji teze narusili "kucni red", te 211 osudjenih ubica, 16 dilera droge i 25 siledzija. Tu je i 41 "politicki zatvorenik" od ukupno 46 koliko ih ima na Kosovu i Metohiji. "Nasa ustanova se prostire na 25 hektara i imamo smestajne kapacitete dovoljne za 1300 ljudi, po svedskim standardima" - objasnio je upravnik Rakocevic na pocetku obilaska.

Jeziv osecaj kada se otvori teska metalna kapija i ugleda "sivi ambijent" nije miomisao ni grupicu novinara iako smo znali da napolje izlazimo za pola sata. Nasmejani Kalicanaj Nedzmedin, zamenik upravnika, ocigledno zadovoljan poslom koji radi, prvo nas je odveo u prijemni paviljon, gde se zatvorenici smestaju po dolasku i tu se mesec dana vrsi njihovo posmatranje i "klasifikacija". Zaticemo, u jednoj od prostorija, trojicu "politickih" tek pristiglih iz istrage. Jedan od njih prica nam sturo, da mu je ovde dobro, ali "tamo gde je pre bio bilo je strasno"... Nismo stigli da cujemo sta je to "strasno" jer je "vodic" dobio napad zurbe pa smo morali dalje u ambulantu. Culi smo ipak od drugog "politickog" Basrija Biticija, bivseg inspektora SUP Pristina sa dvadesetogodisnjim stazom, osudjenog na godinu dana po clanu 136, da se radi o ljudima iz grupe optuzene za osnivanje paralelne kosovske policije.

Prolazeci kroz zatvorsku ambulantu, cujemo da su "retke povrede od batina" (od lekara, naravno), te da se zatvorenici najcesce zale zbog neuroza, cira i zeluca. Prosle godine su bila tri smrtna slucaja - jedan infarkt, jedan mozdani udar i jedno samoubistvo. Dok setamo dvoristem sa zvucnika se cuje informativni program Radio-Beograda, jedine stanice koja se ovde slusa (uz Radio-Pristinu). Zatvorenici stoje u redu ispred trpezarije znatizeljno gledajuci u nas. Vreme je rucka. Zamenik upravnika ne preporucuje ulazak u kuhinju, jer, kaze, dovoljno je da jedan "psihopata" prospe tanjir ili bude iziritiran i "eto pobune". Izgleda nije znao da je san svakog novinara da izvestava o pobuni u zatvoru, pa smo ga nekako ubedili da udjemo na rucak. U velikoj sali, preko 200 jednoobrazno osisanih i obucenih ljudi smerno sede za stolovima. Danas je na meniju sudzuk i caj za dorucak, krompir sa kobasicama za rucak i sutlijas za veceru. "Vidite te porcije. Svaki dan meso, i to iskljucivo krtina" - pricaju domacini, dodajuci kako se postuje kultura ishrane ovog kraja - pa na meniju nema svinjetine.

Najtezi "slucajevi" se nalaze u paviljonu sa pojacanim nadzorom. Tu je petostruki ubica Radosav Ivanovic Rakac, koji je pre cetiri meseca ubio coveka niskom KP domu. Za vreme svog boravka u Istoku, jednog dana, kidnapovao je dva Albanca i pretio da ce ih pobiti. "Da bi spasili ljude, upravnik mu je obecao ispunjenje svih zahteva. Trazio je da ide u Beograd. Izdali smo mu resenje, lepo ga izveli napolje, stavili u maricu, i onda smo ga neko vreme vozili u krug oko zatvora, kako bi stekao utisak da putuje u Beograd" - ispricao nam je jedan od cuvara, koji za pojasem, pored oruzja, nosi i sprej za onesposobljavanje protivnika. "Nisam ga do sada koristio, ali vi se pazite unutra kad udjemo, da i vas neko ne scepa" - drzali su, valjda u sali, tenziju.

Grupa "robijasa" u TV sali odbija razgovor. Od pojedinih se cuje pritajeno - "necemo za srpske novine". Jedan iz pomenute grupe, stariji prosedi gospodin, osudjen je na sest godina. Ne zeli da mu pominjemo ime ali sasvim uljudno prica da je bivsi policajac i da je "politicki": "Ne bih bio osudjen da zivimo u normalnoj drzavi gde se postuje zakon. Sve sto sam imao kao fakultetski obrazovan policajac rasturili su mi. I mene i brata koji je takodje osudjen izbacili su iz stana kad smo osudjeni bez ijednog dokaza, samo zato sto su kod jednog coveka iz ove grupe pronasli cetiri, pet komada oruzja. Svaka izjava nasih lidera za nas znaci podrsku. Bilo da to kaze Rugova ili Stefanopulos".

Enver Sekiraj (24) osudjen je zbog razbojnistva sa teskim telesnim povredama. "Sta se desava", pita, "ne dobijamo novine vec tri dana". Objasnjavamo mu da se puca po Kosovu. "Aha, mozda je to. Inace svakog dana dobijamo po neke novine ("Ekspres", "Jedinstvo"...) ali ima dosta isecenih clanaka. Kazu da je to ono sto se pise o zatvorenicima".

Radomir Cirovic je osudjen za osam silovanja. "Ostavio sam mladost u zatvoru a sve su mi namestili. Ne mogu da spavam od muke. Silovali su ovi sto su dolazili iz Krajine a oni mene nabedili, j... ga" - ubedjen je u svoju nevinost, iako su neki "zlobni" novinari primetili da su mu se caklile oci dok je pricao s dve koleginice. Gazmend Kreziju (29) iz Djakovice, osudjen je na tri i po godine zbog teskog razbojnistva. Nalazi se u samici posto je deset dana pre isteka uslovne kazne, kako kaze, otisao u Nemacku jer mu je umro brat. Vratio se kuci, ali ga je pokupila milicija.

Svi zatvorenici KPD u Istoku svaka tri meseca mogu primati posete u tzv. "kuci ljubavi". To je, u stvari, izdvojena soba, sa bracnim krevetom i kupatilom, gde u posetu muzevima dolaze supruge. Pored tog objekta, u Domu kulture, videli smo izlozbu zatvorenickih radova, uglavnom slika (najcesci motiv su zene), i casopis "Spektar - list osudjenih" u kome oni objavljuju pesme ili price. Bibliotekar, Podgoricanin osudjen na 12 godina zbog ubistva, kaze da se dosta citaju knjige Tita i Kardelja.