 |
| Cetvrtak, 4. decembar 1997. |
POTPREDSEDNIK SAVEZNE VLADE DANKO DJUNIC PROTIV PRODAJE EPS I NIS"Telekom" - primer koji se nece ponoviti u 1998.
Elektroprivreda i naftna industrija su iscrpljene i dok ne poprave svoj ekonomski polozaj ne treba ih prodavati. Strani kapital moze da udje u ove oblasti u obliku koncesija i dokapitalizacijeDa su u narednoj godini neophodni dopunski izvori inostranih sredstava, koji ce se obezbediti prevashodno putem privatizacije drustvene i drzavne imovine, "priznao" je i savezni premijer prilikom prezentacije ekonomske politike za 1998. Koliko do juce plasirana je u javnost prica da drzava ima na raspolaganju dosta toga, pre svega svoja javna preduzeca, a uglavnom su pominjani EPS, NIS i slicni kurentni infrastrukturni objekti. Drugacije i opreznije razmisljanje najavljuje izjava potpredsednika Savezne vlade Danka Djunica, da u 1998. ne treba prodavati javna preduzeca, posebno ne na nacin kako je to ucinjeno sa "Telekomom", koji je bio specifican i visoko konjunkturan sistem.Taj svoj stav Djunic obrazlaze cinjenicom da su upravo ova preduzeca trenutno u prilicno iscrpljenom stanju, jer su u proteklih nekoliko godina, u kojima se i tako cuvao standard stanovnistva, imala niske cene. - Javna preduzeca ne treba prodavati dok se ne poprave uslovi njihovog privredjivanja i cene tih usluga ne dovedu na realniji nivo. Potencijalni strani investitori ulazu u ovakve kapacitete upravo vrednujuci kakav prinos mogu ostvariti, pa se po toj metodi utvrdjuje i njihova vrednost. Dok ne poprave sopstveni ekonomski polozaj, ne izvrse restrukturiranje i dok cene njihovih usluga ne budu vise, nasi najkvalitetniji sistemi EPS ili NIS bili bi procenjeni na neodgovarajucu nizu vrednost. Ukoliko i dodje do ulaganja stranog kapitala u ovakva preduzeca i u ove privredne grane, onda to pre svega treba da budu koncesije na nacionalne resurse, ili dokapitalizacija kao nacin privlacenja stranog kapitala, a ne njihova direktna prodaja, objasnjava za "Nasu Borbu" potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic. On istice da je proces privatizacije otvoren za oko 5.000 drustvenih preduzeca, da se 75 preduzeca nalazi na posebnom programu republicke vlade i da je to svakako solidan izvor za dotok stranog kapitala. Naravno, to nisu pare koje ce se sruciti u budzet i sluziti za potrosnju, ali svakako jesu zdrava sredstva koja ce uci u zemlju i biti ulozena u razvoj odredjenih preduzeca. - Da li ce to doneti bas 1,5 milijardi dolara, o kojima se prica, ne zelim da licitiram, jer ta sredstva mogu biti i veca ukoliko proces privatizacije dobro krene i ako budemo umeli da animiramo vec iskazani interes stranih partnera za neke nase firme - u farmaceutskoj i hemijskoj industriji, zatim cementare, pivare, banke, i slicno, istice Djunic. On ujedno podseca da najveci broj investitora koji su ulagali u istocnu Evropu to cini kroz akcije, a redje su to direktne investicije u konkretna preduzeca u kojima se ino-ulagac odlucuje da zauvek ostane. Za nas to znaci obavezu da sto pre uspostavimo pravo finansijsko trziste i omogucimo da se na njemu nadju akcije preduzeca koja ce uci u privatizaciju i cije ce akcije biti interesantne za potencijalne strane partnere.
B. Jager
|
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |