NAJVECI EVROPSKI PROIZVODJACI CEMENTA U TRCI ZA KUPOVINU BEOCINSKE CEMENTARE

Privatizacija brise "politicke" nestasice cementa

Beocinska cementara zbog najvecih kapaciteta, dobrog geografskog polozaja i udela na domacem trzistu kljucna meta stranih investitora. Postignut dogovor o dokapitalizaciji, a stranom partneru dato pravo da otkupi preostale akcije posto radnici upisu svoj deo deonica

Tanja Jakobi

Pet najvecih evropskih proizvodjaca cementa uslo je u zavrsnicu trke za kupovinu Beocinske fabrike cementa (BFC): pored francuskog "Lafarza" koji vec dve godine pregovara o kupovini vecinskog dela fabrike, kao interesenti u proteklih par meseci pojavili su se grcki "Titan", svajcarski "Holderbank", britanski "Redimiks Grup" i nemacki "Dikerhof".

Svi strani investitori ukljucujuci i "Hajdelberger Cement" (zainteresovan za cementaru u Kosjericu) istakli su ponude za sve cetiri srpske cementare, ali su u ovom trenutku svi drugi aranzmani, (ukljucujuci i drugi po atraktivnosti Popovac) u senci interesa za Beocinsku cementaru koja ima najvece kapacitete, najbolje reseno snabdevanje gasom, dobar geografski polozaj (za izvozne poslove), i trenutno pokriva 50 odsto trzista (s obzirom na probleme koje je pocetkom godine imao Popovac).

Saglasnost oko vladinih zahteva

Izuzev "Lafarza" koji se deklarisao da namerava da ulozi oko 100 miliona dolara u investicije u cementnu industriju i "Redimiksa", ostale strane kompanije nisu javno precizirale svoje ponude. U krugovima bliskim pregovarackim stranama tvrdi se da cifarske ponude jos nisu specifikovane, ali se veruje da ce "Lafarz", uprkos povremenim zastojima i komplikacijama u pregovorima, biti izabran za partnera BFC. Cini se medjutim da je kompaniji u dosadasnjim pregovorima uglavnom odmagao, kako se druga strana u pregovorima izjasnila "suvise agresivan pristup". "To sto neko pregovara dve godine i agresivan je jos uvek ne znaci da ce i sklopiti ugovor", rekao je jedan od srpskih pregovaraca "Nasoj Borbi". To s druge strane, moguce, otvara veci prostor za "Redimiks" koji je posle pocetne malodusnosti i neverice da moze nadoknaditi "Lafarzovo" vremensko preimucstvo, konsolidovao svoju strategiju.

Istovremeno obe kompanije angazovale su i svoje diplomatske resurse. Francuski ambasador Stanislav Filiol je nedavno u razgovoru sa potpredsednikom savezne vlade Dankom Djunicem, naglasio cak da bi sklapanje ugovora sa "Lafarzom" mogao biti znak za otvaranje vrata i drugih francuskih kompanija.

Rukovodstvo fabrike do sada je nekoliko puta manje ili vise javno kritikovano s najvisih drzavnih instanci zbog nekooperativnosti u pregovorima, pa je preko diplomatskih kanala urgirano da se stranim investitorima omoguci ulazak u fabriku.

Strani investitori saglasili su se sa zahtevima koje su postavili srpska vlada (buduci da su sve cementare uvrscene na posebnu listu za privatizaciju) i BFC: da se umesto na prodaju dela akcija firme ide na dokapitalizaciju, da radnici budu u mogucnosti da upisu akcije u skladu sa zakonom o privatizaciji i da im se garantuje jak socijalni program. S druge strane zainteresovanim partnerima obecano je da ce moci da otkupe preostale akcije posle prodaje "radnickih deonica".

Ponuda "Redimiksa"
"Redimiks" je spreman da investira oko 40 miliona maraka u industriju cementa i betona u Srbiji. "RMC Grup je posebno zainteresovan za investiranje u Beocinsku fabriku cementa", izjavio je Teo Rajhart direktor u "RMC Grup" prilikom razgovora sa vojvodjanskom vladom. On je rekao da je RMC spreman da investira izmedju 20 i 30 miliona nemackih maraka u BFC. "Nasi strucnjaci zadovoljni su tehnoloskim stanjem fabrike. Zelimo da kupimo deo akcija Beocinske fabrike cementa i vec smo poslali svoju ponudu koja podrazumeva dalje sirenje kapaciteta, smanjenje potrosnje energije i eliminisanje zagadjivanja zivotne sredine", izjavio je Rajhart.
RMC je takodje zainteresovan za cementare u Popovcu i Kosjericu.

Ekspanzija na istocnoevropskom temelju

Godisnja proizvodnja cementa u Jugoslaviji bila je 1994. godine 1.612.000 tona, 1995. 1.696.000, a prosle godine 2.205.000 tona. U prvih sest meseci proizvedeno je 847.000 tona cementa, ali su fabrike bile prinudjene da smanje proizvodnju u drugoj polovini godine zbog nedostatka gasa. Samo Beocinska cementara ima kapacitet od oko 1.2 miliona tona, kapacitet druge po velicini jugoslovenske cementare u Popovcu je oko milion tona, dok su cementare u Kosjericu i Djeneral Jankovicu znatno manje.

Potencijalni strani kupci domacih cementara vec su preuzeli najveci deo kapaciteta u istocnoj i centralnoj Evropi i prema nekoliko studija stranih analiticara, upravo zahvaljujuci tome bili su u stanju da poboljsaju svoje finansijske rezultate i nastave ekspanziju. Prema analizi udruzenja proizvodjaca cementa Poljske, u ovoj zemlji se ocekuje da potrosnja cementa ove godine dostigne 12.2 miliona tona, naredne 13.2, da bi 1999. i 2000. godine dostigla 13.8 odnosno 14.6 miliona tona. Potrosnja cementa po glavi stanovnika procenjuje se ove godine na 330 kilograma, prema 250 kilograma prosle godine, sto je i dalje manje od evropskog proseka od 450 do 600 kilograma po stanovniku. Dalji rast u ovoj grani bazira se na planovima o izgradnji autoputeva i ocekivanom porastu u gradjevinskoj industriji.

Istovremeno, zahvaljujuci investicijama stranih partnera procenjuje se da ce ova grana postati jedna od tehnoloski najmodernizovanijih. Vecinski paketi akcija u Poljskoj pripadaju stranim investitorima i procenjuje se da se 95 odsto ukupnih kolicina cementa proizvodi u privatizovanim fabrikama.

Investicije
Investicije u industriju cementa traze veliki kapital, a za povracaj ulozenog potrebno je izmedju 20 i 30 godina. Generalno se smatra da je potrebno godisnje ulaganje od pet dolara po toni cementa da bi se odrzao odgovarajuci tehnoloski nivo proizvodnje. To znaci da bi se na primer u Poljskoj odrzao nivo od 14 miliona tona godise produkcije, potrebno je samo za investicije u toku godine 70 miliona dolara. Prema procenama poljskih analiticara strani investitori su samo u 1995. godini ukupno ulozili 570 miliona dolara u ovaj sektor.

Konkurencija obara cene

Prema izvestaju Prajs Voterhausa, strane firme kontrolisu vise od polovine ukupnih kapaciteta za proizvodnju cementa u Poljskoj. "Dikerhof" i "Lafarz" platili su zajedno vise od 70 miliona funti za vecinske pakete u tri poljske cementare. Rast gradjevinske produkcije od pet procenata u Poljskoj, Madjarskoj, Ceskoj i Slovackoj i dalje privlaci strane investitore na ovo podrucje.

Prema statistickim podacima proizvodnja cementa u Poljskoj u 1995. godini bila je 10.884.000 tona, Ceskoj 3.930.000 tona, u Madjarskoj 2.868.000, Bugarskoj 2.076.000 i Rumuniji 7.560.000 tona cementa godisnje.

Belgijski CBR, ogranak "Hajdelberger Cementa" ima vecinski paket u tri poljske cementare, francuski "Lafarz" u sledece tri, a poljsko-irski holding i nemacki "Dikerhof" imaju vecinske pakete u jos dve cementare. Pored toga vlasnici cementara u ovoj zemlji su i turski "Rumeli", grcki "Atlas", "Majbah" i "Redimiks".

Ulazak stranih investitora na trziste u Poljskoj rezultirao je u jakoj konkurenciji i postepenom smanjenju cena. Na jugoslovenskom trzistu cement je "politicka strateska roba"(pogotovu u vezanim poslovima sa gasom) i uprkos relativno maloj traznji (s obzirom na obim gradjevinskih radova), zahvaljujuci vestacki izazvanim nestasicama, njegova cena je uvek daleko visa od realne.

Koliko su kostale istocnoevropske cementare
Turski "Rumeli" platio je 41 milion dolara za 60 odsto akcija cementare u Novoj Huti, dok je "Dikerhof", sesti najveci evropski prodavac cementa platio 65 miliona dolara za 60 odsto udela za cementaru Novini i obavezao se da ce u narednih pet godina investirati jos 168.4 miliona dolara u ovu, cetvrtu po velicini, poljsku cementaru koja ima kapacitet od 1.5 miliona tona.
Francuski "Lafarz", drugi najveci evropski proizvodjac cementa, je platio 20 miliona dolara za 60 odsto udela u cementari Verzbica.
U Bugarskoj je u julu nemacki "Hajdelberger Cement" kupio 51 odsto udela u jednoj i 75 odsto udela u drugoj cementari za ukupno 27.5 miliona dolara.
Svajcarski "Holderbank" je za 51 odsto udela u "Beloizvodski cementu" platio 32.5 miliona dolara. Ista kompanija je u Rumuniji za istovetan udeo u cementari "Cimentul" platila 11.7 miliona dolara.
Francuski "Lafarz" platio je isti toliki udeo u "Romcimu" 200 miliona dolara. Sezdeset odsto ulozene cifre vratice se kompaniji za pokrivanje dugova i dalje investiranje. "Romcim" drzi 54.3 odsto nacionalne proizvodnje betona. Polovinu ukupne produkcije plasira na trziste Mediterana i centralne Evrope. "Lafarz" se obavezao da investira 200 miliona dolara u modernizaciju postrojenja i objavio da ce postepeno otpustanje radnika (kojih sada ima oko 8000 u sest odeljaka kompanije) sprovesti u roku od osam godina.
Britanski "Redimiks Grup", najveci evropski proizvodjac cementa otkupio je 51 odsto u "Dalmacija cementu", najvecem hrvatskom proizvodjacu cementa za 34 miliona funti. Godisnja proizvodnja cementa u ovoj fabrici je oko 2.3 miliona tona, a trziste je procenjeno kao veoma atraktivno posle ratnih razaranja. "Redimiks" je u maju objavio da namerava da investira daljih 350 do 400 miliona DEM u svoje operacije u Poljskoj u narednih pet godina i zaposli oko 3.000 ljudi.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /