DALJINSKI UPRAVLJAC

Teofil Pancic

Predizborno propagandni program je ponovo, dakle, zasenio senfoidnog "Renea" i ostale gotovo normalne likove, uvodeci Zonu sumraka direktno u srpske i postene manjinske domove (oni koji nisu posteni ionako ne gledaju RTS), ne imajuci stida cak ni pred maloletnom decom. Oni koji su uspeli da prezive otuzne i bljutave "Ja Pa Ja" spotove vrlih predsednickih kandidata, a da i dalje stameno istraju pri konzumaciji opasnih zracenja s malih ekrana, bili su zasluzeno kaznjeni u subotu uvece. U to doba, naime, dok normalan svet gleda probrane filmove novije proizvodnje, vrhunske serije i ostale reprezentativne sadrzaje koje stratezi svetskih TV mreza spremaju za udarni "porodicni" termin, srpski TV konzumenti bili su osudjeni da, bez ikakvih samozastitnih mera, prisustvuju otuznom antiekoloskom "spektaklu" u kojem su dvojica kumova, Vuk Draskovic i Vojislav Seselj, obojica namerni da postanu Kalifi Umesto Kalifa, rekli jedan o drugome sve najgore sto ljudski um moze da zamisli. A sve je zvucalo jezivo autenticno. Iako (gotovo) nista nije bilo istina.

Gorepotpisani gledalac je samo dan ranije odgledao film ekstremnog alternativca Dzona Votersa "Ruzicasti flamingosi", andregraund delce iz 1972. cija programirana sokantnost ide tako daleko da se moze videti cak i konzumacija (pravog!) pseceg izmeta. Ipak, ovi skatoloski sadrzaji bili su mnogo laksi za varenje od onoga sto je usledilo sutradan uvece: duel Kuma I i Kuma II bio je daleko perverzniji, potvrdjujuci jos jednom da pojam "odvratnog" ima direktne veze s tragicnim odsustvom duha, to jest da se svasta (pa i kerece govance na ekranu) moze, hm, progutati ako je duhovito, nonkonformisticki i bizarno- sarmantno, ali da nekrofilna ozbiljnost zastrasujuce neozbiljnih likova koji prete da nam postanu vladari nikako ne moze biti gledljiva ni slusljiva. Njihovo mizerno kumovsko cerecenje - sa sve vadjenjem gomile zamascenih isecaka iz arhivskih novina, ne bi li se Kum uhvatio u lazi - izazivalo je takvu mucninu da se prizor mirne duse mogao nazvati autenticno pornografskim, duboko bestidnim i ponizavajucim. Kao da gledate video-zapis autenticnog silovanja. To se zove patologija.

Zato je ovaj tuzni cirkus u kojem su gladijatorisala dva Viteza Tuznog Lika bio, pre svega, test za gledaoce, i za mentalnu stabilnost nacije. Gledanje te stvari od pocetka do kraja moze se protumaciti samo kao akt radikalnog samopreziranja, notorno bezboznicko nepostovanje vlastitog vremena, iako ga je Bog svima podario u strogo ogranicenim kolicinama, pa bi s njim trebalo obazrivo ekonomisati. Nisam gledao tu rabotu od pocetka, niti sam izdrzao do kraja: svaki trenutak prisustvovanja ovoj sramoti bio je za gledaoca s prezivelim ostacima samopostovanja ravan osecanju koje nas narod zove "drzanje svece": to je ono kad si tu, a ne bi trebalo da budes... A Lud i Zbunjen rade li, rade one stvari. Ko duze gleda tu stvar, moze i sam da bude, mic po mic, uvucen u akciju... Ukoliko nismo nepopravljivo naivni, ovo je bilo dno. Kum I i Kum II su postali dozivotni sampioni srpskog tresa. Ispod njih vise nema nicega. Film u Dva nocom na Palmi je cista lirika - to je samo obicna jebacina (kako se ta pojava popularno, ali naucno utemeljeno i precizno, definise u "WR-misterijama orga(ni)zma"), a ovo je ogavna pornografija.