ISKUSTVA DIREKTORA, PROFESORA, PEDAGOGA I PSIHOLOGA U BEOGRADSKIM OSNOVNIM I SREDNJIM SKOLAMA

Kada se suoce sa istinom da je njihovo dete, trinaestogodisnjak, postalo ovisnik, roditelji ne mogu da poveruju, najcesce misleci da se to desava samo drugima

U razgovoru za "Nasu Borbu" nekoliko direktora, profesora i psihologa ocenjuje da je prejako govoriti o alarmantnoj situaciji, ali priznaje da narkomanija sve vise prodire i u osnovne skole.

"Treba videti da li je droga zastupljena u vecini skola, da li se radi o 'gradskom jezgru', ili o skolama u unutrasnjosti, koje se nalaze na tzv. 'putevima droge', u Nisu, Pirotu, Prokuplju... Kod nas na Vracaru imamo sporadicne slucajeve sa kojima se bori svaka skola posebno, a postoji i odlicna ekipa strucnjaka, pri samom Domu zdravlja, koja odlicno funkcionise", objasnjava Vesna Fila, direktor ogledne beogradske osnovne skole "Vladislav Ribnikar".

U ovoj skoli vec su na pocetku prvog polugodja odrzana predavanja o narkomaniji za ucenike od petog do osmog razreda. Ranije su ova strucna izlaganja bila predvidjena samo za djake zavrsnih razreda, ali posle signaliziranja da se prag prodiranja spusta na sve mladje uzraste, obuhvaceni su i dvanaestogodisnjaci. "Prica se po skolama da ima dece i od osam i devet godina koja su vec namamljena", kaze uz opasku da su kroz neku vrstu obuke prosli i profesori, kako bi mogli da prepoznaju najranije znake promena u ponasanju, koja nisu izazvana pubertetom.

Vise nije nikakva tajna da su nekada veoma popularno "duvanje lepka" zamenile "trave", a turisticki vodici za sada su samo nemi svedoci drogiranja po ekskurzijama koja neretko zavrsavaju i sa spricevima u venama. Iskustva skolskih psihologa, medjutim, ponekad su vrlo iznenadjujuca, jer su u prilici da utvrde da su deca vrlo neobavestena o svemu, pa i o posledicama koje slede posle cescih konzumiranja lakih droga.

"Uzimanje droge sigurno se ne smanjuje medju ucenicima. Do juna ove godine radila sam u jednoj beogradskoj osnovnoj skoli, gde sam se uverila da su deca vec u sestom razredu probala drogu. Objasnjenja zasto su to uradili bila su razna i niko nije smatrao da ce se 'navuci'. Iz razgovora sa njima shvatila sam da su jako malo informisani o svemu, bez obzira na filmove i sve informacije. Ne znaju ni sta je to zavisnost", konstatuje Zorica Panic, psiholog u Desetoj beogradskoj gimnaziji. Po njenoj oceni, radi se o svojevrsnoj kontradiktornosti, "jer sto je vise informacija, to je vise neznanja".

Kad se suoce sa istinom da je njihovo dete, trinaestogodisnjak, na primer, postalo ovisnik, roditelji uglavnom ne mogu da poveruju u tako nesto, najcesce misleci da se to ne moze desiti u tom uzrastu ili da se desava samo u tudjoj, ne u njihovoj, kuci. Sa ovakvim slucajevima suocavali su se i u osnovnoj skoli "Vuk Karadzic".

"Kad posumnjamo da se radi o uceniku-narkomanu, to pokusavamo da resimo u zatvorenom krugu u koji su ukljuceni psiholog, ucenik i roditelji, a cim primetimo nesto sumnjivo u skolskom dvoristu ili u blizini, pojacamo budnost kolektiva, ali i obezbedjenja", objasnjava direktor Milutin Danojlic. Po njegovim recima, niko nije primetio dilere u skolskom dvoristu, ali je nedavno uocena grupa mladica koja se poslednjih veceri okuplja blizu skole i "nesto pijucka". "To ce se", veli Danojlic, "ispitati i reagovati, ukoliko za to bude bilo potrebe".

U jedinoj beogradskoj gimnaziji koja ima i sportska odeljenja, prosle godine odrzana je serija predavanja posvecena narkomaniji, koja su, po kazivanju, bila vrlo posecena. Ucenici su bili veoma zainteresovani i cesto se desavalo da posle razgovora izadju veoma uplaseni od svega, objasnjava Milica Litricin, uz upozorenje da je pored skole veoma vazna i uloga roditelja, "koji, nazalost, imaju veoma malo vremena za svoju decu". "To mora da se primeti prvo u porodici, a skola je tu da priskoci u pomoc".

Na ovoj vezi insistira i direktor novobeogradske osnovne skole "Jovan Ducic", Vitor Stefanovic. "Ljudi cesto jure za parama pa "ne vide" svoju decu. To moze da im promakne, ako ne budu dovoljno pazljivi, jer deca to kriju i od porodice i od nas. Zao mi je sto se taj prag spustio i na osnovnu skolu, mada nema dokaza koliko je ta pojava u stvari rasirena", saopstava Stefanovic, uz objasnjenje da je preko televizije cuo zabrinjavajuce podatke o porastu broja narkomana medju skolskom generacijom. Zato je na poslednjoj sednici Nastavnog veca upozorio kolege da obrate paznju i obilaze decu na skolskim odmorima. I sam je, kaze, odlazio u djacke toalete i zaticao djake kako puse cigarete. "Video sam ih i mada ne znam sta su zaista pusili, nisam primetio da se uzimaju teze droge. Verujem da toga kod nas nema. A mozda i ima, samo mi to ne znamo".

Ratna desavanja i sve ono kroz sta se proslo na ovim prostorima iznedrili su pojave poput "hiperinflacije", "prinudnih odmora", "sive ekonomije" i produbili besparicu, razorili srednju klasu i porodicu. Novo doba, u kome snalazljivost za prezivljavanje mora da bude veoma izrazena crta - uzima danak i od najmladjih. Popustanje roditeljske paznje, siromastvo, ocaj, burno doba sazrevanja, ali i ljubopitljivost mogu lako da prokrce put ka zabranjenom, a tako privlacnom, zadovoljstvu - za koje se, nazalost, ne zna da je kratkotrajno i da mnogo kosta. Ne samo u novcu.

Olga Nikolic