DIREKTOR ZAVODA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI U BEOGRADU DR LJILJANA BLAGOJEVIC O EPIDEMIJSKIM RAZMERAMA UPOTREBE DROGE

U Zavodu postoji hitna sluzba, koja radi 24 casa i kojoj se sve cesce obracaju deca od 12 i 13 godina, zbog smrtonosnih doza

"Da bi se na neki nacin ovom problemu, prisutnom na svakom koraku, stalo na put potrebna je kontinuirana angazovanost, ne samo mesec, ili nedelju dana. Treba pronaci nacin da se to sprovede u delo, ne raditi kampanjski. Ljudi koji rade u Zavodu za bolesti zavisnosti smatraju da je narkomanija nacionalni problem, i to je i jedini pravi nacin prezentiranja ovog problema. Pri tome ne smemo smetnuti s uma da problem narkomanije nije iskljucivo medicinski, vec socijalno-medicinski i drustveni problem. Jedina prava borba protiv narkomanije je kroz akciju i sadejstvo svih relevantnih drustvenih faktora.

Zavod za bolesti zavisnosti je referentna, visoko specijalizovana ustanova koja se iskljucivo bavi bolestima zavisnosti i ima veoma bogatu tradiciju dugu 45 godina. Mi se bavimo prevencijom, lecenjem i rehabilitacijom zavisnika i to nam je jedini i osnovni zadatak. Zato i postojimo. Prihvatamo na lecenje pacijente sa teritorije cele SRJ i Republike Srpske", veli nasa sagovornica.

Koji je uzrast osoba koje vam se javljaju za pomoc?

- U poslednjih godinu i po dana u pitanju su sve mladje osobe. Posebno zabrinjava cinjenica da su njihova prva iskustva sa psihoaktivnim supstancama vezana za uzrast od 12 i 13 godina. U Zavodu postoji hitna sluzba koja radi 24 casa, i kojoj se sve cesce obracaju deca od 12 do13 godina zbog smrtonosnih doza. Bez obzira na znacajan broj zavisnika, postoji i jedna "srecna okolnost", a to je cinjenica da mnogo veci broj dece jos nije posegao za nekom od psihoaktivnih supstanci. Zato su preventivni programi prilagodjeni potrebama i specificnostima lokalne zajednice - oni su nezamenljivi. Osnovna poruka treba da bude: za drogom ne treba posezati ni pod kojim uslovom. Izlecenje je svakako moguce, ali je put do njega dug, mukotrpan i krajnje neizvestan.

Da li mladi ljude dolaze sami na lecenje?

- Retki su slucajevi da mladi dolaze sami na lecenje. Jedni dolaze sa prijateljima, uglavnom su to hitni slucajevi, obicno dolaze sa nekog skupa ili sedeljke. Medjutim, javljanje u Zavod na lecenje i terapiju sledi nakon pritiska clanova porodice, odnosno roditelja. Dovodjenje na lecenje je veliki problem, jer mladi ljudi nisu autenticno motivisani da se lece, nego jednostavno ne mogu da izbegnu dolazak ovde, oni ne zele da ostave drogu i onda dodju samo da bi zadovoljili roditelje. Kada ih primimo na lecenje onda uspeh zavisi od njihovih licnih potencijala, motivisanosti porodice i nase vestine i upornosti da u odredjenom procentu motivisemo mlade ljude da zaista prihvate lecenje. Neki dolaze i sami, uglavnom kada nemaju dovoljno novca za drogu, zbog trenutnog nedostatka droge na trzistu ili kada su u apstinencijalnoj krizi. Jedan broj njih dolazi da bi izbegao odredjene zakonske sankcije, jer droga povlaci teske i raznovrsne kriminalne radnje. Oni to uglavnom ne rade zato sto su zaista losi, vec zbog njihove zudnje za drogom koju na drugi nacin ne mogu da obezbede. Tako mlade devojke pocinju da se prostituisu, mnogi se ukljucuju u lanac dilera da bi sebi nabavili neku drogu itd.

Koliko u Beogradu ima zavisnika?

Procenjuje se da ih ima izmedju 20.000 i 30.000. Zavod za bolesti zavisnosti zavrsava pripremu velikog istrazivackog projekta epidemioloske studije "Faktori rizika, stepen rasirenosti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i rano otkrivanje zavisnika". Istrazivanje ce biti sprovedeno u osnovnim i srednjim skolama u svih 16 beogradskih opstina. Tokom sledece godine u drugoj fazi projekta istrazivanje ce se nastaviti i po najugrozenijim regionima Srbije. Znacajno je napomenuti da je projekat prihvacen od Ministarstva za zdravlje, za prosvetu i Ministarstva za brigu o deci i porodici. Nakon sprovedenog istrazivanja ocekujemo da cemo imati mnogo jasniju i egzaktniju sliku o dimenzijama problema. Izmedju ostalog, dobijeni podaci ce nam posluziti i za prilagodjavanje preventivnih programa specificnostima i potrebama odredjenih sredina.

Zavod za bolesti zavisnosti, kako ste rekli, ima tri osnovna zadatka - prevenciju, lecenje i rehabilitaciju.

- Zloupotreba psihoaktivnih supstanci u nasem drustvu poprima epidemijske razmere. Prisutna je u svim drustvenim sredinama, socijalnim slojevima i starosnim grupama.

Primarna prevencija je jedan od najvaznijih segmenata rada nase ustanove. U ovoj oblasti, kreiramo i realizujemo razlicite vrste programa namenjenih lokalnim zajednicama, institucijama, grupama i pojedincima, koordiniramo i superviziramo njihovo sprovodjenje.

U prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, komunalni pristup se pokazao kao najefikasniji. Opstina raspolaze mrezom strucnih, administrativnih i politickih institucija, ciji strucnjaci (uz adekvatnu edukaciju) mogu organizovano i kompetentno da rade na sprecavanju i suzbijanju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci u svojoj sredini. Komunalni pristup omogucava kreiranje i realizovanje specificnih preventivnih programa u skladu sa potrebama konkretne sredine, njihovu koordinaciju i kontinuitet u sprovodjenju.

Sto se tice terapijskih i rehabilitacionih programa za zavisnike, Zavod ima zaokruzen kompletan ciklus njihovog zdravstvenog zbrinjavanja: hitnu sluzbu, stacionar za zavisnike od droga i alkohola (ukupno 52 postelje), dispanzer za zavisnike od droga sa programom intenzivne nege i rehabilitacionim programima, dispanzer za zavisnike od alkohola sa dnevnom bolnicom, tele-apel sluzbu, savetovaliste za mlade, za roditelje, skole, radne organizacije, dza sidu i hepatitis C.

Jelena Bjelica