DA LI JE MOGUCA SANACIJA BANAKA BEZ SANACIJE PRIVREDE

Ceo bankarski sistem raspolaze sa oko 2,6 milijardi maraka sopstvenog kapitala, sto je vise nego skromna garantna supstanca, naspram visokih obaveza, posebno deviznih, koje se vec nekoliko godina ne servisiraju

Bojana Jager

Svaki koncept sanacije banaka, zamisljen kao autonomni problem, nezavistan od privrede, unapred je osudjen na neuspeh. To vazi i za projekat koji upravo ulazi u proceduru, a zasniva se na ideji da se bilansi banaka ociste od mogucih dubioza i one posle "velikog spremanja" postanu spremne za novo poslovanje i kontakte sa stranim bankama i kapitalom. Poslovne banke se jednostavno ne mogu osloboditi od dubioza dok ne preciste svoje odnose sa privredom, a kada to budu ucinile mnoge od njih ce potonuti, objasnjava dr Jovan Rankovic.

Vec sest-sedam godina unazad u bankarskom sistemu se nista ne dogadja, jer miruju obaveze prema deviznim stedisama i devizne obaveze prema inostranstvu, racunato, naravno, u deviznom iznosu. Preracunati u dinare ti iznosi se menjaju samo u skladu sa promenom deviznog kursa i naravno uvecavaju se za pripisane kamate. Kod devizne stednje situacija je slicna, jedino sto jos postoji razlika izmedju depozita i potrazivanja poslovnih banaka od centralne banke po ovom osnovu u iznosu od oko milijardu dinara. I kod dinarskih plasmana i depozita stanje je prakticno bez promena, bolje receno one se odnose uglavnom na neplacene i pripisane kamate. Polovinom lanjske godine, podseca dr Rankovic, dinarski plasmani su iznosili 9,1 milijardu dinara, a po obracunu godinu dana kasnije 15,3 milijarde dinara. Medjutim, u prosloj godini na ime kamata uknjizeno je 7,3 milijarde dinara i to je glavni razlog povecanja plasmana. Medjutim, valja znati da je od 8,4 milijarde dinara ukupnih prihoda banaka, bilo naplaceno tek 40 odsto.

Za prvih sest ovogodisnjih meseci situacija je jos vise pogorsana. Obracunato je 4,6 milijardi dinara kamata i naknada, od cega cak 64 odsto nije moglo da se naplati. Izvrsene ispravke vrednosti po polugodisnjem obracunu iznose 4,4 milijarde dinara (sto je skoro trecina ukupnog dinarskog duga privrede) i taj deo poslovne banke su prakticno vec otpisale, samo duznici o tome jos nisu obavesteni. Ocito je, dakle, konstatuje dr Rankovic, da su banke suocene sa drasticnom nelikvidnoscu korisnika kredita, od kojih ne mogu da naplate kamate, zbog cega su i primorane da vrse ovako visoke rezervacije na ime rizika, odnosno otpisa.

- Koliko je privreda u stvari nesposobna za placanje pokazuje podatak da je polovinom godine cak 8,5 milijardi dinara osnovnih sredstava morala da finansira iz kratkorocnih izvora, pre svega iz bankarskih plasmana. Imajuci u vidu gomilanje gubitaka, do kraja godine ce gotovo svi kratkorocni krediti biti upotrebljeni za finansiranje osnovnih sredstava. A to znaci da je iskljucena svaka mogucnost njihove naplate. Vec sada se namece potreba poravnanja banaka sa privredom, odnosno sa najvecim korisnicima kredita, bolje receno za preuzimanjem takvih preduzeca. Banke su fakticki vec postale pravi vlasnici ovih preduzeca. s obzirom na to o kakvim se duznicima radi, pokusaj isterivanja njihovih dugova od strane banaka za mnoge od njih znacio bi propast, tvrdi dr Rankovic.

Tu svoju tvrdnju on dokumentuje sledecim cinjenicama. Polovinom ove godine ukupne devizne obaveze banaka bile su teske 52 milijarde dinara, a to znaci da se polovina kapitala bankarskog sistema odnosi na strane dugorocne zajmove, koji se ne servisiraju poslednjih sedam godina. Tome treba pridodati jos oko 25 milijardi dinara garancija, koje su banke dale privrednim subjektima za njihovo zaduzivanje u inostranstvu, a koje oni takodje nisu u stanju da vrate. Sve zajedno rec je o teretu od oko 24 milijarde maraka. Nasuprot tome stoji sopstveni kapital poslovnih banaka i rezerve od svega 9,1 milijardi dinara (sto je otprilike 2,6 milijardi maraka), cime prakticno raspolaze ukupni bankarski sistem.

Ukoliko bi doslo do devalvacije dinara, sto ce se pre ili kasnije dogoditi, ovaj ukupni kapital bi bio, takodje, drasticno smanjen, podseca dr Rankovic. Takav sopstveni kapital, posto su rizici u privredi ogromni zbog gubitaka i njene nelikvidnosti, predstavlja beznacajnu garantnu supstancu i pokazuje koliko je jugoslovenski bankarski sistem lomljiv. Cak i kada bi se iz bilansa banaka izbacili depoziti po osnovu devizne stednje i potrazivanja koja po ovoj stednji banke imaju od NBJ (za sta ce po donosenju novog zakona o deviznoj stednji biti i osnova), samo za 21 milijardu dinara bi se smanjio zbir bilansa i nista se prakticno ne bi bitno promenilo, smatra ovaj strucnjak.

- Price o ciscenju bankarskih bilansa nemaju nikakvog osnova dok one ne prociste svoje odnose sa privredom. Medjutim, bez procesa poravnanja sa duznicima poslovne banke zasigurno nece izvrsiti otpise svojih potrazivanja. Ukoliko bi to ucinile mnoge bi jednostavno potonule. Drzava, verovatno, racuna da ce pregovori sa ino-poveriocima rezultirati odredjenim smanjenjem potrazivanja inostranih partnera, pa bi u tom slucaju i banke mogle da otpisu deo svojih potrazivanja po dugorocnim deviznim zajmovima preduzecima koja nisu u stanju da ih servisiraju. U svakom slucaju poslovne banke ne mogu biti ni tehnicki sanirane bez raspetljavanja finansijskih odnosa sa privredom i ucesca stranih banaka, sto opet podrazumeva da ce iz igre morati da ispadnu i neke banke i neka do sada visoko zasticena a prezaduzena drustvena preduzeca. Upravo zato se o ovim cinjenicama cuti i baca prasina u oci sa nerealnim projektima o sanaciji banaka, tvrdi dr Rankovic.