OKRUGLI STO "ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE PLATNOG PROMETA U SRJ"

Vladi ne odgovara da platni promet predje u banke jer preko Zavoda za obracun i placanje uvek moze da pozajmljuje za penzije. Sa autarhicnim prometom nema ni ino kapitala ni stranih banaka

Beograd. - Predlog zakona o platnom prometu zaglavio se u proceduri i nadlezni su duzni da odgovore na pitanje, zasto se jos uvek odlaze tako vazna politicka odluka. Jedan personalni sastav Savezne vlade i centralne banke podrzao je predlozena resenja, a onda su se oni promenili i stvari su zakocene. Ne vidim ni da NBJ ima iskren i do kraja jasan stav o tome, izjavio je Vuk Ognjanovic, predsednik Savezne komisije za hartije od vrednosti na okruglom stolu o "Organizaciji i funkcionisanju platnog prometa u SRJ", odrzanom na Univerzitetu "Braca Karic".

Po recima Milete Babovica, generalnog sekretara Udruzenja banaka Jugoslavije, trenutno se izgleda razmislja o dve varijante: da se odlozi usvajanje ovog zakona, u cijem predlogu je inace sadrzano da bi poceo da se primenjuje tek godinu dana nakon usvajanja, ili da se on usvoji, ali sa rokom odgode za primenu od dve godine. Bankari smatraju da bi to bilo isuvise dugo, a gotovo svi ucesnici na ovom skupu su ubedjeni da, ukoliko Jugoslavija bude zadrzala "autarhicni platni promet, mimo celog razvijenog sveta", nece biti nista ni od ocekivanog dolaska stranog kapitala, ino-banaka, niti privatizacije. Dr Miodrag Jovanovic, ogradjujuci se, doduse, da je "tako cuo", spominje kao razlog za odlaganje to sto vladi odgovara da ima Zavod za obracun i placanje, da bi svakog meseca mogla da resava jedan goruci problem - isplatu penzija.

Sve dok se platni promet ne vrati u banke, tvrdi ispred strucnog tima, koji je radio na ovom zakonu, Ljubomir Mihajlovic, predsednik Komercijalne banke, mi cemo biti finansijski bolesnik.

- Dok banke nemaju svake sekunde uvid u sopstveno poslovanje, sto je u svetu nezamislivo, dok postoji mogucnost da banke plasiraju novac bez pokrica i idu u minusni saldo, sto je u svetu krivicno delo, mi cemo sami sebi podrivati temelj na kojem pociva sigurnost svake ekonomije. A kada banke nemaju uvid u svoje poslovanje, niti u poslovanje svojih klijenata, kako se moze uopste govoriti o bonitetu i o sigurnosti plasmana.

Kada platni promet nije u bankama, vec ga kontrolise bilo koja samostalna sluzba, kako mozemo govoriti o akcionarstvu, privatizaciji, privlacenju stranog kapitala. Koja ce inostrana banka da ulaze u nase banke i firme, a da je posebna sluzba koja vodi platni promet kontrolise, ima uvid u sve njene poslovne operacije i cak ih ogranicava? To je u svetu nezamislivo, posto su poslovi ne samo tajna, nego svetinja. I, najzad, sve dok platni promet ne bude u bankama nasa drzava, parlamenti i vlade nece moci da stabilizuju ne samo monetarnu politiku, vec ni svoje poreske politike, upozorava Mihajlovic.

Dosadasnju praksu u kojoj je postojala jedna institucija iznad centralne banke i celog bankarskog sistema - ranije SDK, sada ZOP, Mihajlovic objasnjava na sledeci nacin: tako su politicki forumi i pojedinci mogli preko noci da donesu odluku o kreiranju i upotrebi novca i kapitala mimo vlada i skupstina i bez parlamentarnog uvida.

Bila je to skupa rabota, istice dr Zivota Ristic. Ova drzava koja nema kapitala nasla je sredstva da u periodu izmedju 1992. i 1996. godine finansira stampanje 4,7 milijardi komada hartija od vrednosti i da njima popuni svoje arhive da bi ih uskladistila. Po njegovim recima, nije normalno odvajanje platnog prometa za stanovnistvo i za pravna lica, pri cemu je kod ovih drugih stvar postavljena tako da se radi o "monopolskoj organizovanosti uz trzisnu dezorganizovanost". Bankama, koje to mogu i hoce da rade treba omoguciti da preuzmu platni promet i da razviju i njegove druge funkcije koje sada ne postoje, sem zavrsnih placanja, koja jedino funkcionisu, naglasava dr Ristic i dodaje da ce bez toga nase trziste novca, kapitala i hartija od vrednosti ostati ovako nerazvijeno.

Dr Milutin Cirovic osporava misljenja da nelikvidnost privrede ne utice i na nelikvidnost bankarskog sistema. Medjutim, naglasava da odlaganje promena u platnom prometu nece resiti glavni problem vezan za velike gubitase i za skriveno deficitarno finansiranje drzave. Novi sistem podrazumeva da u njemu svako mora da bude likvidan i to je, verovatno, razlog sto se i odlaze usvajanje ovog zakona, kaze dr Cirovic.

B. Jager