DRAGOLJUB MICUNOVIC, PREDSEDNICKI KANDIDAT DEMOKRATSKOG CENTRA

Ako stvari ostanu samo na tri partije koje ce se medjusobno pogadjati, i ako se dogodi, sto je najverovatnije, da levica sa Vukom Draskovicem napravi vladu, pa samim tim dugorocno ne raspisuje izbore, to bi ipak bila vlada sa dominacijom levice i kontinuitetom politike

"Ocekujem da udjem u drugi izborni krug. Ali, ako se to i ne desi, necu to smatrati tragedijom ako na izbore izadje znacajan broj demokratski opredeljenih biraca. Idem na izbore da dobijem sto veci broj glasova kako bih i svetu i nama samima pokazao da Srbija ima demokratske potencijale".

Ovako u razgovoru za "Nasu Borbu" o razlozima za svoju predsednicku kandidaturu govori Dragoljub Micunovic, predsednicki kandidat i lider Demokratskog centra.

- Ne nudim nikakvu demagogiju, lazna obecanja, ono sto inace nije u nadleznosti predsednika Republike. Nudim iskren, castan i jasan odgovor o nasem stanju i spremnost da iniciram neophodne promene u ovom drustvu, kako bi se nase propadanje zaustavilo i kako bismo nasli zajednicki jezik sa svetom - kaze Micunovic.

Na koje promene mislite?

- Mislim da te promene treba da zahvate sve segmente naseg drustva. Kad udjete u autobus ili odete u skolu, bolnicu, gde god stanete, nailazite na stanje propadanja, zaostalosti, nesigurnosti. Drzava se mora remontovati iz pocetka. Moramo napraviti drzavu koja ce uvazavati sopstvene zakone, gde ce se uloge koje Ustav i zakoni nalazu, vrsiti precizno, kako su i propisani - bez zloupotrebe vlasti, bez prosirenja kompetencija, bez mogucnosti da se sirom otvore vrata korupciji, bez pritisaka na razne institucije, bez obaranja autoriteta pojedinim institucijama...

Gde vidite prostor za delovanje predsednika bez parlamentarne podrske?

- To upravo moze da bude prednost. Kamo srece da je dosadasnji predsednik bio predsednik svih gradjana, a ne jedne partije koju je favorizovao, koja je imala vladu i svu moc u drzavi. I onda se tu sve pomesalo. Ako bih ja bio izabran za predsednika, ne bih bio pristrasan ni prema jednoj partiji i postojala bi striktna podela rada. Predsednik ne sme da udje u parlament ako nije pozvan, niti se on mesa u poslove vlade, niti u kadrovsku politiku, niti u privredu. Zna se sta predsednik treba da radi da bi ocuvao autoritet zakona i funkcionisanje institucija. I naravno da predstavlja zemlju prema drugima. Nadam se da bih to radio na mnogo bolji nacin od onoga kako je to do sada radjeno ili od onoga kako obecavaju ostali kandidati.

Koga biste predlozili za mandatara vlade?

- Obavio bih konsultacije sa svima, ne samo sa parlamentarnim strankama. Razgovarao bih i sa drugim politickim partijama u teznji da dam mandat nekome ko bi stvorio ekspertsku vladu, prelaznu vladu koja bi u toku jedne godine sredila odnose u zemlji i pripremila cestite, fer izbore u jednakim okolnostima za sve.

Da li mislite da bi, s obzirom na raspored snaga u Skupstini, kandidat koga biste vi predlozili, imao sanse da bude izabran?

- To bi bila jedina sansa koju sada vidim koja bi omogucila da krenemo iz ovoga zacaranog kruga. Ako stvari ostanu samo na tri partije koje ce se medjusobno pogadjati, i ako se dogodi, sto je najverovatnije, da levica sa Vukom Draskovicem napravi vladu, pa samim tim dugorocno ne raspisuje izbore, to bi ipak bila vlada sa dominacijom levice i kontinuitetom politike. Tako bi se za dugo vreme nastavila letargija Srbije, njeno propadanje, izolacija i sigurno odugovlacenje najneophodnijih promena koje mogu da Srbiju vrate u medjunarodnu zajednicu.

Izbor demokratskog kandidata za predsednika Republike stvara bresu u tom trouglu, otvara mogucnosti za drugaciji politicki rasplet.

Zamera vam se da ste prekrsili dogovor o bojkotu izbora.

- To je bio dogovor za parlamentarne izbore. Mi smo tada bili suoceni sa neravnopravnim tretmanom u medijima, sto je konstatovao i Gonzalesov izvestaj, ali smo najdirektnije reagovali pre svega zbog jednostrane promene zakona o izbornim jedinicama. Trazili smo jednu izbornu jedinicu, cist proporcionalni sistem, kako bi se videlo koliko ko tezi, a dobili smo 29 umesto devet izbornih jedinica.

Sada imamo novu situaciju, izbore sa jednom jedinicom, gde se glasovi ne prelivaju, tako da smatram u ovom trenutku vrlo znacajnim da je neko iz demokratskog bloka izasao na izbore. U suprotnom bi smo svi bili marginalizovani izvan ovog trougla partija od kojih ni za jednu ne bih rekao da ima neki veliki demokratski potencijal.

Sta ce se, po vasoj proceni, desiti u slucaju da predsednik ne bude izabran?

- Imacemo jos jedne izbore. Mozda neko i prizeljkuje neku vrstu ustavne krize oko toga, pa da se onda cela funkcija predsednika Republike obesmisli i ovde i u Crnoj Gori i da se onda vlast koncentrise na saveznom nivou. Mislim da ta promena Ustava ne bi prosla zbog Crne Gore.

Prema mnogim procenama, jedan od najozbiljnijih problema koji nam predstoje u narednom periodu jeste problem Kosova. Kakav recept vi nudite za popravljanje tamosnje situacije?

- Za Kosovo treba dobre volje i osecanja realnosti. Jedna od pozitivnih stvari je stav medjunarodne zajednice o teritorijalnom integritetu Jugoslavije i Srbije. Srbija tu realnost treba da iskoristi. Mora se sto pre uci u dijalog da bi se na Kosovu odrzali lokalni izbori, da u svakom selu coveka predstavljaju oni koje je on izabrao. Neophodno je da se ozive razne institucije, kao sto su univerziteti, bolnice, pokrajinska skupstina, da tamo privredni zivot udje u normalne kontrolisane tokove. Pitanje statusa Kosova moramo pazljivo odmeriti, obezbediti onoliko prava i sloboda koliko moramo po svim medjunarodnim zakonima, ali bez klauzula o mogucem odcepljenju, stvaranju opet novih drama oko granica. Mislim da ako bismo pokazali takvu volju, medjunarodna zajednica bi prestala da vrsi pritisak na Jugoslaviju oko kosovskog pitanja. Verujem da ce se brzo pojaviti sa albanske stranke fleksibilniji glasovi, koji ce hteti da ulaze u taj dijalog. Pozitivan znak je i ono sto dolazi od zvanicnih albanskih vlasti iz Tirane, koje takodje zele normalizaciju odnosa i raspravljanje pitanja unutar Jugoslavije.

DC ima razvijenu mrezu odbora u Vojvodini i racuna na znacajnu podrsku tamosnjih biraca. Kakav je vas stav prema autonomiji Vojvodine?

- Vojvodina kao autonomna jedinica postoji i treba da bude negovana. Vojvodini se mora ostaviti briga o njoj samoj u njenom privrednom razvoju i u mnogim segmentima kulturne, zdravstvene i druge politike, tamo gde je to za njih specificno. Ono sto je sigurno deplasirano to je ta prica o konfederalizaciji Srbije, o granicama, novim drzavama... Mislim da su to ekscentricne izjave koje su vojvodjanske autonomase jako mnogo kostale.

Vera Didanovic